Српска независност

6Р0Ј 143.

НЕДЕЉА. 10 0КТ0МБР4 183' Г«*.

ГОДИНА II.

је2ј. . *А гој 1« ијг 24 дмн., НЛ по гиливв 12 д.ш.. на чктврт гоа. 6 дин 31 ::тш згкв -г са с:зтст:е 7. ЛЛ годнн Ј 30 «ГАИАЛА, НА ПМ ГО (ВНВ 16 »р. нв ЧЕГВРТ год. i) «р 11 17СТР:-7Г1РЛГ 1а годвнг 16 »ор. г ванх-. на 00 год. 8 •- на чвтврт год. 4 • 31 СЗЕ ::?Ц5Е 1РЗС1В2 : ВА го 1ВН7 ЈЈв »РАН., ВА 00 годинв 18 •Р.. н.4 ВКТВГТ год. 10 #г

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРНККОМ. НЕ1ВРТН01, к ИЕДЕ/оОН ТТТ^^ХО^Д: ТА-ПА ТУ^СГ

7ТВДНВШТВ0 В АДНВНВСТРАДВЈА Т ВГКВ г. ТоМВ андрвјиви кА АВИДНХВВ вбнац.

ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ: агвв пгт IX дна. оара од рвда, а иосјв свавв игт в пр. за 11рипосдаио м □ ара дин. од ркда. Рукописи шал>у св уредништву. а претплата адтимиспраци/и „СРССКВ 2Е3132СЕ:СТ 2" рхкопнои ив враћају ск. нхп.1аћена писма нк примл/у П9.

Уирава „Дружине за иотиомагање Сриеке Књи< жевиости" на основу чла= на 23. својих иравила ре« шилаје: да главни годи« шњи екуп ове дружнне буде у Београду еедам* наеетогОктобра ове године у 10. чаеова пре подне. Објав-.Ђујући ово, Уп« рава позива чланове Дру^ жпне да изволе доћи на овај екуп: а Иодружине да на екуп пошљу евоје изаеланике. На овом скупу врши ће се ови поелови: 1. Чита ће ее извештај о раду и новчаном стању Дружине; 2. Бираће се чланови за нову Управу: 3. Решава ће се о пред. лозима појединих члакова. у Београду 18. Септембра 1882 г. УПРАВА Дружине за потлоклагање Српске Књижевности БЕОГРАД 9. октобра. _ Ае<Меап1 <Јиак1 аешрег \'1с1ип, е<1ипГ циао1 сгаб шопиич, зидају као да ће довека живети. а једу као да ће сутра умрети," — тако је пеумрли рвмскн писац жигосао таштину,лакомост и необузданост свога доба, оно доба суновратног опадања ве.тнког римског народа са врлетних виспна славе и врлине. Од ото доба та се нојава може спазити на подобном стенену назатка у сваког народа, био тај народ мали или великп , био тај н-;задак трајан илн пролазан. Иста се та појав-1 опажа данаг у животу срнског народа ц СрОије, под кобним знаком звезде репатнце — „напредне" странке. — Баш и то је један од најругобнијих жигова тога доба, што та гомила л,уди, што је случај н срећа енољних крвника српства врже Србији у то време на владу, надену себн име „к ааредне странке," а овамо носи на себи све најбитније знаке назадњаштва.реакције. Назадњаштво је тим л,удвма тако омилело, тако прнрасло за срце, да су га дотерали до уметпичког савршслства. Тс каи што праг.и Vметник, ако хоће да што тачније,

што грознпЈе прикаже мржн.у, или другу какву злу страст, он уз њу придода какву светлу слику л>убави или друге какве врлине, да се она уз ову тим веКма пстакце, тако су и „напредн.ацп" у почетку истицали опсењиве слике и прилике слободе н нанретка изнутра, да би тиме које загладили и засенулп пазадпо напуштање народног позива ј с пол>а, које пак. а то највише. и ! ако можда нехотпце , да од отог накићеног , шареног почетка , тим I већма обударе зрачне слвке потоњег сузбијања, одузимања н брн! сања свнх ваздушних чаролија и сиграчака за политичку децу. Напредњачко-назадњачкн вештаци у томе су савршени и кад бн могло бнти без велике штете по државу и народ, ми би им само зато желели да још који дан поживе на владп, да се што већма усаврше у тој вештинн. Онп нису кривн што имају и така политпчка деца, којима те противностп у делима нашпх виделоваца још нису доста јаке, још нпсу доста противне, те, као наша сестра у онозвцпјн, „Самоуправа," с толиким одушевл.ењем изјав -Ђују да је п вајновији нанредњачки закон о штамни 6о.ђи (да л' и напреднији ?) од некадашњег либералног. да уз то детињасто одушевл.ење ј заборавл.ају и на Бонтуа, и на двогласце и на реквнзнционе прнзнанице, те им се у том тренутку привића, да је и за време либералне виаде било и Бонтуа н двогласаца, и забране прилога на босанско-херцеговачку нејач, само што није било тог благословеног закона о штамии и зато је напредњачка влада либералнија од — лнбералне. Боже мој! Колико ли би се још Бонтуа морало нзређати на овој јадној Србији, колпко ли би још морало дво; гласаца слетитн у скупштину, ко! лико ли би се још Адекаеа сред наших каса морало појавитн, колико ли босанских устанака угннутн, док наша политичка деца не одрасте ? ! Или је то вал,да најпречн пут којим се доказује снособност за владу ? Но да се вратимо изрецн римскога ппсца, којом смо ночели и да се оцравдамо, за што смо њоме почели. Мн смо ту чувену изреку нревели на српски ; ад' остаје још да је преведемо и на виделовачки или напредњачки језнк. На тај немушти језик преведена гласнла би та изрека од прилике овако : „0тнмају се о врућа места и масне плате, као да ће довека живети, а гоне, свете се, горопаде се и једу све па и себе, као да ће сутра умрети." Тнме се означујс нотвуно

напредњачко-назадна нарав ; јер да је ко прави, ак-наиредњак, није доста поштовати, л.упптн и јавно исповедати пазадна и несолидна начела, него мора нмати и нарав за то способну, мора бити,тако рећи, за то и роћен и однегован, васпитан. Таком сс наравл.у може подичити \ напредњачки министар просвете и I црквенпх послова, елаван књнжевник н научењак. чувен противник ј сваког авторитета осим свога, Стојан Новаковић. Кад бн дошао који Србин „из бела света" ц прочи-ао наш извештај из Ниша, о путовању министра С. Новаковића и писмо лесковачког намесника еиископу Мојееју, тај не бн могао веровати ни једном, нп другом. „Зар таки човек може бити министар у овој земл>и? морао би се чудом запитати. „Та у нас нема кочијаша неваспитанијн, у нас нема пудара неотесанији него I што је тај министар ! Не , то не I верујем, то не може бити." Но кад ; би нрочитао немоћну, раскламитану обрану министрову у „Биделу". па кад би мало свикао виделовачком стилу п језику, те научио читати, не оно што пишу, већ оно што миј сле, онда би видео, да н само „Бидело" признаје јавна предавања свога првака у кочијашкој н пударској вештини (да опросте ти ноштени грађани што их упоређујемо са отимачем њихове наравн!), онда би видео , да се напредњачки црквено-школски миннстар само у толико разлпкује својим образовањем од ма каквог пудара пл' кочијаша, што пудари и кочијаши терају своје неотесане навнке обично о свом трошку, а минвстар Новаковнћ ужива своје неотесане ћеФОве о трошку државе. Кад се заиитамо за узроке те сдвратне, те отужне појаве у нашем јавном животу, видећемо даје праузрок у нарави , у навадн, и личној и опште напредњачкој, које се у овом случају сливају у складну целину. Јер, на послетку, и ако је образовање и школовање напредњачког министра школа и цркава подалеко и од узаврелпх захтева за таки посао, ипак морамо претпоставити, да он зна разликовати песницу од кажннрста п псовку од опомене. Недостатак у образовању дакле веће битн главни узрок његовом неотесаном понашању. А да лн је можда рачун? Да лн је он можда себи уобразио да ће његова строгост учинитн чудеса, да ће пред његовом „енергпјом" сва опозиција пасти на колена, да ће цедо свештенство одм м гј.из !авати еамо њега као свог

јединог старешпну и да ће свн махом потписати књиге клетвеннце нротив Митрополита Михаила? Ма колико иначе био кадар да се заноси. тако глуа ипак није ни Стојан Новаковић, да би се таком успеху својих неотесаности могао озбил.а надати. Тако безазлен није пв он да неби, ако мало хладно размисли, увидео да таке грдње и псовке морају баш иротивно нроизвести од онога на што се чини да су удешене особито кад иомисли, да су то све Срби што пх миннстар тако напада, а докле је Србин кадар да тера само из ината то најбохе зна сам — Стојан Новаковнћ. Кад није дакле ни сам недостатак образовања, кад не може бити ту рачуна да ће се таквпм псовкама и грдњама заплашитн, а још мање нмпоновати, онда оетаје само једно, оетаје нарав, наваде страст, која се у овом случају зове аакост и злоба. Пакост н злоба је навада урођена нанредњачком министру просвете, но само према елабнма. Сасвим је друкче према јачнма. Ох. ту он зна бпти сладак као мед! Што је горопаднији и разметљивији према сиротим учител>нма, према невиним свештеницима, а особито према гоњеном митрополиту Михаплу, тим се већма увија, тнм је слађи н понизнији према вишим и јачим од себе па, по свој нрилицн, п према — аустријском посланику. Разметање и твраннсање према слабпјима од себе навек је у свези са удворнчким пужењем према јачнма и вшпима н те две гнуене противности у нарави увек се налазе у нодлих карактера особнто у политичком жнвоту. За развнтак такнх особина врло је згодно земл.иште у прошлости п ностанку, а још згодније у потоњнм прилнкама и правцима, „српске напредне странке" ; па кад се таке прнлнке сусретну с тако сретним природним даром за ту струку, као што се нашао у Стојана Новаковића, онда је то особнто плодап .стинај", који рађа и у рођеном правцу до савршенства развија тако узорнте ексемпларе своје врсте, као што је наш миниетар-пудар. Немојмо се дакле чуднти вештини иашега Стола у погрдном стилу. Каква дружина, онакав и члан, _каква дупља, онакве и пчеле излећу".

На Гробу Ђенерала Скобељева(наставак.) Сутра дан изишла је у -1-.а Ггапсе" у наша адреса а сл>еде1»ег ире подне иисаоје већ наш честити иријатељ ц велики публициста Фраицуски г. Камил Фарси на челу листа, и свој сопствени и први јпвни коментар говору Скобел>е-