Српска независност

— 534 —

лењем Цродним коЈе се неда описати, и оде у свој одређени стан што га је г. Вачелник под својим кључем држао, јер бијаше одузео кључеве од многоуважеиог Архимандрнта г. Венијамина као старешине манастира ЈБубостиње само зато што није внделовац већ либерал. Но све ?о оставимо времену те да видимо ко ли јс вера а ко невера ; а сада се враћам на ноздрав Краљу и денутације и би час и изађе г. Шурдздовић и јави да ће бити депутација срез по срез и изазва његовог присног пријатеља коме је био дао написану беседу којом је мислио да Краља поздрави па га пита јели научио но овај га изненади рекав даније могао научити и поче се нешто извињавати отресајући скут своје хаљине, овај нак рукама нешто докази°аше му еле не могоше се споразумети и г. Шурдиловић оде брзим кораком унутра, мало час дође и рече неће бити среске депутације но окружне, и народ се оневесели али драгому нека и тако буде, мало час ево ти опст Шурдиловића и каза да неће бити депутације него ће краљ изаћи да га види цео народ и с тим свршена церемовија о дочеку, и ово трону нас који смо неки 10 а неки и 15 сати путовали и радовали се да свога Краља видимо и поздравимо. Али шта ћемо што се мора. мора и ако је се почело по међусобни говор шта је ово и како је ово у томе се чу ето излази Краљ, и Краљ изађе дође до ладњака гди и ту бише намештени левчани око ладњака а на првом месту Тодосије Лажић посланик из већине а као највећи да га Краљ одмах и виде ношто га и лично познаје а као пријатељ виделовачки нису се бојали да ће истину жељу народну Краљу казати већ да ће бити њихов ласкав како му и самом нрезимену доликује. Тако и бих, нису се преварили. Краљ је запитао о манастнру о друму левачком и јошт о чему пгго му је Лажић све смешећи се размећајући се рукама понајвише одговарао и по мало вишим говором. Краљ је позвао дете (Марка Н. механције из Трстеника) које га је при уласку у стан лепо поздравило те га је са одобрењем оца примио за свог питомца затим је почело коло сељачко и трајало до 1 сахат од ноћи. Краљ је отишао на вечеру, окружни и срески истрче изнутра камо пон Весе из Лоћика камо га, камо га, еле дође ред на Темнићане из Темнића би позван Божин Јовановић бивши ескадрони командир и познати јошт из првога рата.... за њим Ђола Чепурац као присни пријатељ г. Шурдиловића и Јанићије Пешић командир I темнић. батаљона. И тако видите читаоци м) дрост виделовачку у сваком погледу па и овди г. начелник и г. Шурдиловић боље одликују попа Весу из Лоћика са великим шеширом него нашег проту као стара и скромна човека, јест али он не носи шешир. Од тог доба до 15 маја готово наша канцеларија постала је интригантно зборно место , да је чак свог верног органа шиљао Шурда, те поверенике по срезу мењао и опет ништа. На зборишту Темнићани као свесни своме позиву (и ако су Шурдиловићу све обећавали) по његовој жељи да им неби створио ненрилике, ноказаше да умеду своје право да употребе, и при избору за одбор бирачки кондидоваше старе носланике у одбор Милију и Филипа и јошт 2л.|ца. Шурда који стајаше са стране пређе ка његовом пријатељу (оном који хоће да остави успомену бар у цркви и који лепо и своју очевину сачувао својом наметном управом), као председнику (жалосни кмет те овај раснусти збор и побегне на друга врата нраво у село а Шурда на трећа унутра, збор напише у исто време жалбу Краљу и преко министра и ношље а после се разиђе у најбољем реду али са највећим огорчењем. Шурда одмах седне на свој фини фијакер оде у Јагодину да се поФали начелнику. Сутра дан дође и преноћи (чује се да је наредио пандуре да га чувају те ноћи) одмах другог јутра седне на кола и оде по чувењу у Београд а канцеларија остане како јој је намењено од

доласка његовог и управо Темнић је осуђен а чини ми се да је сада н иа више места овако а од како дођоше виделовци и заузешс нравац и како нречистнше полицију са 50.000 динара (боље горим заменише) са оваком управом да Бог нас | сачува у будуће. Нисам ово написао из никаквс партајске цељи нити из каквс личне мржње јер мн лично нико ништа не чини, но као Србин гледајући шта се ради и шта јадни Темнић а и многи други пате. А ово је доказ оној огромној суми која се даде г. Гарашанину већином скупштинском да пречисти нолицију, (да Бог нас сачува оваког нречишћсња) већ је јопгг више замрси н боље горим замени, а тако је бар у нашем Темнићу у среској канцеларији која је снабдевена са капетаном | 3 среска писара и са 4 практиканта, па ј се инак баш ништа не ради само шапу' ћу ко рацн по торби и јуре по срезу ! овамо онамо ни сами исзнајући зашто, а ј особито се боре око нових избора, иа I зато и написах ово неколико редића ради усиомена времеиа виделовачке владавине, и даће Бог да скоро овом злу дође крај. Један Темнибанин.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ

Њено величанство Краљица Наталија, | походила је 2 тек. мес. основне тераI зиске школе женске. У четвртом разреду женске школе код г-ђа Стојковићке, где је изненадно дошла, зетекло је Њено величанство једну сиротну ученицу да на табли рачун ради. Кад је задатак довршила обдарена је са 1 дук. ц. Осим ове ученице неколико је њих читало, и из других предмета пропитиване су. При поласку све су ученице добиле колача. У овоме разреду Њено Величанство доста се дуго задржало, осматрајући знање ученица и рад г-ђе Стојковићке. — Из Приштине јављају нам како су многи Срби похапшени на правди Бога. Имена су тих невиних жртава : Недељко Ракмановић трговац из Ириштине, Стеван X. Арсић, Стеван Вучић механџија, Аксентије Ђорђевић, Стојан Марковић учитељ, прота Данче из Вучитрна, Јосиф Атудић учитељ, шш Стаменко из Гиљана, Хаџи Таса Стојковић, трг. Иока С. Камперелић, учитељ призренске богословије родом из Призрена, поп Јанче, Денко трговац из Куманова. Сви су ови у затвору у Приштини, а има их још 130 остали у затвору али им се имена незнају. Неки су још забиљежени у црни тевтер, и чекају сваки час да их ухапсе. Једног су од њих оковали у гвожђе и отерали у Солун пре четири месеца, он се зове Захарија Максимовић трг. из Приштине. Ово све чине Турци по наговору аустријских агената и католпчки иопова, који после обећавају људима слободу, ако приме католнчку веру и ставе са у заштиту ауетријску. Незвани, немили гости швански агенти и напски попови чине зла нечувена народу, они нодбадају Турке на све што је српско и праправославно, иду јавно по кућама нуде паре и прете. Овде се уопште држи да већи злотвора Србину нема но што су му Швабе и папини нонови. Турци су сто пута бољи од ових сотона. Са свију се страна наоблачило нама у овим светим светим крајевима старе славе наше, а ми сада само тужно подижемо наше погледе небу, и ишчскујемо од Бога помоћи.

И 3 Ј А В Д Н редседнику министарског савета и министру иностраиих дела, милану пироћанцу. Иетог маја ове године начелник среза крајинског Миливоје Остојић, каза ми, да ће Његово Величанство краљ, ручати 7. Мајау згради Поште Салашке, но да спремим шта је потребно. У колико ми материјално стање дозвољаваше, ја сам моју намештену собу удесио што сам бољс могао, и умео. У тој мојој намештеној соби, поред млогих елика. би..а јс слика и његовог Величанства краља у вслаком Формату, а и г. Јована Ристића нредседника мииистарства на расноложењу. 6 Мај ч око 5 сахати но ноднс, дође у пошту, Миливоје Остојић капетан и рече ми, да слика г. Ристића несме бити у оној соби где ће краљ ручати, но да је уклоним.

На ово рекао сам капстапу Миливоју. да нема разлога зашто ова слика несме бити у мојој намештеној соби, и да ^е ја нећу скипути, јер зпа да то нијс I краљева воља, но власничка. Капетан Остојић, телсграмом јани на ма г. Пироћанче, да ја слику г. Ристићсву нећу да уклоним из собе, и ви телеграмом одговористе онако : г Ја вам замерам што ступате у преговор са поштаром, то је државна зграда, и ако иоштар неизнесе слику, избаците њега, његову Фамилију и његове ј ствари из ноште." 1\о би г. Пироћанче овако што одтеј леграфисао У (Зву вашу државничку „мудрост 1 ' износим на свег, како би се виђела ваша образованост, и снособност за управу државну. Београд I */« г Стево Ђ. Јовановић бив. 110штар

ПОРУКЕ И ОТПОРУКЕ Вал>ево. — г. Рад. Лазићу. Да се одштампа у 1000 екзешдеара, кошта 23 дипара. Ако хокете јавите о д м а. Сагаа1а1Јла - г. М. Бурмазу. Лист вам шаљемо. Цена му је до коица ове године 21. *ранак у здату, српскнм динарнма пли аустр. банкнотама. И 8 в о р. — г. Фил. Недед>к. Примнхи смо предпдату за прво полгође ове године. Хвала. СоФија. — г. Кекерову. Лист вам шахемо. На име преднлате до конца ове године, изволите нам послатн поштом 17 1 / а Франака у злату, српским дииарима или аустриским банкнотаиа. И л о к. — г. Кости Арс. Послатпх 5 «ор. употребили сио на име предплате до ко <ца иесеца Септ. ове године, а ласт вам шал>емо. Свилајнац. — г. II. Крст. Норучени лист шиљемо а предплату у 6 дин. примпли сио. Цожаревац. — г. Чед. А. Н. Нримили сио 6. дин. за II четврт ове године. А л е к с и н а ц. — г. М. Р. Прнмили сио 18. дин. опшнрније писмом. Хвала н братско ваи поздравље. Ј а г о д и н а. — г. М. Стајков. Нрииили сио 6 дин. и шил.аћсмо вам лист уредно. администрација „Српсне Независности и

б

Огласи

и РШНЕШЕ АСТЈ^води". цазауленшавање лица. Онарастеру је нимало не повређујући кожу све аегк и боре с лица. Флаша стоји 5 франака, по ф .чаше 3 франка. ШОИ Р1МЕКШЕ нака. Кутијца 4 Франка. ЕАИ ГЕЕКШЕ Бо ' а изв Р гна " * за косу и за браду. Флаша кошта 3*50 франака. Ј. Басоа&ге, 29 Кие с!е СНп&иапсоиг!' Рапв. У Београду код Јов. Дилбера Анотекара. 14—52

4ХФХФ«НИ»ФХФ ФХФ< ♦ 13. ЈУУ1А ПО НОВОМ КАУ1ЕНДАРУ Ј почиње вслика лутрија у сребру, Јујемчсна в.гадом аојвчдине Врунсвгјка, подељепа па шест засебичних нучења, са добитцима у свему од ♦ 10 милиона и 402 С00 немачких Ј марака. X Добитци сс делс на највеКе од ♦ 450.000, 1. особити од 300.000, 1. 1 150.000, 1. од 100.000, 1. од 70.000, 3 ио 50.000, 1. од 40.000, 5 ио 30.000, 2 ио 25.000, 2 ио 20.000, Ј 11 „о 15.000, 2 чо 12.000, 22 ш, ♦ 10.000, 1 ол 8.000, 4 ио 6.000, 65 ао 2 5.000, 3 ао 4.000, 107 ао 3.000, + 313. ао 2.000 и т. д. и т. д. (Нотнисаној банкарској кући новерена је нродаја о ригиналних жребова (лозова), који су јој послати Ј за речено прво вучење под ус5 ловима : ♦ 16.80 мр. или 21 фра*. — | ^ X за једну целу оригин. лозу I « © ^ 8.40 мр. или /0.50 фран. о | 1 за V* оригиналне лозе I 4.20 мр. или 5.25 фран. за 4 х / 4 оригиналне лозе у 5 Званични програми и извештаји ♦ о вучењу шиљу се безалатно. Ј Све наруџбине извршују се та2 чно, и ко хоће да учествује у тој ■ сребрној лутрији, умољава се да се I обрати неаосредно и што скорије ♦ главној писарници Тодора Шелера, К банкора у Брунсвику. X аи Вигеаи рппсјра! | Ле ТИЕОВОН 5СНЕ11Д Оапдшег Его-иЈа.в^7-1@г (АНешадпе). ♦ х / 4 жреба стоји за : I класу 4.20 марке или 5.25 фран., * 5.25 „ , 7.88 „ л 7.88 „ л 7.88 „ п 5.25 „ Половине и цели жребови ма томе. бр

4.20 6.30 6.30 6.30 4.20

♦X«

*ХФ 4X4

пре 1—1 ихф:

X ♦ х*

ШЕШИРА ОД ПАНАМЕ у великом избору и КОФЕРА П7ТНИЧЕИХ у разним величинама има на свом стоваришту '1'ЈЈГОВИНа МИЛОВАНООИЂД и ДНИЧИЂ Д књаз михаила улица бр. 139. 1—6

!

Марке за писма купујв меља п нродаје. 6, гесћтеуег Мигпћегд. 5— 20

За оне који пате О Д ЗУБОБОЉЕ Вештачки зуби и чељусти начињени по сасвим новој Днерикансној м е т о д и намештају се без да се жнле уклањају и без бола. Тако се исто и пломбирају зуби са свима металима. Станује овде у Гранд Хотелу %№ 18. в. дик ззгбии лекар Бавипе се само до конца ов. мес. бр. 138. 1—6

цар. и кр. највшпе прнзнам.с

КУПАТИЛО

ГЛАЈХЕИБЕРГ

8дат. иед. Иарив 1878

у Штирској Један сахат од штације Фелдбах угарске звпадне железнице. Почетак сезоне 1 маја по римски. Почетак лечења с грожђсм у почетку Септембра Алколна — муријатска и гвожђана киселина, козије млеко млеко Фихтенадел и Квенсонцерштајбунг — инхалације, бања угљено кисеона, Чемина бања са уређеним хладним лечењем. Јоханисбрухен код Глајхенберга одлична и здрава вода за пић«. Ова се вода нарочито ирепоручује од стомака и надутости њеном великом количином чисто угљене киселине, и угљено кисеоног натрона и соли што унапређује стварење, уз то нема кречаних делова што се нрилепљују за стомак. Ова се вода добија у свима минералним трговинама. Наручбине за кога, станове и воду прима. Вгиппеп ПЈгесИоп ш ОеЈсћепђегд 5—10

Кутијице па медаље са изложаба и сноменице израђују се лепо и јеФтипо код Јоћ. М а 8 I 6 е к а оабрикапта за кутије у II рагу (Чешкој.) бр. 68 4—6

масник „Дружина за потпомагање Српскв Књижевностч- штамлано т штамиарији „жој Св. Сл»в" хнез михлил. гх. вр. 4 одговорни урехник Др. Лаза Костик