Српска независност

— 554 —

ба. Што „Видело и брка тај број са оним кога су његови полицајци прво забрапили а после оиет пронустиди у Србију, то му одбијамо на дару болесног мозга његовог. Није оео узрок забр.ши у опште странвх листова, што вели -Видело- да нама лебди по језину, па ипак несмемо да кажемо , јер „Виделовци- ма да им то лебди по језику , у срцу са свим друтчије према томе осећају, а у мозгу мисле. „Виделовци а не забрањују због тога стране листове, но само онда то чине над има што противу њих и њиховог рода. Ако заиста има онога у оном броју „Пес. Лојда- који хоће„ Видело и да брка са оним кога смо ми у чланку навели, што су га онда пропустили. У чланку „П. Лојда/ кога смо ми навели у нашем чланку нема нишга друго , сем онога што смо ми казали. То знају и „Виделовци* т. ј. ако могу помућеним мозгом да још што прочитају. Сво „Виделово" доказивање даје трговачки уговор добар и користан за нас, тако је ништаво да није вредно ни говорнти о томе. Та кад већ и нријатељи ваши на страни доказују да уговор тај није за нас већ за њих користан, онда ви вашим бунцањем изгледате само смешни и жалосни. АлиЈшта ћете, то вам је судбина, да таки изгледате и будете од колевке па до гроба. — г Видело" је већ неколико пута у злој намери поменуло име високопреосвештеног господина Митрополита Михаила, товарећи му неки грех, који се „Виделовцнма и приснио. „Јеванђеље које је генерал Черњајев наменуо цркви књажевачкој, налази се у цркви саборној у Београду као поклон од митрополита Михаила- рекло је „Видело^ пре неки дан а у последњем свом броју вели, да се исто Јеванђеље „мађијском силом обрело у цркви књажевачкој". Ми смо расцитали »за ово надлежне особе и дознали смо 1) да у саборној цркви нема ннједног Јеванђеља, које би ирииадало цркви књажевачкој; 2) Да се Јеванђеље, које је намењено цркви књажевакој, чува по жел>и генерала Черњајева у библиотеци господина Митрополита док црква књажевачка буде готова, јер да генерал није имао ово на уму, не би пи доносио поменуто Јеванђеље из Делиграда у Београд, него бих га одмах. у Књажевац послао; 3) Да није никаква злоупотреба учињена од стране господина Митроиолита, него да је наиротив послато цркви књажевачкој за свакидашњу потребу друго Јеванђеље са свима књигама црквеним као поклон од господина Мигрополита, с тим, да се оно генералово Јеванђел>е пошл>е кад црква буде готова и 4) Да се у цркви саборној налази много скупоцених свештених одећа, Јеванђел>а и крстова као ноклон од господина Митрополита Михаила. Да је све ово овако сведочи акт конзисторије београдскс од 8. ов. 'месеца којим ова одговара министру просвете и црквених послова на шест питања односно тога Јеванђеља. Министар је рад да стЕори кривицу господину митрополиту па сс хвата за сламчиц}': али на његову напредњачку жалост све једнако има недаћу. Г. митрополит Михаило није напрсдњак, те да као Алекса Нротов прави ♦алзиФикате; него је он светлолице која се неда нанредњачким мраком потамнити. Г. митрополит је за28 година своје архипастнрске службе стекао љубавии иоштовања код целога словенскога, а нарочито срискога свста, а напредњачки министар, који би рад да убије кредит господина митрополита, за две године свога мииистровања стекао је толико мржње код свију слојева друштвених, да га и њсгови млађи гледају иоиреко. Коликн је морал код тога министра и његовог г Ви дела- најбоље сведоче оне саблажњиве белешке, којима се безобразно вређа и и подло напада онај, који је створио независност српсне цркве, који је ударио темел> «*лшој црквеној књижевпости, који је 28 година управл>ао црквом нашом на дику и понос целога сриства, кога је оснивалац Србије, блажене намети кнез Милош, уважавао као милог Архипасти-

ра свога, кога је никад незаборављени кнез Михаило поштовао као узор карактер у сваком иогледу, и који је толике поклоне учинио црквама српским. Нека читаоци после овога пресуде, колико вреди .Видело и и његови натрони. — Ових дана дошла нам је до руке статистика нлаћених лекова из касе санитетског Фонда, апотекама, које су — лекове — издавали дотичним окружним болницама, и кад смо цифру ио цифру илаћања но целој Србији сравнили видили смо: да су све болнице утрошиле за 1880 и 1881 г. до највише 4845 динара и 56. п. н уирава државие болнице 1511 дин. и 82. п. Болница пак чачанска утрошила је за те две године лекова нз аиотеке Виделовачког аотркг/ше Иве 11.001 ДИНар. И 41. П Д. !!! Дакле ни више ни мањс него близу 1000 дук. ц. Да се неби одмах „Видело" или „иоштени апотекар Ива и изтрчали са тим, да ово није истина, ми их још сада увсравамо са актом мин. ун. дела од 29. Септембра т. г. СЛ2 2900. који то утврђује Другаје ствар то, ако нам г Видело и н „напредњак* 11ва докажу наир. како је округ Чачански ио свом иоложају нездрав, јер нема 1ианина, брда, добри вода, или је варош Чачак велика и многољудна, и да је на ударцу па се тУ многи свет са разних крајева света стиче и т. д. и у том случају ми подвикујемо: пардон !! али дотле ми остајемо у сумњи да је рачун овај иоштен, и као такав ми га пишемо у нашу читуљу, те да у згодно време са осталим гресима напрсдњачким, пречистимо „чисте" рачуне. Најзад ми замерамо и шефу санитета како му овако крупна ствар нвјс иала у очи. па да се као надлежан изближе увери: зашто да чачанска болница утроши само за лекове 1000 дук. ц. док шабачка на граници Србије и аустро-угарске гдијс живљи саобр^ћај у сваком погледу, варош многољуднија, радника више и т. п. једва утрошила лекова за 4845. дин. а београдскаиак, којаје вазда |уна и са својим мештанима и странцима само 1511. дин. и 82 п д. Но би ће да шеФ није рад да се баш овако на растанку замери надлсжноме, на кога иначе нема права да се потужи. — Обноћ између 7 и 8 покушао је слуга Спасоја СтеФановића, трговца оздашњег, да га убије сикиром. Слуга се био сакрио за собња врата и чекао Спасоја, па чим је се он нојавио на вратима одмах замахне сикиром, но на срећу не погоди га, но промаши ударцем. Нослеје Спасоје са другим својим момком зли ковца савладао, везао и предао патроли. Зликовац је ово учинио са нредумишљајем, да му однесе новце. Д Н Е В Н И К Страни. „Пест. Лојду- јављају из Сарајева да је цивилни адлатус Босне и Херцеговине, барон Федор Николић , добио таковски крст 1 степена. ДомаЂи — За што се нису аре Оуне свуда у Бачкој населили Чивути. Јсдан стари Бачванин приповедао нам је пре неки дан ову занимљиву причу: Г И пре буне било је повике на Чнвуте, алн цросте Швабе у Гајдобри , Буљкесу и Пригревици знали су се всшто одбранити, да се Чивути не населс у њиховом селу. Дође Чивутнн у село иа отвори дућан и чека да отиочне пазар. Швабе се договоре између себе, Аа &е свакога онога људски ггзвоштити, који год аазари у Чивутина. Заседну по три четири отресита момка за рогаљ, па вребају, ко иазари у чивутовом дућану? Ухватепосле муштерију, те је пролемају поштеио и кажу јој, за што су је лемали. Чивутину нико да би рекао ни криве речи — само што су нрве нетеље дана у нотаји истукли све оне људе и жсне, које су пазариле код Чивутина — друге недеље џоња Чивутин

у свом дућану сам самцит, нема ни бесна кера, да му се очеше о тезгу. Тако један месец, тако другн и трећн. Чнва купи прње аа се*ги јољс , јер се ту не да живити. Мудре Швабе у тим селима . терали су ту своју ирактичну политику ирема "Чивутима тако далеко, да ни бирташ није смео путника наранити пи напојити, ако )е Чивутин. На иутниково јадање, одговарао је бирташ у тим селима у кратко: „ Волијем ја м&ја леђа — него вас и . Од то доба па и данас нема Чивута у та три села ни за лек. Нек види свег ко лаже! У сљед мога премештаја из затвора М. Наупаре у апсану нач. ср. Крушевачког полузванично „Видело- донело је нотицу у којој тврди да сам ја из затвора манастирсног побегао и власт ме као таковог у сред народа ухватила и затворила. Ако лист „Видело и у свима редовима својим говори истину, као ово, што је рекло, онда, и без оироштења, оно све из реда лаже. — (Част виделовим патронима). Ево Факта: Братстиу манаст. Науиаре ! Као што и сами видите од неко доба, осећам се јако слаб, тако да ми иотребује лекарска иомоћ, молим дозволите ми да ме на вашим колима одвезу до лекара и натраг врате, пошто овди нијс г. игуман к >ји би зато био надлежан. 8. Септ. 1882. г. М. Наупара. Иван С. Весик свкшткник осуђени за увреду владе. На основу молбе г. Ив. С. Весића свеш. братство М. Наупаре решава: Иошто увиђамо да је г. Иван слаб а кола манастирска и иначе морају данас за потребе манастирскс ићи у Крушевац, то му се дозвољава, да оде до лекара и до довече да се сс врати на продужење издржавања затвора. МЛ2 118. 8. Септ 1882. год. М. Наупара. Братство М. Наупаре: Леонтије с. р. Максим с. р. Даклем није иетииа да сам ја побегао већ сам зввничннм актом упућен лекару као слаб, а нритом ниеам оног дана ни затворен,* већ сам се одмах вратио у манастир и тек 12 истог месеца дошао је пандур н силом ме болног из кревета отерао у Крушевац, па тамо по налогу Младеновића писара (за кога сам од г. мнннстра тражио капетанство затворно, недавши ми никаквог решења зашто то чини. Између осталога ја сам подигао код мииистра полиције протест противу овога незаконог поступка, па ћемо виднти колнко је, у гресима окорелим напредњацима, стало до реда и законитости. 3. Октобра 1882. г. у Пеиељевцу. Иваи С. ВесиК СВЕШТЕНИК. -ЗЈШЗгБеоградска задруга за међусобно цомагање и штедњу одпочела је своју радњу од 1 овог месеца и прима уплате на удеовичке књижице *у своме ставу који се налази у кући Г. С. Вељковића сирам Руског цара и У исто време нрима нов&ц иод камату но 7% а издаје по 10% 5 Октобра 1882 У Београду, Уаравни одбор. * Овдн не могу пропуститн а да не спомепен поп Марка кожетинског којн ме је вндио па се као од баука нонлашно, и он једпнн протестацују ивјавио н незнајућн зашта сам п како у Крушевац силазио, — даклем лажно сведочно, а што власт у И8вештају вели : „на протест више грађана то није истина" — лаге а да је тако потврђује се тиме што мп не да акта да копирам о том.

Б20ГРДДСХА СТР2ЉЛЧКА ДР7ЖИ31Поа иокровитељством Његовог Величанства Крала извршила је свечано \ађан>е на даи 19 и 20 Сеитембра т. год. по објављеном ирограму. При гађању учествовало је свега 41 члан Награда је било. десет. од којих добилн су : Г. Г, Пера Ристић нрву наградт „ „ Фрања Фајхтнер другу „ „ „ Васа Мијатовић трећу „ „ „ Др. Холец четврту „ „ „ Јов. Прапорчетовић пету „ „ „ Мијајло Мијајл<»вић шесту „ „ „ Карло Рот седму „ „ „ ГраФ Бре осму „ „ „ В. Завацки девету „ „ „ Др. П. Стејић десету „ Изасланици Панчевачке стрељачке дружине, учествовали су као гости, за ко(е је дружина четири награде одредила. Уједно се јавља Г. Г. члановима да се гађање продужава све док лепо време буде и то недељом и чствртком тачно у 2 1 /* сахата по подие. Одбор П 0 3 и в Ради договора о посло> вима, који ће се вршити на главном годишњем ску= ну „Дружине за иотнома> гање Сриске Књижевно« сти", умољавају се г. г. чланови Дружине, како они одавде из места, тако и они из унутрашњоети, који би ее тада овде де< ] сили, да изволе доћи на нретходни састанак који ће бити 10. ов. м. (у не< дељу) у 4 чаеа после но* дне, а у стану редакције „Српске Независности". УправаТЕЛЕГРАШИ Куршумлија 4 Октомбра. Комисија, ие нашав ништа друго, данас разреши од дужиости иашег честитог сгарешнну г. Симу зато, што му нисар није сву крчмарину паплатио док је г. Сима на осуству био и зашто је само писар одговоран. Његову дужност предаде г. Пајевићу секретару. То је нечувено !!! Наставак чланка „Ради* кали и чиновничке награ« де" донећемо у идућем броЈУОгласи <Т7 КУЋИ ИОЛКОВНИКА ДР. Жабарца издаје се удобал квартмр под кирију од долазекег Митрова дна. бр. 184, 1—3. ЗДСЕБН7 КУЦУ^. ва Тодоровнћа судије (број 15 у улици два бела голуба) са три собе с дица и једном мањом из авлије, кујном и иредсобљем, а у авлији засебна соба за мла1>е и кујна и са вемиком уре1)ввом баштом са одабраним воћем и бунаром у авлији и свима осталим удобностима издаје од 1 Новембра ов. год. под закуп 1 Октобра 1882 у Београду Милан П. Живковае. Чиновник мип. Фииаиснје

н .иик „Доужина 1а потпо^агање Српске Књижввности и шгамиану у штамп &рији ,ко м С в . Савв 14 кнвз иихлил. ул. нр. 4 одговорнн гркдник Др. Лаза Ности*