Српска независност

— 592 —

ве опажа, да су га и колипипом и каквоћом сппса стигла па и претекла сва остала ваша књижевна друштва, те и сама прпватна предузећа, као г Отаџбипа", „Народна библиотека" браће Јовановића, н тако дал>е? Иш је може бнтп наша Ентелигевпија постала пемарна према просветп вародној? Илп је утонула у политичком партпзанству и личвом протерпвању? Па зар онда нпко да се не нађе, којн би јој подвикнуо: „А да ди то штогод п за народ вреди?" Не, ми не мислимо да је тако. Па докле ће се онда овако живо тарити све због једнога секретара? И зар томе нема лека нн помоћи? Има. Чланак 28 Уређења гдаси: „Секретара бпра дружтво у скупу на неоЈређено време између трн кандидата, која му назначи председник друштва." А § 41 Поеловнпка наређује: п О промени секретара може бпти реч само онда, кад то зежеле вајмање петорпца чланова, којп су предлог за то поднелп на време председнпку друштва." (Гласвнк 25.) Пет чланова дакле могу да покрену промену секретара. — Ма ко био пзабран , свакп ће бити бол.и од садашњега; а пма их богме, којн имају за то п подобности, вол >е, времева, ревностн, марл>ивости па п тактичког понашања. Тим бн се једним чином отворила нова емоха Ученоме Друштву. А вал>ало бн помишл>атп и на Сраску Акалемију за ноуке и уметносги у полвтпчкп — алп не и у културно н економно еа свим независној Србији, коју би требало Српско Учено Друштво да помогне извојевати' «€*•>» ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Има већ четрнаест дана, од како ее у Бечу из дана у дан догаћају нереди. Тп нереди нпсу обнчне при роде; у њнма учеетвују хп.гадама бадаваџија, жена п дечурлије, шегрчадн разних заната, и сва та Фукара обпчно се, као по договору, пред вече купи у веће гомиле, те жвпждањем. лармом. разбпјањем прозора. п иначе отпочиње нереде. Полпцпја ннје у стању, да умири лармаџије н да повратп ред. Тада се редовно у сумрак појавл>ују прва одел>ења војске. пешаци п коњаншш: њпх светина дочекује с камевипама. Бој зе отвори и иродужава се веколико часова с великим огорчен.ем и с је-

н и ш г -н и 1 ■ 1 -д.е 32амеЕ2тг=т2 Оба рата за незавлсност н уједиоење провео сам по кршник пределима јужне Србије од Рашне до Јавора — први пут што сам се ставио на расположење (дошав као ђак из Германије* п био одређен да идем на Рашку: другн пут пгго сам тако сам желео и будем послат у Јаворску команду. То је узрок да до сад ннсам још био вндео историјска места и славе и патње српске. Нисам видео чувени Делиград, нисам видео Шуматовац. нисам прешао бие Горње Поморавље — та врата. куда су пролазили свн могући варвари са запада на исток и са истока на запад Нисам видео места где је освећен Ђунис, где је оружије српско прослављено, нисам видео Ниш, тај стоакер јужног дела Крал>евине Србије. место, које је дало и великој римској империји — једног цара. Константина Ве•1ИК0Г. * У јулу 1882. год. падне ми у део та срсћа. С п п: три друга ЕЈтовао саи са

дне и с друге страее. Најзад пешаци с иатакнутим бајонетима. а коњица с голим сабљама јурне у гомнду, леђа нуцају од удараца коњице, бајонети немидице потпскују најуиорније ирве редове, дом и несрећа је готова. Светина носде краткиг отнора јурне у дивд>е бегство, а војска је гонн безобзирце. КрВ се у велико нродида, на све стране разбијене гдаве, иснребијана леђа, иодомхена ребра. Око ноноћи се стишава; само јача одељења војске, која неирестано натролирају но вароши, разлуиани нрозори и трансиортирање рањеника сведоче да је било немира. Полиција је јако на опрезу, а н војска је у ирииравности. Бечка општина пздаје ирогласе за ирогласима ц позива грађанство да помогне подицији и војсци, да се нереди не обнављају; у 6 часова у вече затварају се дућани н капије. Узрок ових немира лежи у томе, што је нолиција укинула неку шустерску задругу због неправндног руковања са друштвеним имањем. Но сва је прилика да нереднма управљају социјалисте, којнх у Бечу доста има. — 11з Котора јављају страним листовима, да је црпогорски кнез на предлог руског синода поставпо за цетињског архијеаискоаа и црногорског митроаолита еладику Висариона Љубишу рођака покојног Стенана ЈБубише. — Нз Бугарске јављају, да се тамо ових дана очекује чувени руски војсковођа, генерал Гурко, генерални губернатор Одесе. Гурко ће 12 о. м. стићи у Рушчук. — По парпским вестима отпочеће се главпн претрес против Бонтуа 26. о. м. — Барон Ннколић, цивилпи адлатус Босне п Херцеговнне који је недавно походио нашег Крал>а отпутовао је из Сарајева у Букурешт. ИЗ ЈШСТОЗД Задарском ^Срп. Листу- иишу нз Боке Которске 22. октобра : -Јуче речким парабродом жандари доведоше из Задра Васу Франичевића, ученика православне богоеловпје, и предаше га которском војпуно пријатности. Прошли смо Гроцку. Смедерево, видели смо прпвремену жељезницу од Смедерева до В. Плане, гледали смо сложеие прагове за жељезвнцу поред палисата држ. шуме Рогота. Уживали смо у уживању поштов. грађана вароши Багрдана. како им игра мечка: а ради већег увесељења изволео је једаа попгтованп граћанин да узјаше мечку и да је јаше држећи јој се за ушп. Ноћилп смо у Јагодини. где је човек. ма како запушавао уши, морао чути велике теорије о политнци и о све спасавајућем волшепству партајских начела. Сутра-дан смо с мнром прошли Иуприју, где нас је стизао наш нови суграђанин господин Витали (УЛаНз), предузимач .државне жел»езнице~ , са сјајном својом породичном и др. званичном свитом, па како је имао бол>е коње и кола од нас, то нас је прошао н отишао неким послом у Ниш. Бнли смо н слушали смо у Параћину, како се један дебели механџија правда да иије ни од једне партије, но жели да дочека лепо _и либералци и радикалци и напредњаци - . Видели смо велику разорену цркву Параћинску, за коју је врло штета што онако стоји, а не догради се. Одморив се у местанцу Ражну, са патриотским поштовањем застали смо на Делиграду, чпји су нова п стари шанчевн и гро-

ничком суду. Франичеввћ је родом из Паштровића ; он је отиш&о почетком ове школске године у задарску богословију. , За што јг ухапшен, нс зна се, али чујемо, да је оптужен био војничком суду за то, што је у некој ирилици, пре не! го што ће се из Боке кренути, напио у здравл>е црногорског кнеза Николе. Говори се, да га је денунцирао неки учи| тел> из Каетеластве, Хрват. — Затвори ! се непрестано врше у ојаделој Боци. | Тако пре неколнко дана затворише Јоку Ђуковића, добростојника из Баошића. Ономадне пак жандари доведоше у Ко| тор веЈане четворицу из Мојдежа и Каменог Села по више Херцегновог.<5.) -Восток- пише: „.... Да ли Руснја има права и дужности да озбиљно водн брнгу о народима нсточним, то је питање мислимо већ решено одавно историјом нашом. Непријатељи наши опоричу нам то све, па и наши неки листови, опијенн западњаштвом секундирају тима непријатељима нашнм, и хоће сав наш задатак да сведу на неке „реФорме- удешене по заиадннм шаблоннма. Но ми се не смемо ни сучим дати занети, нама мора бити иред очима велнка историјска пел> наша. Народ је руски свуда и на сваком ме стукроз иронн; нут мишлл. да ми имамо права и свете дужности, да водимо озбиљну бригу о нашој браћи на Пстоку. Та брига наша несме се само ограничитн на просто ралмишл>ање, она се мора појавнти у енергичном раду, како да се што пре помогне њима, те да се избаве из садашњег свог несрећног положаја. Наши су листовп свакнм даном пуни извешћа о жалосном стању наше браће на Истоку. Ту се црта шта све раде непријател>и наши да њих у сваком погледу упропасте. И руски народ чнтајући листове наше, мора се усколебати, мора помишл>ати на одсудне мере којима треба прнтећи у помоћ браћи нашој и учинити крај њиховој злој судбини. Док је био жив славни СкоЛељев, у њему је гледао народ живи израз својнх мислн и жел>а, гледао је у њему оличену снагу, која ће остварити његове идејале. Но после преране смрти тог великог јунака нашег, са гроба његовог разлила се народил мисао као некн живн огањ но целоме руском народу. н покренула све нас да мислимо. да пораднмо. да извршимо оно, на што иас наша ирава и дужности, на што нас наш историјски задатак познва. Ми сада виднмо у руском народу једног човека, једног колоса, који се распламтио одушевл>ењем за своју свету ствар. И сада баш све оно пгго чујемо п читамо о несрећи наше браће на Истоку. дејствује на нас силније и бови палих бораца у трану урасли. Бацили смо своје погледе на Ђунис, Кревет, Тешицу места где је идејн за слободу још једном суђено било да осети како је варварство јаче од народности, снлније од родољубља, суровије од те идеје за слободу н где је за један иетина тренут у историјн Србије азијски варваризам трнумФовао. али му је то била последња, -ешко плаћена срећа — као самртнику успомене из прошлости. Сад тамо слободнн чобани веселије певају. но икад!! Трећег дана стнгли смо у Алексинац. где, веле л>уди да су имали обичај да звоне свакоме оном ко није у алексиначкој партаји. Но како смо мн ноћу стиглн, то нас нису могли познати које су пзртије путници из наших кола Истина да је једног нашег сапутника. заједно с једнм пакетом неке „теорнје* нестало н дуго га ннсмо видели. Сапутннка 1ак, трећега на броју беше по други пут ухватила јака грозннца. те је тај наш друт, уз наше саучешће, целог пута био слаб и невољан. Сутра дан смо прешлн Рујевицу, походнли ^руски споменик", прегледалн богату и опет оправл>ену „Мораву*. Одали смо пошту н днвл>ење своје знаменитоме Шуматовцу, турском погибалцу, где је по случају нли по срећи или по — -команди* суђено опет варварима да

јаче. Море је се заталасало, народ с« рускн покренуо. И прн таковим околностима може се поуздано рачунатн да ннсу далеко часови. када ће се наша народња мисао појавитн опет у озбил>ном делу и раду, када ћемо енергично предузети да нашем ираву и дужности дамо стварни облнк. И тада ће се поправити и несрећно стање наше браће на Истоку. Тада ће се н њнхова судбина поправити н онв доћи до положаја у ком ће се мнр н благослов божнји међу њнма настапити. Они ће у своја благодарна срца забележити нас као потпуне избавиоце. Веза ће се између њнх и нас кристалисати, а у тој вези наћићемо н ми ослонца за наше историјске цел>и. Срећа њихова биће и наша срећа, и ми ћело избавив њих остварити велики позив наш. Свн непријатехи наши биће сломл>ени, и Русија ће постати сила, којој нико неће моћн одолети. Она ће бнти најмоћвији ничилац у свима историјским иитањима. 0слободимо браћу нашу на Истоку и ми смо победилн Европу. ДОПИСЕ Темнић. (Јасика). 22. Октобра. Је^т заиста да се из Темнића слабо ко са дописима јавл>а, рекао би читалачки свет да се н нема шта јавности давати, но то није, већ има као и свуда, но се слабо ко из Темнића дописнма занима, осим кад се деси нешто што би сасвим занимало читаоце, као пгго се десио један случај 20. ов. м. у селу Јасицл, а да је са ким — већ са једним срескнм писаром и председннком општине јасичке, а ево шта : Г. Мијаило Стојановић пнсар среза Темннћског, враћајућн се нз среза сврати се у механу Аврама Драгићевића овдаш. и дотера два Бачинца са својим пандуром под стражом, и чим се господин Мијаило скиде с коња у механској портн а дотерани Бачинци пред пандуром уђоше у каоану, у тим уђе и г. пнсар па наиаде на она два Бачнвца грдњом: „вн ли сте разбојници што наиадате чнловнике, ви лн убијате Крал>а-, и руку поднесе њнма под нос, они сиромаси упропашћенн од његове вике убезекнуше се па са прекрштеним рукама : нисмо господнне ако Бога знаш ми смо дошли овдн у Јасику у госте код нашег стрица: јер сиромаси кад им рече ви убијате Крал>а, они упропашћенн одговоре па мн ништа то незнамо ннтн смо ако Бога знаш кога нападали. већ је нас испраћала наша стрина и разговарала се са нама на путу а ми се окренемо н внднмо да ти протрча са коњем, па кад нас прође тн се окрену и нешто рече пандуру он се врати н рече : ај'те ви закукају тужну песму, коју су однели у далеке земл>е да је певају и Шуматовца се сећају.—. Четвртог дана с јутра на сат и по пута од Алексинца на догледу једне куле рече један : „Ето — Стара Граница!" То је бно Катун, где је била српска и турска караула н врата кроз која се улазило нз Србнје у тако звану ^Турску-. Ја тн не умем чнтаоче да опишем осећања своја, која су се јавила уз ове три речн, које је (алексиначки) наш кочијаш — као мепгганнн — иначе врло равводушно нзговорно: „Ето — стара граннца! Вал>а се сетити да је до пре мало година на том месту престајала свака српска власт и право. Ваља знати , да је млоги на том месту вал>ао да мења нме, хал>ине. да обрнје главу ако је хтео да нде даље без опасности за свој жнвот. Вал>а знатн да је на том месту цепана српска књига, да не бн продрла на ону страну у јадну и чемерну мученнцу срнску школу. коју су добротворн с ове стране крадом одржавалн и потпомагали, шал>ући јој учнтел>е, ове у мојим очима највеће родол>убе, који прешав тамо мећу своју главу у торбу и стрепећн с једне стране од бугарских агитатора а с друге од турскнх заптија н кадија. Вал>а знати — да је све то сад пре-