Српска независност

— 552 —

леву. Нека с тога и овде узме реч он сам — СатШе Гагсу — фи а 81 1иеп тегИе <1е поив — н који тај трибут, верујте, пуно заелужује: „Један судбоносни чнн који нам показује н озбиљност сувремених догађаја у еловенским провинцијама Аустрије и силу самога покрета који их је у живот позвао — ево се свршио у Наризу. О њему ће сутра говорити ђела штампа Јевропе. На њ ће се гледати као на једну од оиих крупних пега које се дипломација узаман труди да избрише. Ђенера.г Скобелев од неколико дана јеу нашем Паризу. Здравица коју је он био напио на једном банкету својој браћи словенској под аустријеким игом . поздрав који је управио био на устале Бошњаке, Херцеговце и Далматинце, као и његпве друге панславенске изјаве, велим, направиле су толико лома по Јевропи да се цар Александар III > при свој великој љубави према њему, решио да му „осуство'* досуди. Сама ова мера, пак, несме се протумачити као царска немплост — та зар може у Русији пасти у немилост витез од Зелене Горе и Геок-Тепа? — него као задовољење за оне жестоке, распаљиве и опасне речи које он беше у очи бацио немачкоме свету! Алп као што је искуство често показало у Русији теку извесне струје народне којима ни сами самодржци њенп немогу на пут да стану. У слободним земљама те би струје нашле одушке у парламентима и ступцима новинарским. Тамо нема ни скупштине ни слободне штамие него један народ који се немо заверава, а у густим масама маршира , херојској му мети! Ту час закуца где се и сам цар, у иркос сопетвеним обећањима, као и уверавањима своје дипломације. на$е принуђен ла заалива с та.гасом ! Но да ли је тај час већ куцнуо? Да ли се и приближио, као оно у год. 1876 у очи сраског рата? То нека оцењују политички кругови. Ми смо јуче донели адресу коју су овде находећи се ђаци српски предали ђенералу Скобељеву, а сад ево и одговора његова на исту: „Сувише је и да вам кажем, аријатељи моји, колико сам коснут и аотресен вашим тоалим изјавама. Бог ми је сведок да се среКан осебам гито видим око себе младе синове сраског народа који је арви развио заставу словенске слободе на словенском истоку Ја сам дужан вама араво говорити аа Иу ево то и учинити. Ја морам да вам кажем. аа и да вам аризнам, зашто Русија није увек на висини својих иатриотских аозива уоаште, улоге јој словенске на ао се. То је зато што се она и унутра. каогод и саоља, бори са страним утии^ајима. Ми нисмо своји у рођеној нам куКи. Туђин је код нас све, а његоварука свуда. Ми смо оруђе његове аолитике. жртве његових игара, робови његове силе. Он нас је својим небројеним и кобним утиидјима тако освојио и аодчинио да, ако га се икада оаростгино, као гито се ја једнога дана и надам, то само може бити саблом у руци\ — А ако желите и да вам именујем тог туђина, тог дошљака, тог салеткара, тог тако оаасног неаријатеља свију Руса и свију Словена — ито Иу учинити. То је аутор г ап^ пасћ Ов1еп~ — а — ви га сви аознајете то је Немац! Ја ево аонављам, а вас молим да никада незаборављате: непријатељ то је Немац (I/ сппепн с' ез1 Г А11етап(1") И борба је неазбежна између Немства и Словенства Она је чак и блиска.... БиКе дуга крвава и страшна, а^ги ја вере имам да /»е се свршити аобедом Сговенства\ Што се вас тиче ариродно је да ви желите да знате на чему сте : јер крв веК тече тамо код вас. Ја вам млого неумем казати али могу и да вас уверим; да ако се дирне у државе Јевроаом аризнате, у Србију ил у Црну Гору, ви нећете сами војевати: .. ..Још једном хвала. аа, ако је суђено, до виђења и на бојноме аољу раме уз раме. аротиву оаштег неаријатеља*, Ево. дакле. с каквим поверењем излази на срсду овај ђснерал руски пред трајност царске слоге као и пред јевропски мир! Овака изјава била би сламка, која би правац догађаја показивала, и онда кад би долазила и од каквог непризнатог панслависте или каквогсветског агитатора и авантуристе. Али Ћенерал Скобељев је најаоауларнији војник у Русији. Његова арогилост јесте арошлост народног јунака без страха и без мана. Ми се сећамо 12-ог Сеитемнра 1877 год. кад смо га ви. дели црног од нраха пушчаног где се враћа са 4000 људи од 12.000 које јс собом повео Доцније, он се одбио у нсшчане океане централне Азије да покори њене Турком"Не. — Ваистину, Русија је то Словепство је то што на уста његова говори.. Он је онај велики борац народних арава која иласе : _руску Државу Русима, СЛ0венске земље Словенима-. — — — л 6г6пега1! 1_е соир а рог!е!!! е1 је тоив еп &Нс1(е (1е 1ои1 топ соеиг в1аус: ц г. Гбнерале — Упалило јв!.'! и ја вам честитам

од свег срца-, — написах на „карти" за знак да сам долазио. Он се на то одазвао ири поласку, )ер )е одма позван н одпутовао, својом картом, коЈа се данас као драгоцсност за спомен чува. А д,а је жив ђснсрал Скобељев иотиисани би сиокојно мигао завршити, на овом месту, своју исповедничку улогу. Д1ртвима, пак, више и наЈвише дугуЈемо поћи ћемо с тога и даљс. 11ре свега да ее уверимо да ли смо Скобсљева добро рааумели и разумемоУ Немци су се, на иример, љуто наљутили на њсга живога, а данас сс на срамоту своју и човечанску, свете мртвоме Јунаку Да Је Једна вечера неповратно прссела и Бечу и Берлину то се миже лако веровати; 1 али колико Је Скобељев заслужио да једна од ирвих немачких новина , на глас и потврду његовс смрти, осветнички, управо Јсднога великога народа као што је немачки у сваком иогледу , недостоЈНО узвикнс : п ^»ии аШшеи \У1г 1е1с111ег и ту нека иосвсдочи осим честитога Верешча!ина- и увређено чуство Скобељеву нн мало обвезаних Ишдеза.* Лично, Скобељсв ниЈе мрзио Исмцс као што нијс мрзио Ишлезе ни друге добре људе (он Је међу њнма млоГоороЈНс личне ириЈатеље, рачунао; али Је, да се његовим соис!вен1<м рсчма иослужимо, Ћ мрзио њихову иолитику-. 1±> ој ^иолитициј намењене су оне громовите, Јер истините , речи а само они који неће аа истину ни да знају могу рсћи да она то незаслужуЈе. Ово је оиис ирсдаЈе сриске ђачке адресе ђснералу Скобељеву , а не и каква политичка расправа и полемика, али ми констатуЈемо Јсдан врло значајан Факт у свези са његовим говором и одговором — имено: да се у свој оној војсци страсних и Јавних наиадача и подметача од Дунава до Северног мора, није нашао ниЈедан човек од имена и ауторитета, од науке ил од политике да његов говор, на разлог и истину наслањајући се, обори. Хоћемо да кажемо заједно са Скобељевим (.Види л Ко1п1бсће 2е 11ип§ и од 19-ог Фебруара — телеграФски допис нз Париза): г да )е било времена кад су се Немци борили за оно за шта се данас боре Словени —, за идеју народних им слобода и јединстава. И тада су Немци уживалн иекрене симиатије искреног Скобељева као што су уживали званичну потиору званичне Русије! Данас су они освајачи и угњетачи народа над којима никаква права пемају, ни могу имати, и Скобељев, као Словенин. брани само своје кад их наиада 1 * Немци исти Немци се толик,. хвале и поносе својом заиста великом културом, да се чак и нама далеким источанима — преко и њих самих недостојне Аустрије — за „културтрегере" намећу; али су бар у аобеђеној домовини Дамартиновој могли с корншћу и кредитом научити: ^ие 1а тог4 па11оиаИбе 1ои1 се 1и1 ^гап(1 (1апз 1а тете 1штог1аН1е!" — г Да смрт иретапа величиие свију на ода у једну бесмртност^. И ми мали Срби у толико више права имамо да ово огледало коме треба изнесемо што смо вазда били , и данас смо, благодарни дужници и мртвога Гете-а и живога Ранкеа. !" Нолитички, ми не само да смо се радовали него смо и да могућности савеза долазили ( види авансе нз Берлина Србији у год. 1866.) онда кад је данашњи аи ондашњи великидржавник и патриота Немачке, борећи се за идеју слободе и јединства свога рода ударио, и морао ударити на највећегјер најприроднијег душманина сваке правде и основе народа — на Аустрију. Али Бизмарк је данас најбољи пријатељ те исте грешне и прегрешне Ауетрије — * на истом зсмљишту. Истина, нема више Скобељева да му с њиме, — са јунаком припретимо, али — аманет је његов ту\ и иде време носи бреме

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Цивилнн адлатус, барон Фсдор Николић, издао је ових даиа у нме земал,ске владе у Босни и Херцеговини нодужу окружнину у цели, да унозна странце са условима у ногледу колонизације т. ј. насел.аваља Босве и Херцеговине. Разуме се да се том окружницом обеКава1 „1*а Угапсе" је, као што смо веЈ« виделп, вечерњи лнст, а иаилази таво нзмеђу три и четири часа после подне. Него ми цптирзмо друге париске вссти ондашње кад додајемо: да је депеша о говору СкобехевАеву стигла у Берлин док је царска Фамилија бида још за царском јој совром. 5 Вндн писмо славног жнвопнсца руског, Верешчагина једном свом пријатеху Немцу о Скобел»еву. 3 Сам гермапоФплски „Тајмс" лондонскн у свом уводном чланку уложио је внртуални протест против овако недостојне ивјаве бсрлинског му сувре аеника.

ју и ујемчују странцима, који би се хтелн населити у Босну и Херцеговину, све могуће олакшице и у неколико и већа нрава, но што их уживају становници тих покрајина. И да неузнмамо главан политички моменат у обзир, већ и саме те олакшице, што их земаљска влада пружа странцима, сведоче у довол>ној мери тежњу Аустро-Угарске, да путем нас ел.авања ослаби домородце у „окупираним" провинцијама ; другим речима да у несретној Босни и Херцеговини увуче и насели стран, туђински елеменат, који би, потномогнут земал>ским властима, временом лако могао доћи до доминирајућег положаја у земл.и. Шта то значи, не треба објашњавати ; довољно је само прибележити да Аустро-Угарска тим неочекивапим и неоправдапим кораком сама раскнда кончу, која је везивала те провннцпје за монархнју, и да очевндно нотире основ, берлннски уговор, но коме је стекла право да поседне те земље. Што се нас тиче, ми се више радујемо што Аустро-Угарска тако грубо гази онреде.Ђења берлпнског уговора, него што бн имали иовода страховати за положај и будућност наше браће у тим земл,ама, који бп свакако осетили сву теживу те нове аустрнјске „цивилизаторске" мере, ако се она, по несрећи, оствари. Но нама се чини, да садашња Босна и Херцеговина неће битп баш велики мамац за стране и туђе каишаре, јер та врста л>уди, којом Аустрија мпслп да усрећи Бошњаке и Херцеговце, мучно нде тамо где влада нерманентна узрујаност и не сигурност и лпчна н имовна, и где и саме власти имају нуне шаке посла да се боре против нсзадовол.ника н да савлађују отпор огромног дела становништва. — У Бечу је умрво Фелдцајгмајстер барон Маројчић. бившн заповедник бечког генералата. Маројчић је био на гласу као добар војсковођа п отлпчан војник. Као рођен Словен он је нарочпто Србе официре пазио и заштнћавао против туђе самовоље. Маројчић је пре кратког времена пензиониран и дочекао је лепу старост. — Из Котора јављају да су се у Херцеговини пове устапичке чете дуж црногорске гранине нојавиле. Те чете крстаре пзмеђу Билећа и Благаја. и Фоче чак до Сарајева. Устаницн не узнемпрују околна села пнти дирају стаповшиптво. него искључиво нанадају жандармерију и аустријске војне патроле. Пре 10 дапа десио се појачн сукоб између једне устапичке чете и аустријске војске. И код једних и код других беше раљених и мртвих. — Бивши бугарски миниетарпредседпик Цанков који је до скоро жнвео под надзором државне властн у Бугарској, добио је дозволу од бугарског министра унутрашљих нослова да се може нреселити у Беч. — Бечки листови јављају да ће кнез црногореки скорим ићи у 1'нм у походс италијанском краљу. Тај се нут доводн у свезу са неком ванредпом мисијом, коју је руски нар поверно кнезу Николи. ж®«- - -

Обест напредаачЕа у Врааи. (Свршетак) Навсдене речи, за које се оптужујем, само су израз којим су исказана та дела тужиочева: само су природан рев-лекс њин. Дакле тим речима није казано нипгга више него што то дела садрже и колико је требало да се она искажу у потпуној садржини и значају своме, и да сс реолектују до природнога обима свога. Ево то да докажем: Г. Матић је као присталица напредњачка изабран за одборника онштинског на збору који је био овде на дан оцева прошле године, занесен партајском страшћу дошао је са једном гомилом у моју каФану и викао погрдае речи: „поцр| кали Либерали и Радикали" знајући да ја принадам Либералној партији а да тим наноси мени увреду; а затим јурио по сокацима п пред кућама извесних грађана којн нисуу „напрсдњачкој" странци дрекао мртвачке песме, којима се живи људи само исмсјавати и вређати могу. Такав поступак партијски нико не може назвати племеннт и такве нартизане никаква партија не може поштовати. Иа по томе сам и ја казао у мојој изјави оне моје речи: најгадннји поборник п пришипетља напредњачки. А да је тако поступао г. Матић, споменутом приликом, то ће доказати: Таса Стевановић — Чапља, Риста А. Христић, Тома Стајић, Аксентије Кочић и остали које ће они именовати. Речи моје, наведене у другој тачци тужбе, на име: >3аиста жалосна појава од једног чиновника под владом чисте уставности и строге уставности", — употребио сам за његово дело, што је у мојој кавани пио на вересију па неће да ми пл ати, него се позвао на онај § по ком не треба даватн на вересију. Мора се предпоставити да г. Матић, као судски чиновник који је и дужност пријавника судског вршио, знадедау основним цртама правде и правице" грађанског законика, стоји одредба: »Што је ко дужан то платити мора^. Даље мора се предпоставнти да г. Матић као чиновник мора бити свестан своје дужности да и он у свима односима, доириносити мора да се у нашој држави подиже међусобни кредит: Па кад он ради противно томе, противно основним одредбама грађанског закона. противно тежњама и цели којој трсба да служи сваки грађанин а најпре сваки чиновник, у интересу државе које је чнновник — зар то и није доиста жалосна и прежалосна нојава ?! И зар се тај Фактичан појав дела његовог могао казатн речима објсктивнијим и блажијим. него пгго је казан наведеним мојим речима за које ме он сад тужи?! Ако он наје хтео код мене кредита, зашто није принео на то доказе, на и заклетву. која му је понуђена и досуђена? По томе се види његова намера. да он неће да водн рачуна од правде и правнце. од закона. од интереса и угледа реда у коме је н државе којој је чиновннк . него оће да шпекулише са § 10. уредбе механске за своје себичне ннтерссе! Па ко бн могао да некаже. да то није жалостан појав? И како да то некажем ја. на чнју сс штету тпм ишло?! Иосле свега овога што је изложено, сасвпм су нрнродаи закључак оне моје речн које су у трсћој тачци тужбе изложене. на име: -Та зар и он може имати знања и ноштења^! На те речи још најмањс је могао ударити да нх направи као казннму увреду. Понггењс и знање свакад се огледа у нопгговаоцу туђег права. Али ето колико је тужиоц показао тога понгговања туђег права. кад неће да плати што јс нопио у мехаии, и кад убија пушком два невина Циганина, чиме јс повредио пајсветије њино право жнвота и право државе. јер само држава по својим законима има право да кога лиши живота! Нознато једа се у нашем народу за сваку повреду туђег права сваком пребацује непоштење , а „инање- )3 то иде ка шипка уз бубаљ. Тако нребацивање дакле, кад је делом изазвано освештано је практиком. а по томе оно неможе бити казнима увреда.