Српска независност

— 389 —

саме тако достојне I Јер каквим се другим имевок до одличао аустријским може назвати сила која стоји и гледа док се један јуначки народ јуначкп бори, па онда стуиа и отима плодове крваве му тековине. Е чисто човек пеможе да верује да јс једна крунисана глава овог ранга могла тако нисво пастн да украде један Спич. Та бар кад грешиш а тн грсши људски — греши иа да тн се позна. Н ити сама ненскажива нискост овако ниског поступка дајс мсру До којс сс глава те двоглаве моиархнје повизати можс. 11остунања Аустрије с Црном Гором у год. 1878. изгледало је црно и из дал>ине, али саму и праву велнчину учнњене неиравде ја нисам могао сватнти све док ненађох сам кључ тајне на лицу места у год. 1881. Али, на овој тачци догађаји од 1875—78. Јесу тесно скопчани са догађајима од 1813—15. Читалац ће се опоменути да је општи исход ових последњих био тај: да је Црча Гора проширила своје граиице и изашла на море, на неким местима часннм војевањем на другим сдободном вољом самих становника. Али себичност и грамзљивост Аустрије поврати ослобођеие земл>е у јарам, и понова сузби слободну кнежевнну у голе јој кршеве. Тако спречена и од рођене браће одбијена, Црна Гора буде присиљена да тражи одушке у ненравом иравцу. Имено у рату 1876—78 црногорско оружје ослободн од Турчина, осим једног дела Херцеговине, и три арбанска пристаништва — Спич Бар и Дулцињ.** Пријатељи Турчинови беху онда велику повику нодигли што словенска Црна Гора доби за поданике проти не јој Арбанаее. Та господа беху вешто крила да наведу и узрок томе, а имено: што је један принц од Лорена хтео по пгго по то задржати словенске му подавике. Црна би Гора врло радо нримила Котор и Боку у размену за Бар и Дулцињ, па да свакоме буде право. Притом, зашто се крије и тај <х>акт да су дотични Арбанаси задовољни под црногорском управом, док ево какве сведоџбе издају Срби аустријском им господару. (Иаставжће се) Грозно гоаење Руса (Русинај у Аустрији. И Руско населење у Галицији било је мирно, оно је састављало најсолиднији елеменат грађански, сносило све терете и дужности које су на њега метали. Али и за то се на њега гледало неправичним оком. Поступало се са њиме унраво маћијски. Власти су га кињиле на сваком кораку, а без икакова повода и узрока. У почетку присајединења ГалицијеАустрнји лако се управљало том земљом. Народ је желео промену пољске владавине. и подлегао Немачкој. У Пољској цред њен распад било је врло жалосно стање. Пољско племство, шљахта, иза** Незнамо да лн би се ова трн места и геогра«>ски могла рачунатн у „Арбанцју". ЕтнограФскн, — па п то за Дудцнљ, јер је Спнч чнсто српски а Бар већинои — највише ако би се могло реки да су иоарнаукени. Пр. аирање■ сад је она могла, као равнодушно лице, присуствовати ономе што је она звала водвилом несуђеничкнм, ако је она ту и имала улогу младе љубавнице. Нарочито је себи предузела, да непрестано понижава госнодина Лабријсра. — Модеста је спасееа, рече госпођа Мињоновица своме мужу смешећи се. Она хоће да се освети лажноме Каналису, покушавајући да љуби правога. То је заиста и била намера Модестина. То је што тако обично било , да мати њена, којој је поверила своје јадс, препоручи јој. да господина Лабријера са што већом благошћу прима. — Ево нам сада два момка. речс госпођа Латурнеловица у суботу у вече, који и не сумњају. колики ће их уходе мотрити, јер ће нас осморо бити да на њих пазимо. — Шта ти велиш два, драга моја.' викну мали Латурнел; има их тројица. Гобевхајин још није дошао, дакле могу говорити. Модеста диже главу и сви учивише као она и уиреше очи у мадога бележника. —Трећи љубавник ту је, па и он стаје у ред... — Којешта!... рече Карло Мињон. — Ама овде није реч о коме другоме, поче бележник свечано, него о љеговом

! звала мржњу је не само код руског насе• љења но и код своје сопствене народне маI се, која је била са њиме једног порекла 1 и једне вере. Но противу руског насеI љења дигли су се поред племства и ка, толички попови и језуите. Ми смо казали ј већ, да се руско племство у Галицији I одродило примивши католичку веру, те је ! услед тога постало и оно несносно ваРОДУ- Аустријска влада употребљавала је , просту масу руског населења противу ј властољубивих претензија пољских. Али ; и поред тих услуга што је маса народна ! чинила аустријској влади, она је носту1 иала са њоме ненравично. Она је хтела ' да место „пољске културе 1 * наметпе не; мачку културу, и са тиме имала ону исј ту цељ што су је имали и Пољацп пре! ма руском елементу. Ишло се на то да се он отуђи од свога језика и од својих I црквених обреда и обичаја. Да би се то лакше постигло узимала су се разна средства. Иа се чак и име I народно прекрстило у ^Рутене" или г Ру! сине". Но ти покушаји противу народ! ности руске, нису могли остати неосетни у самом народу. Из крила вародњег појавила се снага која ће давати отнор навали аустро-језуитској. Образовао се мали слој интелигенције руске, која је већином произилазила из свештенства, њихови синова и унука. У том се слоју појавила и свест о своме имену и племену, и та је свест почела и да ствара народну литературу. Али тај тихи и мирни покрет није био никако опасан за аустријску владу. Но треба знати какови^је склоп аустрпјске монархије, па да се објасни за што она сваки ма и најбезопаснији покрет народности утушује ! У данашњем веку влада начело народности, а са њим упоредо и начело демокрације. Држава аустријска се не може никада на тима начелима иреустројити, јер она су противна оном начелу, којим је онапостала. А историјска је истина да свака држава може само донде оистати, докле је и оно начело у снази којим је она постала. Ми смо се овде послужили речи „начелз" , премда насиље. лукавство и превара , којим је Аустрија постала, не могу се назвати начелом у модерном емислу те речи. Свуда око граница аустријски консолидовале су се државе на начелу народности и демокрације. Победа тих начела истерала је Аустрију из Италије и Иемачке, где је она насилно без икаквог природног права владала вековнма, и кињила и угњетавала народе. Сад још кад би покрет народносни и међу Словенима до победедошао, Аустријаби се морала распасти. И то јеунраво узрок што она међу свима словенским племенима која су под њеним јармом, утушује сваки народносни и демократски покрет. У томе се она господству господину херцегу Дерувилу, маркезу Сен=Северу, херцегу Ниврону, кнезу Бејеском, гроФу Есињу, великом коњушару и перу француском, витезу ордена натпетице и златнога руна. великашу шиањолском, сину носледњега губернатора нормандијскога. Бавећи се код Вилкена, он је видео госпођицу Модесту, па као што његов бележник рече, који је јуче дошао из Бејеса, он је тада жалио, што она нема довољна мираза за њега, чији је отац при повратку у Француску нашао само замак Ерувил, украшен једном сестром. Млади војвода има сад тридесет и три године. Ја сам управо добио налог да вам о томе учиним предлоге, господине, речс нотарије и са поштовањем обрати се пуковинку. — Питајте Модесту, одговори отац, да ли ће да има у клетци још једну нтицу- јер што се мене тиче, мени је нраво, ако ће пресветли господин велики коњушар њојзи поклонити своју иажњу... Ако је Карло Мињон и гледао, да му нико не долази, да остане у Шалету, а кад излази да никад не иде без Модесте, ипак је Гобенхајм, пред киме би тешко било затворити врата од Шалета, говорио о богатству Димејеву, јер Димеји , овај други отац Модестин, кад је напуштао Гобенхајма, рекао му је: Ја ћу бити надзорник мога пуко-

сложила и са маџарским елементом, које је усамљено у Европи. те да не би утонуло међу словенским племевима оно мора нритискивати словенске народности , да би свој живот очувало. Аустрија јс ради угњетавања својих народности а поглавито словенских и поделила влает са Маџарима, те сад се развило грозно гоњење на све стране у Аустрији. Ту дакле лежи и узрок грозном гонењу рускогнаселења иуГалицији уУгарској. Међу тим има још једна околност, што Аустрију наводи на грозно гонење Русина. У држави аустријској душа је католицизам, па са западним католичким Словенима иде лакше, јер они као католици могу се пре приљубити аустријском игу. Али руско населење није потпуно католичко, оно је унијатско. А по врх свега тога страхује Аустрија од руског елсмента и због тога што је оно једног племена и готово једне вере са великнм руским народом, који живи у великој н снажној руској држави. Из свију тих узрока аустријска је влада отлучно прегла да угуши пробуђену народну свест у галичких Руса. Мннистарским циркуллрима забрањује се употреба иисма п т> и , заповеда се да се место „что и пише „1ц и . Сва се средства употребљавају да сс стане на пут општем литералном језику руском. Хоће силом да се начини разлика међу литературним језиком галичког руског елемента са језиком „московским". На руски лист „ Слово и који излази у Лвову гигла се читава граја од стране аустријских чиновника, само за то што оно тежи једном опнггем руском литералном језику. Прелази се чак са литералног поља и на политичко те се проповеда руско „украинофилство ц . Аустрија је вечито прибегавала лукавству. „Подеди па владај а тоједогмакоје се аустријека влада ваздан држала па и сад се држи. Она хоће да баци раздор међу словенска племена, јер би тиме њих ослабила, те лакше и дуже их и даље у своме ропству одржала. Данас у Галицији владају потпуно Пољаци. После зближења са Германијом, Аустрија је измислила „аустријски панславизам 1 * , коме ће служити као помоћ за остварење покатоличење Словена. У исто време када се води пропаганта за ту шимеру, тако рећи мачем и огњем, и сваковрсннм насиљем, води се и католичка пропаганда. Да би се та Фикција лакше остварнла нотребно је било да сс Аустрија прогласи не немачком но словенском државом. Први корак учињен је тиме, што је министарство ТаФеово прогласило: г равноправност народности и . Но то је само гола реч и више ништа. У самој ствари нема никакве равноправности , но се на против безобзирце гони свака словенска вннка и осим онога , што ћу оставити мојој жени, све моје имање добићс деца моје мале Модесте... Сви дакле у Хавру понакљали су ово тако просто питање, које је већ Латуриел сам себи ставио био: Зар неће бити имањегосподинаКарла Мињона огромно, кад је Димејев тал шест стотина хиљада франака, а овамо ће му Димеји да буде надзорник ? — Господин Мињон, говорише на бурзи, дошао је на свом броду са товаром чивита. Већ сам овај товар вреди више, него што он вели да има имања, а брод да и не бројимо. Иуковвик не хоћаше да отпушта своје служитеље, које је путујући са толиком брижљивошћу одабрао, зато је морао у дну Енгувила да узме у најам кућу једну на шест месеци, јер је имао једног собара, једног кувара и кочијаша, обојица црнци, онда једну мулатку и два мулата, код којнх се могао на верност ослонити. Кочијаш је тражио јахаће коње за госнођицу и за свога госнодара, као и коње за каруце, на којима се довсзао пуковник и поручик. Ова кола купио је у Паризу и била су по најновијој моди, а на њима је био грб Лабастија и изнад грба гроФовска круна. Ове ствари, које нису нншта вредиле у очнма човека: који је четири године дана

народност. Хапсбурговци не могу бити никада носиоци словенске идеје акатолицизам је ио све неспособан да буде основа словенској срећи и напредку. У Аустрији па и Угарској гоне се најгрозније православна словенска племена, а католичка имају истина неку равноправност, али и та је више опасна но што је корисна за њих. Чеси и Пољаци најпре су се помирили са том најновијом фпкциом , њима се придружише и Хр*ати , те су сада узели улогу пионера, да отуђе православне источне Словене од своје вере и од природног заштитника њиховог Русије. За то је аустријска влада и предала Пољацима власт у Галицији над руским населењем. Пољаци се сада тамо размећу у сваком ногледу. Они са помоћу аустријских чиновника спречавају народу да не прелази у чисту веру својих отаца и предака. На суду и путу православље је проглашено као опасност за Аустрију. Сваки се православан сматра као опасан и подозрив и гони се немилице. Али Пољаци су помоћу аустријске владе пошли и даље. Парница противу једанаест Руса (Русина) у Лвову, показује докле је необуздано беснило дошло. Ти једанаест Руса, међу којима је главни А. И. Добрјанеки (он се један као руски дворјаним сачувао у својој народности), предани су суду због п велеиздаје и , за коју се по законима казни смрћу. Власти аустријске с помоћу Пољака траже сва могућа средетва да окриве невине људе. Но све што се противу њих износи, тако је ништаво да ни из далека не може послужити као основ отужби и суђењу. Све што се противу оптужених износи може се назвативарварством средњих векова. Добрјаиски криви се за то што носи руски орден, предма је добио од своје владе одобрење за то. Тај орден добио је он зауслуге учињене руској војсцн 1849 год, када је она спасла Аустрију. Али и аустријски цар и гроФ Калноки носе руске ордене. После тога криве сеоништосу стојалп у преписци са Русима а поглавито са лицем које заузима положај миннстра у Русији, а то је лице К. И. Побједоносцев. Садржај те преписке врло је невнн, он није полптичког садржаја. Најзад и то се наводи, како је Мирослав Добрјански тражио од својих неких познаника у Галицији , да га извештавају о руским нихилистима у Галицији, да би тиме могао предупредити тај измет да не шнри своје агитације и у Русији. Треба знати да аустријске власти пду на руку тима изметима, те они живећи слободно на ауетријском земљишту раде противу Русије. Но то баш и иде Аустријиурачун, она је кадра иротиву Словенства и Русије н са самим ђаволом да се удружи. У оптужби се свугди вели „може се закљу-

живио усред оне раскошности у Инђији. међу хоншким тровцпма и кантонским Енглезима, али су их прат^ли прнмедбама трговци хаврски и људи из Гравила и Енгувила. За пет дана начини се читава граја због тога. — Господин Мињон вратио се из Китаја с милионима. говорише у Руану, и као да је успут постао гроФом! — Ама он је био гроФ Лабасти пре револуције, приметнће један. — Дакле хоћемо ли звати једнога гроФа либералцем, ако се двадесет и пет година звао Карло Мињон ? Куд ће се тако доћи? Ако јој родитељи и нријатељи јесу ћутали, опет зато држали су Модесту за најбогатитију наследннцу у Нормаиндји и свачије очи откркваше на њој њена лепа својства. Тетка и сестра господина херцега Ерувила потврдише у Бејесу у пуном салону , да господин Карло Мињон има право на наслов и на грб грофофски , што га је носио кардинал Мињон, од кога су из признања узеди ките и шкрљак у грб. Кад су биле код Вилксма, оне су виделе госпођицу Делабастову и одмах им се побудило заузимање за поглавицу њихове оснромашене куће. (Наставдће се)