Српска независност
— 553 —
4
Држим да је овнм доста објашњено, ј предњака". То је доста, па да му се да у навсденим мојнм речнма нема увре- ' стави на расположење све шта могу учиде, јер ту се шзносе дела тужиочева и нити напредњаци силом власти, коју, на о тим делмма говори, па по томе то до- жалост, и они могоше добити. И силни лази под пнтање, клевете нема, јер нису ј преФект-паша преко свога чибука ста-
неистинита дела која сам , изнео него стшта истина којим доказујсм дотичним документима, којнма се она једино могу ј и доказивати. Та и о тим делима ннсам ништа више говорио н казао у мојој изјави нсго пгго : је требало да се она искажу и реФлек- ј тују потпуно до природннх граница њи- ! них , као што су наведени докази и о- ! бјашњења. И зато сам се послужио у ; најмањој мери изразима. којимасенаша ; штампа обично служи у критиковању та- | квих случајева и у опште, дакле ту не- ј ма ништа што би било клевета или увре- ; да онако како је закон поставио услове о томе. Према томе молим, да суд одбије ту ј неумесну тужбу; а да мени досуди за донде дођу. Но то је тек служба а сад овај одговор и накнаду трошкова при- | ево и параде кад се кренуше на колима бављења поднесених докумената, 30 дин. 30. Авг. 1882. Врања. покоран Алекса Костик Кад сс и после оваке одбране решава
вља на расположење за свадбу Настасову све шта му је у власти било. Подручном чиновништву, допуштено је да сви могу ићи на свадбу, на радни дан, док се при савесном вршењу службе, ни на свечане општенародне празнике полицијсже канцеларије несмеју обесити о клин. Даље, ставио је на расположење за послугу око свадбе Настасове све јавере, гавазе и остало послужилачко особље. Верне слуге обесна господара потрчали на све стране да служе. Једни врше пресељавањс и намештај новог стана; други јуре по вароши за разне поруке и набавке; трећи изашли два сахата далеко, код Топонице, да спремају пнва н јестива за сватове када
ј бар да сте ви бољи, неби толико „безо| бразна врева била противу ваше влада| вине за ово две године. Али што се тиче I тога то ћемо на страну, а да пређемо 1 на саму ствар. Дакле, ви у вашем отрцаном ^Внделу" I велите, да о г. Петровићу није ништа I известиллц. „Српске Незавизности" доказао. Лијепо господо око „Видела". Отворте мало боље чула ваша, па кад чујете и видите ваљда ћете се посрамити ако иоле образа имате. Ваш поштен писар Димитрије Петровић у колико се дописник опомиње био је практикант судски у Неготини и тамо ђаволи Краинци прозваше га п каишар Мита а . Како штоли то господо око „Ви-
и управа му је одговорила да је дужан 297 динара, дакле 24 дук. и 9 динара. Ресто 15 дук. ц. и 3 динара хтео је Светозар да украде и у свој цеп да метне. Он где год шта од кога наплати, не издаје признаницу и за то му је лако дунло паплаћивати. Међутим Светозар је овоме сељаку за тај интерес продао сво имање и то ево како: кад му је сељак полагао по управиној наредби 297 динара, он је казао да то није истина но да сељак однесе сутра њему паре, а он ће вели, само Форме ради одпочети продају имања, да би се видило да је радио нешто. Иа сутра дан кад је сељак паре динео, он му је казао да му је имање продао и да је купац новац
дела ц ? А. Ама чини се дописнику да је положио. 0 овоме је подигнута код суда
| тако прозват што је нестало неке облиј гације из суда Краинског. Гле молићу ј вас господо виделовци како су ваши људи чистих руку. На зар нећете рећи ј одкуда то чак Гружани да сазнаду, али I
окружног тужба. Ето тако раде „виделовачи" полицајци. Из Д. Милановца јављају нам: да је тамо 3 т. м. извршен избор председника општине на место г. Николе Зарића и да
кита и сватови, у дочек девојци, поЈахали коњички жандарми и ставили се као гарда у параду а напред подскакивао је коњички жандарм као кад иде пред владаочевим колима, да даје знак да би тај пролазак свет достојно прода се окривљени стави под суд, онда | п Р а ^ ао - Не гледа се на то, да ли су
нетреба више објашњења зато објективно суђење и решавање. Ми само честитамо партији такве партизане као гато су екземплари овде представљени. К.
дописи
Ниш, 27. Септ. 1882. Мало је времена како је овде дошао нови напредњачки преФект-паша, а он се већ може похвалитн својим напредњачко-пашинским делима. Но било би чудно кад бн друкчије било. Напшм „напредњацима" мало је прилика да покажу своју обест свуда и на сваком месту. Они нас потсећају на онај пример : кад
пандури код начелства за државну службу, и ко сме да их употребљује за приватне службе чак и на свадбама, јер извесно је да они нису добили шјзивнице да дођу у сватове. Не гледа се на распис министров, па још министра од багре вапредњачке, којим је расписом то поново и категорично забрањено. Али јест — зашто би се то гледало и питало, кад је та служба државних слугу на свадби „напредњака" ! Треба и на тај начин показати силу и обест „напредњака". Аганлпјски овај пример преФект-ерли- ј паше покренуо је да неизостане ни ас- | кер-паша, командант града. А как^ би ј његово јуначко срце могло изостати где ' се размахује сила и обест! Као што се ј
гпта ћемо кад нас је тако природа ство- : је избор пао огромном већином на чесI рила да свакога пратимо и рђу од нас | титог грађанина, г. Илију Зарића. I јуримо. , Среска полиција у лицу њеног писара, Међутим, од како је Димнтрије писар | познатог Сретена, гледала је, како свуу Гружи он поче да цепа Гружане у ; да и свагда, тако и у овој прилици, да партије, он поче да образује у Гружи замути здраву свест бирача.. Помагана клуб напредне странке, па кад виде да I познатим Настасом — радило се иј петму се варзило не прима, а он ни маћи них жила и без обзира на средства. да него се укочи као проштак у ледину.
је циганину допало царство, да је прво | У Пироту показао ревностан за агита! цију изборну кад је бившим конзерва- I
оца убио. Тако и наши „напредњаци" кад по слепој игри судбине дођоше до власти, они кидисаше да жаре п пале са влашћу. По њином ћеФу они гоне кога хоће за шта год хоће ; а кад им је опет ћеФ, они сами раде оно за шта су другог гонили. Тако се тек може и показати њипа сила. Па њпна обест стиже и срета нас, на сваком кораку, управо нема прилике где се неће видети. И свадба Настаса секретара начелства овдашњег била је прилика, где је обест напредњачка истрчала да се размахује и где је наш „честити" преФектпаша напредњачки стекао заслуге за своја пашинска дела. Секретар Настас је „напредњак", бар тако он воле да се прикаже сад, прсмда је у своје време које није давнашње, био „врло одан" либералима, и нремда је врло доцкан сада бити П напредњак и из начела. Но код напредњака је „добра страна- те они примају у свој теФтер свакога ко се истрчи да ларма својом оданошћу за ^нанредњаке" и својом грдњом на либерале нарочито пак на узор прваке либерала. Паметни људи зацело немогу видсти у томе никако п начело". Али о каком начелу могу и говорити „напредњаци и , кад они оматорише а начела свога неизнвше; кад од њих једни су ускоци у свима таборима : Ристићевом, Чича Даниловом и сад „нанредњачком* а за цело вије једно начело та сва три табора: други од њих плеснивили се по некаким оклепаним воденицима, које су тако млого напредовале да се у њима продавало жито за исплату разних давања воденичарски нре него бн се исто жито могло употребити за Фабрикацију брашна: & сам шеФ њин пишући реФерат о преводу дела Блунчлијевог отворено претендује на чачела либерализма. Зар се после тога сад може говорити о њином начелу. Ако у оппгге може бити говора о начелу, онда остаје да је „напредњацима" начело — кшеФТ. Но било ма но чему тек доста да је Настас секретар начелста у тевтеру л на-
тивцима, избором посланика ваљало подржати долазак на владу, тако је био ревностан и сад, кад је требало да се увелича чак и свадбаједног напредњака. Таквом ревношћу он је дао незнамо колико на броју војно државних коња за нека кола да се возе сватови на истој свадби, — само нека је што више кола и сватова, нека је што већа пошта. Он нехаје за посто/ећи распис војнога мистра, да се несме никака државна ствар давати ни ком на послугу, као ни новац што је забрањено и казненим законом. Али ваљда мисли наш аскер-паша, зар се сме и питати за то, шта чини један агитатор напредњачки за увеличање свадбе једнога напредњака! Заиста тако мисле паш нови преФектер^и-паша и наш стари аскер-паша. Али ми неможемо тако мислити. После свију чуда и обести њине ми се још осећамо своји у својој кући и снажни да подижемо протест против њине обести. Ми се не ?ојимо њиних црних мустаћа којима би се такве харамбаше могле поносити. Па ево и у овој прилици подижемо наш глас и протест: како то сме бити да се државни служиоци. и војно државни коњи дају на послугу за свадбу једног напредњака. Један либерал. Гружа 28. Септембра. Напрсдњачко клепало „Видело" у 130. броју под „Домаћим вестима", побија известиоца „Српске Независности а у 133. броју о Димитрију Петровићу писару среза Гружанског, па вели, да није истина оно што је о Днмитрију изнешено нити је то известилац доказао, још шта више да је „Виделу" познато да је Димитрије поштен, вредан и да он само свој посао врши, а ништа друго, па нека говори ко шта хоће. На жалост господо око Вндела. Ако су вам сви чиновници као Днмитрије Петровић писар прозвани колар онда сте обрали бостап ; а да су вам бољи или ;
Што се тиче ревности каишар-колара Петровића, тако прозваног, а нота бене то му се мора прнзнати, али каква ревност, ревност при вршењу чутурологије, бокалистике и бл^гоутробија. У томе је господо око „Видела" ваш Димитрије ревностан и способан, а бог ме на ништ друго. Он господо колико год у Гружи ракијс попије чим изађе из домаћке куће одмах уз плот избљује као вештица па се ту тако строиошта као каква стрвина и да га људи не дигну његови би остатци показали целоме свету како орлови и гавранови растржу напредњачку стрвину. Најпосле господо око -Видела". ако | је по вољи и ако имате апетита чујте ј најпосле и најцрње о вашем солидном | Мити још и то : Он кад путује ио на- I шој Гружи, носи једно буренце у једном ј бисагу ракиско, а у другом ваше листо- ј ве од помраченог „Видела а , па „Виде- , ло и намеће општинама, а буренце пуни ! ракијом. Тако пре неколико дана кад , је се враћао из Забојнице пандур је | пронео то буренце са ракијом, па кад су га сељани питали шта му је у бу- ! ренцету а он им одговараше да је мастило. Црно вам таково мастило, а још | гори жнвот. Та ако ви таким мастилом ппшете Бог ме ће те сви у најкраћем ! моменту добити грозне крмаче по вашем ! лицу у место на хартији. Сад ето господо Виделовци, па зуцните ви или г. Димитрије па ћете чути 1 још црње и горе. Један Гружанин.
се избор г. Зарића сузбије. Али је као што се види, све то разлупано о обзире п безобразног јавног мнења".. Ми честитамо милановчанима, како на увиђавности у избору лица за председника, тако и на свести, која је свуда и на сваком месту у земљи — против њених усрећитеља — протим наших _нанредњака-. . |
БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Крагујевца пишу нам, како су све тужбе и критике и сва спречавања злу у срезу крагујевачком узалудна. „Виде-
ДОМАЋЕ ВЕСТИ — Споменик покојном кнезу Михаилу гради се. Нећемо да овом приликом говоримо о томе , да ли се тај споменик гради онако, како је то заслужио велики и неумрли покојник. 0 томе ћемо друтом приликом коју проговорити. Сада ћемо само да напоменемо , како се ни с које стране не чине припреме да бар окриће тога споменика буде што свечаније, те да се бар тиме достојно одужимо великој сени заслужног владара српског. У том погледу ми не видимо никакове припреме, а тешко да ће их и бити. V за што, то је бар лако данас погодити. Па и управа народног позоригпта канда хоће да пропусти ту прилику, коју би требала да употреби да и са своје стране принесе што год боље може увеличању те свечаности. Она би требала да напомене надлежне . ако су они заборави^п, да им је дужност да се та свечаност што величанственије прослави. Управа позорншна могла би том приликом сем осталога направити у здању позоришном и око споменика седишта, где би сместила госте. којих ће без сумње и са стране бити, ако се с надлежне стране откриће споменика благовремено објави. За ту прилику требао би да се припреми за раније и хор позоришних певача. Са свију надлежних страна требало би
ловачки" полицајци све више чине зла. | да се већ у велико развила делателност
што се народ већма на њих жали и тужи. Тако на сам Крстов-дан, капетан Аксентије опет је истерао апсенике из тавпице те су му проносили камен воденични на рукама и окретали му воденицу у место коња, а он је у место воденичара настојавао и примао ујам, па пошто је намлео, и породицу своју с
око свечаног открића споменика покојном патрноти кнезу, али ми видимо да се са тнх страна баш ништа не ради. То је за цело грех нротиву најделикатнијнх осећаја народних. Народ срнски чува успомену на великог кнеза. као највећу светињу, па не би требало овом приликом да надлежнн показују да су у супротности са
брашном снабдео, он сутра дап оде пре- | народом. ко Смедерева за Београд да тамо моли , Ми ћемо о овој ствари другом прилиза премештај у Смедерево. : ком онширније проговорити. Сем тога Светозар Марковнћ писар — „Вндело* непрестајс бунцати. Шта похара сав срез, он по срезу такорећи ћемо му кад му се мозак запалио. Оно опустоши и здипи све, што могаше. Он ј сирото не може да побије наше разлоге ти је прави ветар, права бујнца. Све ! што смо их у нашем чланку навели продиже , све односи собом. Тако је нре тиву трговачког уговора. и вели да ми ни-
неки дап отишао у Букоровац да напла- I ти интерес »а управу Фондона од Марка Васиљевића — Миздраковића, на кад га је овај сељак упитао колнко треба да нлати, а Светозар му је потражио 40 дук. цес. На ово тражењс сел.ак је одмах упитао уираву депешом колико има да плати
смо именовали број П П. Лојда- у коме се износи брука »виделовачка". н кога је њнхова полиција забранила. Ми мислимо да је сваки којн пма очију и ,чна читатн, могао впдети и прочитати, да смо ми у нашем чланку навели датум тога броја „П. Лојда". Па шта друго још тре-