Српска независност

— 453 —

4

Ниш. 5 августа Лањске године у октобру месецу диднтирана је у Нншу иабавка шиеницеу 800.000 ока за гарнизон нишки. Услови су били: да је рана у оппгге добра, да се има предаватн држави сваког месеца по 100.0(Х) ока, како ће на крају маја тек. г. бити сва количина предата, и кауција да буде 2.000 дук, цес. Ако набављач што од положених услова неиспуни. да држава на месту његову поново набавку ране другоме уступи. При лицнтацији дошло је са више страна лицитаната, међу којима беху и извесне компаније : Крагујевачка и Ћупријска. С погледом на услове. а опет мало добре хране у прошлој години и с погледом на општу пијачну цену те исте године, која бијаше 24, 25, 26, и 28 динара товар. лицитирали су извесни од прилике до 2$ динара товар, а можда још и неку пару ниже. па су одустали јер им није могло ниже да поднесе, а кумианија крагује:»ачка до 27 динара, којој се набавка за ову цену, а под реченим условима и уступи. Она је одма за тим узела себи за ортака компанију Иупријску за набавку и предају хране. Сви остали чудили су се, како су могле ове компапије за ову цену да се приме набавке. а под реченим условима кад је према пијачним ценама и према оскудици у храни, а нарочито доброј, одма увиђавно било. да Ке имати пггете, а никакве хасне. Јест, али сад се обелодањује нешто друго, што је вал>да још онда ујдуриеано било, па се није знало. Исти лиФерант, који се примио те набавке и по ту цену. издаде држави до ♦ебруара месеца само од прилике половину хране од лицитиране количине, а за друту половину он са војеном влашћу продужи набавку и иредавање тако: да буде ово у овој години и од нове хране. те с тим и једна и друга страна извесне услове уговора промени. Сад лиФерант са ортаком купује храну на пијацама до 12 динара и испод 12 динара. а теслимљује је држави по 27 динара један товар. Према овоме, они на неиздату половину излицитиране количине нмају од прилике добити на 68.000 динара, док да су по уговору исту до конца маја месеца т. г и од лањске хране издали, неби могли имати никакву хасну, него пре штету. Она лица, која беху при лицитацији, но којима према условима није поднело да се нриме набавке за ону цену, за коју се речена компанија примила. сада кажу. да су онда знали, да ће севреме набавке и предаје овако одгађати о новој храни, да би се они онда примили набавке и до испод 15 динара товар. но нису знали. а што је то против услова доцније учињено, они су с тим обмањени и опггећени, а оштећена је највише и држава. ако не употреби своје право, да избегне пггету. Веле, уговор је закључен према цени ондашње пијаце, и да је набављач по истоме за одређено време набавио и теслимио . имао би штете, али нека неби било штете, него добити, онда ова силом по један динар по товару. да би изнела. дакле на 800.000 ока 8.000 динара. Па кад су уговорене стране про-

мениле уговор односно времена предаје, а с погледом на друге пијачне цене о новој храни; онда да набављач не може сада теслимљивати држави ту нову храну, воју купује на пијацама до 12 динара товар по новој цени бив. уговореној, од 27 динара, и имати по 16, 17 динара чистог ћара но товару, него је може теслимљивати највише по 13 дипора, и отуда имати највише хасие 1. динар, колико би имао, да ју је до маја месеца о старој храни теслимио. Правно је овди питање н држе, да ће га правннци решитн у корист државе. Ако држава неби овако своје ираво према набављачу употребнла, него би пристала, да плаћа нову храну старом ценом, 27 динара и ако је ова била уговорена према цени лањске пијаце, и ако су стране доцније у томе уговор цромениле и узеле гиме гледиште цене пијаце ово-годње хране, — онда може настати питање, како се је смело оваквим поступком органа државних, да оштети државна благајна са некаквих 5.000 дуката, н после, зашто је уговоренанабавка за 800,000 ока хране и предаја исте до конца маја месеца т. г. кад толика количина ннје ни била потребна, што је признато чим је набављачу одложен утоворени термин за предају о новој храни . даље, ко ће ову штету народној благајни да накнади и зар је ово државна штедња и економија ? Још нешто: овако је исто учињено и за извесну количину јечма. која се у ирошлој години имала да набави и преда за гарнизон Крагујевачки по 18 динара и 40 пара дин, товар, па је на исти начин остављено набављачу да је набави и преда сада о новој храни. Он сада ову купује по 6 дин. товар, а продаје држави по 1в динара и 40 пр. дин. Цена ова од 18 дин. и 40 пара дин. разуме се уговорена је ирема лањској пијачној цени, која бнјаше од 16 до 18 динара товар, а не према садањој од 6 динара. Па и са овим је оштећена државна благајна, но са колико, лако је знати ако надлежни то припита и истражи. Хоће ли се одмах на пут стати оваквом оштећењу види ће мо, неће ли, иде време кад ће се о томе тражнти рачуна и бацнти на леђа ономе, који је то учинио и ономе, који је томе сада за благовремено могао стати на пут, па ннје хтео. — ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Пирота пишу пам како се прекобројни помоћник сада ноуздано нада, да ће се и он уврстити у праве помоћнике п то у Пироту. Оно и јест неки ђаво. I Зар толика ревност за „виделовачкуI партију да остане не награђена. А п виделовци и су врло издашни према својим вернима, ту се даје и каном и шаком. Нови је ускок за ово кратко време показао толико ревности, да се ирема њему може сакрнтн многи ветеран „виделовачки". Није дакле чудо ако кроз који дан видимо да се он поставља баш у самом Пироту за помоћника.

Но нама се чини да ће новоме ускоку бнти радост кратка. Свећа „виделовачка" догорева, то је Факт који сваки живн внди , скорим ће они ући у читуљу покојнпх , па онда пгга ће бити са помоћинштвом. Ко како сеје онако мора и ; пожњети. Из Кладова нам јављају, како је познати поп Мијајло „брчно перо ц „виделовачко" почео од неког времена да развија свој прљави рад. Он и опет тумара час у Турну, час у Оршаву и тамо ј се састаје са мрачним личностима. Капетан видн све то, али њему није нн бриге да стане томе на пут. Ми се | заиста чудимо, докле су г виделовци• кадри да терају патриотизам. Зар се и на границама лојалности не заустављаге? Но вн и лојалност то су две непомнрљиве ствари. Толико је већ жалби противу несретника попа Мнјаила, да је у народу стрпљење превршило сваку меру, и поред свега тога Мијаила ни да заболе глава. Али , равно с равним-, така је сва војска .виделовачка" скрпљена из најгорих људи. Ми смо добили извешће о свом гадном раду несретника попа Мијаила, али доI стојанство нашег листа не допушта нам да износимо ове прљотине, којима нема равних. Сироти кладовљани пгга су дочекали, | да се не могу ннједнељаге ослободити. Али нлје далеко време рачуну. ДОМАЋЕ ВГ.СТИ — I У недељу 8 ов. м. освепггена је ради. оница, дућаз и готови радови женског друштва , који су зготовљенн од наших | производа. Њено величанство, краљица, изволела је иочаствовати ову свечаност својим присуством. Г. протојереј Јаков Павловић изговорио је том при.тиком лепу беседу, у којој је нагласио, како треба сви својски да се заузмемо да потпомогнемо нашу индустрију. Од патриотизма нашег зависп. да ли ће ово предузеће напредовати. Ми мислимо да бп крајње време било, да се свп својски заузмемо да станем-о па пут туђој поплави, којој наши _мудри ц и „патриотични и „виделовци^ отворише широм врата. Дућан радионице женског друштва са својим готовим радовима моћи ће подмиритн приличну потребу, и за то свакн српскп патриота треба од сада да пазари у овом дућану, који је тако рећи међу првим покушајима да се подигне наша пндустрија а стане на пут ширењу туђе. Њено величанство краљица, много је својом помоћу допринела да се ово патриотско предузеће остварп. Ово је по-

јава која сваког Србина зарадовати мора. Кад се владарка заузима да предњачиу овако племенитом и корисном делу. онда се можемо с пуним поуздањем надати, да нашој индустрији предстоји лепа будућност, и да ћемо моћи и на том пољу непријатеља сузбити, коме „виделовци а отворише широм врата. На овој свечаности било је много одлнчних гостију, оба пола. Од министара није нико био. Па то је и сасвим природна ствар; они су на све стране поравнали пут туђој пндустријској и економној поплави, па сада, не радо гледају кад и народ устаје да подизањем своје сопствене индустрије разбије окове туђинске. Ми са наше стране желимо овом корисном нредузећу подпун напредак и лили би да се свуда по нашој отаџбини пробудн овакова ревност, којом би се стало на пут опасностима, којима су „виделовци" утрли цут. 0 ПИВАРСКОЈ ДРУЖИНИ У г Дневнику београдском" почели смо штампати нашу изјаву противу управног одбора „првог српског пиварског друштва" због њихове неуредности, па смо престали због наших неких пречих послова: но како су нас од неког времена почели опет са свпју страна запиткивати, неки о томе, шта је са тим друштвом пиварским, а неки опет о томе, какво је то друштво пиварско, и кад је исто постало и т. д. то да неби свакоме на по се одговарали и давали објашнења, а нарочито београђанима, решили смо се да овим путем изнесемо све на јавност, те тако да радозналима угасимо бар посљедну искрицу жеље за оваквим удружењем у Србији, а интересованнма да пикажемо да су управљачи друштвени и то: Тодор Костић, као председник, Јован Дилбер апотекар, Јаков Бајлони, Миливој Иукнић, Марко Данић, пок. Мијаило Ристић н остали као одборннци сав уложени капитал упропастили, и друштвено стање до пропасти довели. Да су ови нменовани управљачи друштвени заиста упропастили друштвену имаовину, тврди извешће комисијско, који су од стране Министра Финансије а на захтев наш изаслати и које ће мо ниже изложнти. Са тим комисијскнм извешћем и уверењем овдашњег кредитног завода, мв смо пре кратког времена тражили код трговачког Суда — пошто смо доказали нрво: да је штатут сав иогажен н уништен, друго, да је пасивно стање друштва млого веће од активног, н треће, да су акцгје од 20 н 10 дук. цесар. уплаћене постале без вредностп, — да-

љубљеним и плаховитим, да ћете се и ви сами преварити. — Ајдете, Бича ! то је велик несник, племић, паметан човек. — Осам [милиона вашега оца више вреде него све то. — Осам милиона?... рече Модеста. — Мој натрон, који продаје своју писарницу. одлази у Провансу да управља куповинама што их предлаже Кастањул, други капетан вашег оца. Цена уговорна, која се иште да се опет новрати имање Делабастово, изности до четири милиона и ваш је отац пристао на све куповине. Ви ћете добити мираз од два милиона, а нуковник рачуна још један за ваш намештај у Паризу, двор и покућство! Рачунајте. — А! сад могу бити херцегиња Дерувиловица . рече Модеста гледајућн у Бичу. — Да није било тога комедијаша Каналиса, ви бисте гадржалн њехов бич, јер сам га ја сослао, рече писар заузимајући се тим начином за Лабријера. — Господине Бича, не бисте ли можда хтели да ме удате по својој вољи? рече Модеста смејући се. — Овај честити младић љуби исто тако као ја; ви сте га љубили осам дана, а то је човек који има срца, одговори писар.

— А може ли се он борити са крунским достојанством? Нема их внше него шест: велнки елемозинар, канцелар, велики коморник, велики двороуправитељ, кондестабло, великн адмирал: алп не нменују више кондестабле. — Народ. госпођице, који се састоји нз безбројних накосних Бича, може до шест месеци да дуне на сву ту величину. А онда, шта значн данас племство? У свој Француској нема ни хиљаду правих племића. Ерувилн воде своје порекло од једнога пандура херцега Роберта од Нормандије. Ви ћете имати пуно непријатности са ове две маторе девојке с углађеним лицем. Ако вам је стало до титуле херцешке, вн сте и онако од Авињона, папа ће зацело имати спрам I вас толико обзира, колико спрам трго! ваца, па ће вам нродати какво херцештво на нија или ањо. Не тнтрајте се дакле евојом срећом за љубав звања ( крунскога. Премишљање Каналисово оне ноћи било је сасвнм трезвено. Он ;шде, да на | свету нема горе од човека ожењена а без имања. Још сав стреиећн од опасности, у коју га је бацила била његова сујета употребљена код Модесте, жеља да победи херцега Дерувила и вера његова у милионе господина Мињона, он се занита, шта ли ће морати херцегиња

Шолијевица мислити о његовом бављењу у Хавру, које отешчано непнсањем пнсама за четрнаест дана, а овамо у Паризу су писали једно другоме по четирп нли пет пнсама на недељу. — Па та сирота жена, која се труди, да добијем комендаторско одличије ордена почаснога лсгиона н место посланичко код баденскога великога херцега!... ! викну. Са оном живошћу одлуке, која код песника као и код спекуланата долази од живог уочавања будућности, седе он одмах за сто н састави ово писмо: Госаођи херцегињи Шо.гијевици. „Драга моја Елеоноро, зацело ћеш се чудити, што још ниси добила од мене вести; али моје бављење овде није имало повода само у моме здрављу, него се ' ту тицало да се опростим неке обвезе спрам нашега малога Лабријера. Овај | сиромах момак врло се заљубио у неку ! госпођицу Модесту Делабасти, малену, ! бледу, незнатну и мршаву девојку, која, узгред буди речено, има тај порок да љуби књижевност н себе назива појетријом, како би тнме оправдала мушнј це, смешне мнсли и несталности врло ружна карактера. Ти знаш Ернеста; тако је лако њега уловити, да га нисам хтео сама пустити. Нарочито је госпо| ђица Делабастова кокетовала са твојим

Мелкијором; имала је велику вољу да ти буде супарница, макар да су јој руке танке, ннти су јој нлећи развијене, као што је тако и код свију девојака, а коса јој је бљутавија него у госпође РошФндовице. к томе има мале сиве врло нодозриве очи. Ја сам можда на мало и сувише груб начин учннио крај тим љубазностима ове Имодесте: али јединствена љубав таква је. Шта марим ја за све женске на свету, кад све укунно не вреде колико ти једна? „Људи, с којима проводим време и који се налазе у пратњи те наследњице, такви су пулгери да ти се смучи. Жали ме, јер проводнм моје вечери са I бележничким иисарима, са бележниковицама, касирима. с једним лихварем нз провинцнје, ц зацело је далеко одавде до вечерњих забава у гренелској улици. Тобожно богатство оца вратившег се из Кнтаја нрибавило нам је прнсуство вечитог младожење, великог коњушара, којитим већу вољу има на милионе, што би му требало, како веле, шест или седам, да би могао што учинити са мочарима ерувилским. (Наставн1»е се)