Српска независност

— 521 —

шку елужбу заслужују свако призрење. Ла вас молим Госп. да саопгатите ово и Г. Ђорђеввћу. Благодарите му у име моје и за ону скромну молбу коју ми је овом приликом написао, и кажите му, да ми је н она дала један већи доказ да је он онакав. за каквог су ми га други представл>али. а Приватна пак једна. но уважена дичност, у времену, када је противу мене предузета истрага пигае ми ово: -Многопогатовани Господине. ја нисам нн знао за непријатност и беду која вас је снагала... тврдо сам уверен, да ви, и ако сте бнли управник свакојаких лоаужа ч нсваља.гаи 1 а ипак нисте били кадри да учините овака прл>ава лоповска дела која вам се сад намећу.. . ја сам вас увек сматрао као човека пуна погатења, који већ као старешина једнога завода заслужује на своме узвигаеном положају част и погатовање свакога човека који вас изближе познаје и који је имао прилику с вама у додир доћи Држим да је потпуно неистинито. претсрано и нзмигаљено.... Нисам се ни једног тренутка у чврстоти вагаега карактера преварио и ир. и А садањи г. Мин. Правде, казао ми је у очи, да ме познаје као доброг и вредног радпика. Налазим да ми је било слободно да ове оцене које други о мени донегае предам јавности у цељи, да оне докажу, колику и какву истину па ономе светом месту — скупштини изрекао овај посланик из Чумића, и да поштовани читаоци према њима изреку свој суд и о мојој употребл>ивости у вршењу званичних послова, и о карактеру онога, који беше занешен осветом и партаичношћу те изрече да нигата незнам. Вио би ред да завргаим ову своју изјаву. Али у интересу саме ствари о којој пигаем. и ради сазнања узрока због кога се окомио на ме и остале чиновнике овај „асли-напредњак" нуждно је да се зна и ово: Овај је Јова био осуђен судском пресудом на 2. године затвора. Казну ову издржао је у казнионици пожаревачкој у времену, кад сам ја био управник исте. По издржању казни, — незпам како — догаао је у скупгатину као народни посланик. Као такав у својој интерпелацији од Јануара нр. год. коју је био управио на Г. Мин. Нравде оптужио ме је: да сам чинио разне злоупотребе у званичној дужности. Оитужба ова одгатамиана је у стеногр. белега. од стр. 330—334. којујевредно ироучити усљед тога, док други Министри траже доказа па да предузму истрагу противу кога од својих* чиновника који су од опозиције били оптуживани, — ја сам на реч овога Јове био најире одлучен а после разрегаен од дужности, и по свргаеном ко— Узми ово па продај. рсче му тигар, и бићега богат и нећега се вигае снебивати тражећи милостињу од „твојих људи ц . Ево како тигрови благодаре за учињена им доброчинства! . . . . Они су у том случају слични велаким људима који да би доказали своју благодарност истребљују читаве ј варогаи н разоравају их. Иустињак не могући се нарадовати о* воме благодарио је зверадима н говорио сам себи: „о како сам иресрећан што се нађох у друштву са овнм безазленим створовима. На кад и зверад има иојма о благодарности, шта онда треба рећи о човеку, најблагороднијем бијћуусвету после божанства. Идем дакле Мејербуду томе богатом златару, који ми обећа половину свога имања, назвавши ме својим рођеним оцем. — Ја се зовем Мага-рура, рече му тигар, и живим као што видиш у планинама око вароши Уда са јужнс стране. При уласку у варош иустињак је ириметио, да се становници налазе у некој жалости. И полицијски чиповници уз добовање извештавали су становнике да је султанова ћерка хајдучки убијенаулетњиковцу, и да је несрећни њен отацудски Султан обећао 10.000 златних монета ономе који иронађе убицу, а иоред тога оддиковаће га орденом Огаре Туфле

мсиијском раду, предат био редовним судовнма на осуду. Судови су нашли да нема дела због кога се оптужујем па су ме испод суђења и одпустили. Ето ноштовани читаоци доказа да сам неправедно оптужен и гоњен, — а наведена Факта и судска нека потврде, да се је Јова неистином служио кад ме је оптуживао и кад се је уеудио обмањивати и јавно мнење и своје колеге, те узвикнуше у народном представништву „да се обесп а . Нека даље ова Фактадокажу: колико је савести и поштења имао овај посланик и каквог мора бити карактера кад свој пололожај и поверење народно употребљује да своју личну освету задовољи а то време пропушта да употреби на оне народне послове ради којих је и послат био у скупштину. Да завршим и ако би још много гато шта имао изнети на јавност. То чипим тога ради , што ово непишем као гато реко ради Јове којије испод сваке критике, већ ради погатованих чаталаца које сам хтео о стању ствари да обавестим. А о Јови јога гато говорити. или се с њим у преписку упугатати, било би испод мог достојанства. а није нуждно, јер је он н иначе као бив. пожаревачки питомац свакоме мислим и сувигае познат. А ономе који га бага не познаје, биће довољно да кажем овим речима: да је то Јова, нико дууги него Јова РајичиК из Чумића, те да га у целој његовој л наготи" познаду, јер се само: „Јова из Чумића" јасно, тачно и праведно а никако другче може окарактернсати овај погатенн и непристрасни напредњак. 14 Септембра 1882. год. у Београду. Светозар ЂорђевиЂ чиновн. глхвн. контроле. ИЗ П030РИШТА субота 11 септ. 1882. Марија и Магдалина (нов комад). Позоригана игра у четири чина. написао Иавле Линдау, превео Сава А. Петровић. Реднте*. Јованови*. Бје а11 ип<1 ччп! те<1ег јип(? <1осћ «1ег Мепзсћ ћо№ иптег тегћезегипд. 8сћП1ег. Пре неколико дана једна од најлепгаих и најсксцентричпијих глумица у Паризу свргаила је свој живот самоубијством, за то гато је један кнез, обљубио па оставио. Вечерагањи комад: „Марија н Магдалина" свргаава се тнме гато један кнез остаје веран једној глумици н узима је за жену. Два догађаја истоветна и опет тако различна. Живот и уметност! На позорници живота преварепа девојка убија се, На созорници уметности она достиже свона златној пантљици, који се у варонти Уду сматра као највеће одличије. Пустињак незнајући нигата о томе догађају, није ни обраћао нажњу на узбуђеност становника, но иђагае мирно кући златаревој. који га ирими необично ласкаво ставивгаи му се на расположење. — Друже мој, рече пустињак. ти рече да ћега ми датн половину твога имања и — Да! . . . . прекнде му реч лукави златар, ја сам ти хтео дати. .. . но видига ли друже. . . . то се само тек тако каже. . . . Међу тим, радња моја није сада ; онаква. каква бејагае пређе тегака су сада времена настала. . . . — У томе није ствар, продужи пустињак. не треба мени твоје имање, но само нријатељска услуга. „Иостарај се те продај за добре новце ево ове драгоцености и , и извади из пазуха огрлицу и гривну гато му је тигар донео па их иоказа златару. Златар одмах познаде ове драгоцености, јер их је својим рукама направио за Султанову ћерку, но чињаше се свему невешт, да неби пустињак што год опазио, за тим рече: „Ослони се ти само на мене, драги мој ја ћу их продити као 1 своје сопствене. Ти си мој благодетељ, ја сам ти животом обвезан. . . Дозволи

ју најпоетичнију и најузвишенију сврху. И чудновато, то се све дешава готово у један исти час. Чисто ми је криво што реализам живота даје право песимистама. а нарочито натуралистама. Јучерање самоубијство париске глумице је најгрђи сарказам на сретну удадбу данашње представе и да се исти комад случајно давао ових дана и у Паризу Емил Зола би од тешке радости давао банкет. Јер шта хоћете више? Ето где и истински живот приноси жртву натурализму а утерује у лаж уметнички идеализам. Изузеци су ретки на би и они баш потврђивали правило. Ма опет за то не смете нанадати на уметност. Она је неприкосновена, освештана. Хоћете ли доказа? Питајте сваког гледаоца: Ми смо отишли из позорипгга весели и расположени, јер врлина и правда односе иобеду ако не у животу а оно на позорници. Глумица се удала и ми смо пљескали, честитајући и њој и нама. Алп то је завршетак на позорници! Па те гато ? Таквог га оћемо. такав нам се допада. Да је глумица на позорницн прошла онако као што је она у животу, било би нам криво, шта више, љутили би се озбиљно. За што ? За то што нам је то у природи. За то што огрезли у пороку чезнемо за врлинама: што чинећи један злочин, заричемо се: то је последњи; за то гато смо сити прогалости, не уживамо у садагањости а чезнемо за будућношћу. И зато што све желимо а не знамо да ли нам све то живот даје. Али, оно што молимо од ж^вота даје нам уметност без молбе. Част јој за то. Ја нисам Фанатичан журналиста. И са тога гледишта комад ми се допада. Али само у опште. Саветник Верен отерао је своју невину кћер Марију као срамотну кућну, не знајући да му је баш она спасла дом од бруке. Преко ње су игала писма једног извесног господина за њепу пријатељицу Магдалину која је због тога догала у опасност да доцније, као друта саветникова жена буде најужасније осрамоћена. Дотле и дође. Али великодугана Марија прими све на себе н услед грдних сплетака буде отерана кз куће. Но брзо се нађу Немезе осветнице. .ДристоФански проФесор Лаврентије уз нрипомоћ паметног кнеза Ротентурна и интелигентне друге кћери саветникове. Еле, нађу пута и начина, те се кћи, дотле већ најславнија глумица опет састави с оцем и маћијом и све се свргаи сватовима, Ја сам погатовалац светлих карактера. Овде се нема гата пребацити. Сви карактери сијају како по пспхологији тако и по естетици сзојој, нарочито пвофееор Лаврентије са својпм голубпјим срцем а

ми да одем до суседа, да однесем драгоцености те да им цену одредимо". Но златар узев драгоцености, отрча право султану. па му рече: „мој је живот у опасности, ухватио сам убицу њене преузвпшсностп — ево доказа". и предаде му огрлицу и гривну !!!

Сутра дан висио је пустињак рашчережен на вратима градским. а златар се ширио но вароши са орденом Старе 1уфле. Мајмун, змија и тигар видећи безстидну смрт свога добротвора и избавитеља, уздахнуше само н рекоше: „шта је тражио то је и нашао: сад је тек познао какви су људи". превео Н. ТриФунови*

лавовским језиком, осваја сву нагау симп: тију. као гато му је с друге странеу томе верна друга величанствена Марија. У опгате задовољни смо са свима. Само једну примедбу. Испричао сам садржај комада. Али он има јога ваздан некаквих додатака који се не крећу око центра радње, тако да га стављају у засенак. То чини г. Лаврентије са својим рогатим језиком. у таквом степену да ми комад изгледа као једна генерална полемика противу свију предрасуда и глупости. Дрпа се што се пре стигне, и полиција и ордени и све. Г. Лаврентије употребљује сваку прилику да добро ошамаригае све што му под руку дође, тако да по негде и претерује својим тендецијозним Фразама које боду многе отвореније него што би требало, Акосето не сматра као мана онда је овај комад са свим на свом месту. Са задовољством конетатујемо вечерас цриличан број гледалаца. Кућа је била пунија но обично нарочито су ложе импоновале својом „пуноћом". То је добар знак ! Дете, дете, Београђани само нек се тако и продужи. а тако и треба да буде. Све представљачко особље било је врло пријатна појава и у најмањим појединостима, спољашњим и унутрашњим. Ми му честитамо. 0г1апс1о шатога(о.

Лозничка општина и окружно начелство. Начелство подринско 5371. 3. Септембра 1882. год. у Бозници. Суду општине лозничке. Начелство је актом својим од 31. пр. мес. Бр. 5303, наложило општинском суду даму јави : радили и он што на ономе што је пронешено по вароши да начелников стан 26 августа није био осветљен, и ако ради, да пошље своја акта началству на промотрење, а ако не ради, да начелство ради према онима што треба, којн овакве измишљене гласове по вароши ироносе. Општински суд нод потписом свога кмета г. Велизара Кундовнћа, у место да одговори начелству на садржину налога његовог, одговорио је са свим друго и овако. „Г. Петар Нешић начелник зваг је од стране ошнтинског суда да се узме на одговор за онакво дело кривице. загата је суд надлежан да извиђа и суди. Што г. Нешић као грађанин није дошао на позив власти. он ће се узети за то на одговор н казнити: а г. Нешићјамачно и то зна да он не стоји над законом и да је у овој вароши грађанин као и сваки другикоји мора доћи на нозив општинског суда кад га он зове, а не да он званично пита зашто се он позива у отптину. Ово је одговор суда на предпис СБр. 5303. Начелство је на овај извештај суда, одговорило суду 31. августа Бр. 5307 овако: _Нредписом својим од данашњег Бр. 5303, начелство је тражило извештај од суда о тамо показаном нредмету. а суд одговара извешћем од истога дана Бр. 2380, како је начелннк Нешић позван, ц да ће да се узме на одговор и казни што позиву није хтео следовати. Налаже се суду да на нредпис начелства иод Бр. 5303 одговори и о ономе што је питан и ношље рад свој на промотрење ако га има. Што се тиче позииа који је начелник примио по парвичном делу под Бр. 2363. а не по каквом кривнчном, и по ком позиву није могао доћи са већ показаних узрока. суду, начелник очекује на своје нриватно учињено питање суду. други позив, ако нотреба ннје престала његовоме предстанку. У место да суд, односно његов нредседник г. Кундовић, одговори горњем тражењу начелства, исти је г. Кундовић послао начелнику позив 31—8 иод Бр. 2363 и 2382, којим позива начелника судуда дође првога Септембра у 9 сати пре под-