Српска независност

— 333 —

9. Држава је дужна да онда кад се у народу укажу Фалнпне банке, обзнани и одреди рок докле се сви папирн од дотичне вредности имају унети у касу, а нритом у томе рожу дужна је нуштати у обрт само онолико нових банака. колико старих буде народ доносио на у. ништење. 10. Ако иосде рока одређеног државом аа нредају банака нмаоци папирног новца не ламену старе новим онда гл*бе право на вредност истих но с тим да тај губитак појединаца улази у државни приход. 11. „Народна банка- и све „окружне штедионице^ немогл' на своје акције издавати више од три четвртине своје уплаћене впедности: но и поред постојеће залоге акција. не може ималац акција без менице која ће се као и све друте мјенице на рокове плаћатн. поднћи новаца на зајам. 12. Кад би држава из буди каквих побуда престала прнмати папнрнн новац на својим касама у подпуној вредностн. д\ - жна ће тада бити како од народне банке, тако и од окружних штедииннца одкуннти оном вредности звечећег новца, по којој га је истнма и издала. 13. Нн ^Српска Народна банка* ни окружне штедионице- не могу наплаћивати већи интерес но што је у чл. 5. споменуто. Наставике се.

дописи ТемниЋ, 25 маја 1882 II ако нисам човек од науке и књижевности. нпак као свесан могу и хоћу свагда пстину да кажем. и да чнталачком свету на јавност изнесем какваједана^ у Темнићу полиција. Одпребмесеци атоје од доласка Шурдиловнћа до данас Шурдиловић кад дође поче фино са л>удма и ласкателно да би их на евоју руку приволео. али као сваки човек без практике и способностн за среског старешнну. нађе највеће прнгјатеље у неким л>удма који знају мало оно . тебе — мене! (у чему је Шурда практичан), н са неким који су до тога својом памећу дошли да јавно каже ако друге успомене не могу оставит (и ако ми црква неће опростити што од дуга) да ће се обесит у Белој Црквн. па да се до века помиње. са такнм ниским друштвом удружи се г. Шурдиловић као верним својпм пришипетљама и поче по Темнићу своје теорнјско знање развнјати. Еле зло, добро Темнић трпе! Јер зна да ннје ништа вечито. па н то битн неће. Али од како послапици из мањине дадоше оставке између који су н нанш посланици. са којима делимо сви у Темнићу мишлење. од тога доба можемо на си-

гурно рећи да наша среом Под старешинством г. Шурдиловића може се слободно назвати нека пуста или што но реч луда кућа, г. Шурдиловић са нек лико његових потчињени н једномпи1л.еника јурну по срезу н сваког дана позивајући кметове , позивајући одборнике обећавајући им златна брда, гди ово пеможе прети и чини све и сва само да би изборе наших посланика оеујетио, тако и његови млађи који са њиме деле мишлење а који не деле они га само по званичној дужности слушаше, а међутим оставл>аше народу на миру своја права а то је само један млад и нов срески писар (школован п изобр жен полициски чиновник што их у тој струци на жалост такови мали нма) који је умео да попггује што је за поштовање . па и овде г. Шурдиловић показа своју неспособност а то је о доласку Крал>евом у наш округ у мапастир Љубостињу, он незва депутацију коју би имала среека скупштнна да избере да поздрави Крал>а већ по свом морском убеђењу наредн званично да сваки председннк са једним одборннким оде у Љубостињу и Крал>а дочека, што Темнићани и учинише. но кметовн кад су у ЈБубостињу отишли и сакупили се очекивали су да их срески старешнна (ио до садињем обичају) скупи па да им саопшти долазак, и онн сами да одреде из евоје средине депутацију н за п:здрав једво лице у име свију да изјави своме владаоцу народну жел>у н потребу, Управо да му се или покуди или по«али као деца своме оцу. Но на жалост, како који одређени кмет и одборник у Љубостињу дође одмах одређени полицајац запише им име н нрезиме кмета и одборника и упита с ким си дошао и то је све. Но почеше се л>уди журбовати шта је ово што нас пишу и што нам нико од старешнна ништа не јавл>а о доласку и поздраву Краљевом. ту окружни начелник ту капетан и само неки шапут између њих бијаше . еле на једаред угледаше се црвене капе и одоше пут Трстенику. а дошавши кметови н одб«»рннци приберу се сваки срез по срез за се и почне се журба али срез темннћски као вазда сложан одпоче водити мало већу бригу о доласку и поздраву краљевом, јер знаду како је се до сада владаоц дочекивао, обично са неким одушевл>ењем и поздравом па мислимо да ће и овде бнтн: али паметнн виделовачки полицајци несмедоше дозволнти да Темнићани свога Краља поздраве и изјаве пгга их боле. Темнићани водећн ту међусобну бригу ко ће од њих да поздрави Крал>а. нађе ее Једно лице мало вичније и састави плајвазом једну малу али изразом н же л>ама народним снабдевену беседу, коју круг одобраваше. час по час н Крал> дође и би нримл>ен са највећим одушев-

либерала и радикала: То је била и јест« мањинп опоаицја. И кад се нису могле уважити оставке либерала, дате истог дана јутра и сата! како су могле битн „уважене- оставке радикала дате истог дана и сата ? ! Ако је -екуппггина~ била несаособна да уважи једне, како је у иетом тревутку способна да уважи друге У? И на ово ће влада нматп да даје одговора. Док се овако на званичном апарату насилно обртао точак натрашке и чнннле припреме по целој земљи.- шта ради напредна странка- и њена штампа. преставл>ена у .Внделу- н -Садашњоети" и прекупл>еном најамннку _Дар-Мару и ? Ова три „органа* напредне странке вршала су своју дужност, до промуклостн ? Љаге, пашквиле. пзношења. грдње. подвале; лажн, непристојности — све чега се један и обичан човек етиди. тим се онн поносе! Улоге су подел>ене -Вндело- у високом стилу раеправља питања о уставу, о пзборнма. о народној срећи. о мудрој влади, о приновама и тековинама. а поглавнто како _нсма штете и : све да народ види и да -казнит>- нипггавну. ту непокорну мањнну, од њих _два три и човека.... -Садашњо1-т и и оно друго мезнмче толнко су ниски. да о њима не трсба ви говорити : Онн су се сами објавилн. Маја 7. ето ти .Главног одбора напредне странке- с неком прокламацијом на .Грађане! Браћу!" Шта ти тл' не беше у том документу _колико врата - .... и старе захрђале среће. што народ прнтиште. и елобода. и блага н богаства. н угледа и креднта земаљског... све што су они за ово мало времена. несретннци, расточилн и упропастили. 11 сад зову браћу грађане да _казне'" опознцију влчућн између осталог. како она. брате ве да владн да до краја усрећи земл>у, вако хоће да осујети мењање уставатај предлог, који је ностао мучилиште а не срећа народне скунштине, који је иостао артикал ниске полнтичке уцене трампе у рукама овнх шарлатана и сваштара. Јер шта је с предлогом за промену уетава? Ено га. он се чува. као што се и лане чуваше тај нстн предлог, закон о штампи и зборовима и нзнешен беше из одбора у скл "П1птнну тек 4. Аврнла. на самн дан разнласка скупштиле. Та нечиста шпекулација тера се с твј ! и данас. А н како ће да раде другојачпје л>удн. којн свакн боговетнн дан погазе по један закон или којп члан земаљског устава!! Још 25 Јануара пововл>ена су, не један но два предлога о промени устава у Форми п садржннн као што знамо све напредњаци без контроле и ту се чувала брижљиво оба. све с претњом : ако. опозиција што озбил»није протествује, због банкротства и пронасти или буде сметала чнм било -Виделовачке - ујдурме. које су они удешавали са својом вероломном л већином", која је на дати мнг дигла буну чак и на два министра, због чега је генерал Милојко Лешјаннн дао оставку. а .стручног- Гудовића исћушкали су напол>е. .е је онај газда воденице из Гроцке, као вичан грађевинама на суву и на водн заузео и то министарство. Тако раде _Напредњаци - . А како раде са предлогом о промени устава ? Одмах. онако уцењивачки довикују: Стој! Устав нећемо да мењамо. н сад они исти плачу, како смеће

овде, на мом срц}*, ви сте новикалп. као ваш прадед, кад је пошао у бој за крст: Тако хоће бог! „Нећете ли ви казати: Богме је ова говорљива! — А око мене сви кажу: Како је госпођица мучал>ива! п О. ЈГ Есгс-М.' Ова пиема чинила су се врло оригинална л>удма, чијем благовољењу има да их захвали _човечнја комедија :" али можда не би и други делили њихово дивљење спрам ове Сорбе између два духа. која се боре перима, а најстрожији инкогнито меће им образине на лица. Од стотине гледалаца можда би осамдеееторици овај бој био досадан. Како у свакој уставној земл>и треба ноштовати већину, ако ће ова бити и само слућена. то су изоетавл»ена друга писма, једанајест на броју, што су их у току септембра месеца измењали Ернест и Модеста. Ако би каква ласкава већина желила, надамо се, да би се нашао начин. да се она за пеколико дана нађу. ' Изазвана духом исто тако наступајућим. као што се срце чинило да је вредно обожавања, чуетва заисто иројска .личнога секретара пустише се на сав мах у тим писмима. која ће свачије уображење можда начинити много леппшма него што су, нагађајући овај склад двеју елободних душа. И тако Ернест жи-

промени устава опозиција — која је, једним делом као либерална п дала устав земл>н и хоКе ла га мења ; н другим делом као радикална, ставила такође то у свој програм! Какви лицемсри/ Какви извртачи ! Какви опсенари јесу ови -Виделовцн 1 *. Црни су до дна д)*ше! Али и долијали су! <Наетавп1»е се)

1 П Р 2 Д Л 0 Г ПО КОМЕ БИ се МОГЛА ОСТВАРИТИ „СРПСКОНАРОДНА и БАНКА Члан 1. Држава ће нздати папирног новца за сто мнлиона дннара: тај новац депоноваће се у Министаретву Финанснје под 3 кл>уча од којих ће један бнтн код министра Фннансије другн код прееедннка Срп. народне банке, трећи код једног народног посланика кога сама скупштнна за то избере. Чл. 2. Сто милнона дпнара сачнњаваће депо ка«» главницу .Српеке народне банке" којој ће седиште бити у Беогр ду и која ће нмати своје Филијале по свима окружним местима у Србији, која ће се звати _окрЈ*жне штедиопице." чл. 3, Акцнонари _Српске народне банке н -окружннх штедионица,- морају бити српеки поданици. чл. 4. „Српска народна Банка. - и окружне штедионице - подизаће новац паинрни из новчаног депоа. основатог за .Српску народну банку полажући за папирни новац златну монету и то: 30 динара у злату за 100 динара у папиру. чл. 5. „Српека Народна Банка- и све окружне штедпоннце д\жне еу давати народу новац на темел>у постојећпх закона о меницама на сшурне потпнсе (жиро), на сигурна имања. вредеће залоге и то по сљедећој каматп: а. Држави н обштинама по 4 ' м год.. б. Трговцима који нндустрију у нашој земл>н поднжу и рукоделцима — занатлнјама — по год.. в. Трговцима који са производима наше земл>е тргују и чиновницима по в /«о годпшње. г. Трговцима који са страним производима тргују по 7 , 00 год.. в. На свима државним касама. изузимајући ђумрука. примаће се папирни новац у потпуној вредностн као н у трговачком саобраћају. Држа а не може употребити тај новац из депоа нн за какву другу потребу. већ за оно што је казато у члану 4. Држава је дужна водити контролу над државним напирима. нсте по погребн замењивати. ФалеиФикате уништаватн али : не \*већаватн број папира т. ј. да може пустити у обрт само толнко новнх папира колико старих уништи. вл>аше још само овим листовима хартије. као што тврдица један живи само листовима банкиним : а код Модесте наступи д\*бока л>убав к оној вол>и. да покрене славан један жнвот. да му и поред свега раетојања постане начелом. Ернестово срце допуњаваше Каналисову славу. На жалост често су потребна два • човека. па да изађе савршен љубавннк. као што се н у књижевности не еклапа тип. него кад се употребе оеобености неколицине сроднпх карактера. Колнко ли је пута каква женска рекла у свом салону после поверљива разговора: — Овај бн мн био идејал за душу, а ја осећам. да онога онамо л>убнм, који није друго него само сан чустава! Последње пнсмо Модестино. које овде саопштавамо. дозвољава да видимо Гњете.хово осгрво камо су кривудави путеви ове преписке одвели ово двоје зал>убљених. ХХШ. Госаодину Кана-гису „Будите у редељу уХавру:отидитеуцркву послемисе\ дансатобпђнтејеједани другн пут, изађнтеникомништане говорећи. не пнтајући никога, алн пмајте белу ружицу у петл>н од пуцета. Онда се вратите у Париз и тамо ћете наћн одговор. Овај одговор неће бити оно пггови очекујете: јер ја сам вам већ казала. бу-

дућност није још моја~. Али зар не бих ја била манита. кад бих вам казала хоћу, а овамо вас ни видела нисам! Кад вас будем видела, моћи ћу казати нећу, а да вас не вређам: ја сам сигурна да ћу остати непозната.Ово је писмо отишло уочн онога дана. кад ће да буде она залудна борба између Модесте и Димеја. Срећна Модеста очекиваше дакле са грозннчавим нестрилењем недел>у, кад ће јој очн одобритн или замерити духу и срцу. један од најсвечанијих тренутака у животу једне женске. који је иосле дружења од две душе постао тако романтнчан како га може само желити и најпретеранија девојка. Сви. изузимајући матер. држали су неосетљнвост овог очекивања за спокојство невиности. Ма колико да су силни и закони породпчнв п узи вере, увек има Јулија Детанжовнх и Клариса, душа пуних као препуњене купе н које се преливају под божаставним притиском. Зар Модеста није била узвишена развнјајући дивл>у енергнју при сузбијању своје бујне младостн и остајући екривена? Вал>а казати, спомен њене сестре био је јачи од свију друштвених окова: она је гвозден оклоп узела на своју вол>у, како неће еагрешити нн оцу нн породнцн. Али какви бурни покрети и како да нх мати не погоди!

Сутра дан Модеста н госпођа Димејевица изведоше око подне госпођу Мињоновицу на сунце, на клупу. у по цвећа. Слепа жена окрену своје увело и бледо лице према мору. она мнрисаше мирис морски и узе за руку Модеету, која је остала код ње. У који пар хоћаше да узме кћер на одговор. мати се бораше између опроштаја н укора, јер ; је она познала л>убав п Модеста јој се чињаше изузетак, као н лажноме Кана: лису. — Само да ти се хоће отац за времена вратнти! Ако дуже буде каснио, наћи ће само тебе од оннх које л>уби. Па зато. Модеста, дај ми реч наново, да га никад нећеш оетавити, рече јој са материнском милошћу. Модеста принесе материне руке на евоје усне и нежно нх пол>убн одговарајући: — Зар треба да ти то наново кажем? (Наставиће се)