Српска независност

— 593 -

бре двојица •зове во ћата, ми му одго■орисмо ми смо Бачпнци нисмо Јасипани он рече не знам одакле сте већ напред н одмах пођоше пред иандуром н сами се зачудише шта је. Г. Мијаило у каФани натресајући се на њих што може из гласа п ви лопови, ви разбојници, ви убијатс Крал>а, ја не триим као чиновник таквс лопове", а публика која у каФани бијаше између које и ја се деси све устреите н би зачуђена овом ужасу мислсћи да су истипа и ови сељаци саучасници атентата воји се пре неки дан у Београду десио, н почеше се људи међу собом погле/ати сваки готов бијаше оне сељаке за гушу ухватити алн се задржаваху видећп г. иисара да је пијан, да су му и усне од впна ОФарбане, и у тај мах стигне стрина тим Бачинцима и изазове нашег кмена А. Пстковића пак му рече по Богу брате којн је ово што се развикао и што на правди Бога <>ву момчадију наше госте са пандуром отера да ли су му пре што скривили не знам а сада нх ја исираћам, он пројурп са коњем поред нас па се окрете на пандура и раче терај ову двојицу лоле замном и пандур се врати сподби њих и недаде им ни збогом рећи, а шта су му учинилн то нс знам, стра ме да и моју кућу не окаљају, а знам да су врло поштени и наши су. Кад ово сазнаде кмет и остали онда се сваки успокојп јер виде да је иисар инјап напао на људе нп крнве ни дужне као неки дахнја, докле је ова жена пред каФаном ово причала г. Мијајло је у каФани непрестано викао не триим ја као чиновник такове лопове, такове разбојнике и т. д. А кмет пошто саслуша ону жену осмену се па се врати у каФану а г. писар. кмете одмах ове лопове хоћу да апсим и хода по каФани, црвен, знојав, уста плава од вина па већ и бледа. Кмет пошто је сазнао стање ствари а да би одклонио одговорност чиновника и људе за ноје каже да познаје да су иоштени да и они не претрпе на нравди аису, рече: господине, ја те молим поштеди их за сада ја их познајем па им кажи да ти сутра дођу у среску канцеларију па их казни, а ја тн јамчим да ће ти на први позив доћи. Али господин, који је већ бно изашао из такта све више распаљен, зар ти заступаш разбојника, а оним људма рече ај'те кући кад ве кмет брани а кмет му ипак рече : ја разбојнике не заступам али ове познајем као поштене, а ако су разбојници ето их пак чини са њима шта хоћеш, али се мој господин окрете кмету Петковићу ти их заступаш, таки убијају Краља, ти имаш посла са среским писаром иа нададе вику, гди се стрчаше више сељана, а кмет Петковић кад внде

оваки напад не би лењ н не мога даље пијаног тосподина сносити окрете се господину овим речма : ви мени кажете да оваки убијају Краља, то ћу тражитн да ми на надлежном месту докажете, жалост то од вас господине, а госиодин окрете и ако је пијан сети се ми Срби убијамо Краља. А Нетковић не господине ви сте пружили ирет иа мене ја ћу тражити да ми докажете а овди са вама немам ништа, а госиодин имаш ти иосла са среским иисаром, а кмет госиодине ако имам иосла са срескмм ви иревите табак ставите иитања да вам на све одговорим а не смете ме наиадати у каФани на јавном месту као неког фушера јер н ви госиодине имате са председником једне општине. Госиодин онако угреЈан превика ћути и иљуцка белу иеиу а то је јошт у Кукљину гди је чувено вино добио а и овди кмет му одговори Ја ћу ућутати али и ви ућутите и с тим бих овај наиад г. писаров свршен. Публика која је слушала од почетка ц која је доцније дошла сва је ужаснута шта ради један чииовник а који га не познаје дошаиткује се ко је ово и кад му се каже иисар срескн, он рекне еј до Бога, жалост, зар су оваки писари, еј међер зло време дочекасмо. Кад овако ради са нашим кметом што се не бој бајаги кметовима н што му не може ништа наћи што он не би као кмет извршно јер је више година кметовао а ц внше годнна посланик био а како ли ради по весе.њм овим потоцима, а други ће рећи море ман се зар не видиш та не види белу кучку пијан човек, он кад овако виче не верујем да зна гди је и да види кога. А трећи, море зна ј као ђаво што трезан мисли то пијан гој јан говори. Они мрзе нашег кмета што се са њима не слаже у ове ђавоље свет| ске ствари јер није из њине иартије на га закачињу, али кад су трезни они неће а овај пијан па виднш шта ради. ТреI бало би кад он овако радн диже овоI лику ларму по каФани да га наш кмет I стрпа у апсу док се изтрезни па после } да га пусти. Четврти ће рећи Бога ми цраво кажеш нас би одавна уапсио да оваку ларму дигнемо, ако су оваки сви чнновници који се шаљу да нам суде I жалосно је!!! Да си ти видио кад дође озго нз Кукљина онај весели коњ каса, а он посрће и тамо и амо, онај мал што је огрнуо отегао се низ коња низ сапе коњу па дужн од репа иројури са коњем, ми гледамо смејемо се он нас и не види, е како је кукљинско вино добро и оволико види. Сад читаоци видите пречишћену полицију видите па реците да ли народ ! има право што виче на полицију што ' везује капетане и т. д. н заиста треба I одобрити оним сељацима што кажу чудо

га не апси наш кмет, и заиста и сам кмет дошао је био до тога да га уаиси всћ не хтеде на убија ауторитет једног чиновника јер зна да ће се наћи између кукоља и пшенице. Оволико за сада знања ради да се види каво је нолиција пречишћена, а имало би се јошт проговорити о речепом писару г. Стојановићу (који је пре годину дана дошап у полицијску струку, а био је војно судски више годишњи писар) како каже хоћу да се удавим сам. како само уздише и вечито суров а то је узрок што је дошао у темнићску затрнану канцеларију, кука, уче незна гди ће па тек од муке да би бригу заборавио хајде црвенике вина, но биће прнлике да још коју о Темнићу и реченом писару проговоримо. Један Темни&анин. Сарајево на Јеванђелиста божијег Луку. Наши јади и невоље иревршиле су сваку меру. Нови наши господари много су нам гори но што беху Турци. Турци су били глобаџије, али они су штедили нашу веру и народност. Али Швабе поред тога што нас глобе горе и црње но Турци, насрћу на наше светиње. Они хоће да нам нме и веру Србинску искорене. Ако је било неиравде н безакоња под Турцима, није ни чудо, за њих се вели да су дивљи, да су Азијате. Али ови „Културтрегери- чине такова безакоња и насиље, од којих би се и Турци стидели. Вели се да Аустрија није никоме и никада добра учинила, но да свуда где год она ногом корачи, ту не ниче више трава. Е баш је ово света истина. Од како уђоше у нашу аемљу Аустријанци, одлетеле^ су од њихова чуда и птице из горе, а трава баш не ниче никако. Овим хоћу да обележим врхунац нашпх јада и наше несреће, од како Швабе уљегоше у нашу земљу. Овај браћи, ови су наши јадитаковида н црв у камену од њих пишти. Ни црква ни школа, ни дом, ни породица, ни! ги старо ни младо ннје на миру од тих наметнутих силом нама господара зулумћара. Бива, ако се ово што чине Аустријанци кад нас зове „култура" н просвета јевропска, онда шта може бити азпјски или аФрички „варваризам,* Ратос ти те п културе а и просвете, ње за цело нема ни у Азији ни Африци, она је баш прави н дивљи варваризам. Јадна ли је то јевропска просвета, која само за вешала, убијства и отимање зна. Под Турцнма смо се бар у српскнм сватовима, на српској слави и црквеннм саборима веселили и певали српску песму. Али сада нема ни тога. Све је закукало, све запиштало. У цркви. у школи, на слави и свадби свуда те опкољавају шпијуни, па ако помолиш бела зуба, они те одмах гоне у хапс, би-

ју и воде на вешала. Па хајде пгго тебе убијају, бар да ти дом и огњиште остављају, да се деца и нејач хлебом хране. Али Аустријанци и то не штеде ио ти кућу и огњнште руше и разкопавају, а децу и жене терају, да се као зверад но гори иотуцају гоји и боси. глај дни и жедни. Књига, која бележи све што се збивало до данас у свету и коју историјом света називају, није забележила овијех покора, што се код нас збнва>у од како су уљегли аустријанци. Земља се тресе, а небо се прелама од тешког јаука. Историја прича о неком Атили и некнм Хунима. који су били бичеви за народе јевропске, али и ти дивљи варвари нису толико јада починили, као што чине наши нови господари и зулумћари. Дршће ми рука кад вам ово пишем, срце ми се скамењава. а у устима застаје реч. Јади су ово нечувени и невиђени, њих је тешко н уснити а камо лн на јави замислити. Ово што вам написах тек је један уздах, тек један ваиај, да га наша рођена браћа у Србнји чуЈУ> јер једина нам је нада наша на вас и наше миле Русе. И Гора и камење оплакују нашу несрећу, а ви рођеним братским срцем осетићете болове наше, Другом ириликом писаћу вам мало опширније. Д С.

БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Неготине јављају нам, како тамо познати покварени људи распростиру којекакове лажи и клевете. Крајње покварени _Апуш ц послао је из Београда жигосаном Стеви Ђурићу неку депешу у којој му Јавља неке лажи, те је ввај услед ове депеше као бесомучан јурио по вароши и распростирао лаж. Људи се гнушавају тих мрачних агената п виделовачких ц али лека противу њих канда нема код власти. Жалосне су то појаве кад су извеснп спали на такове људе, да их бране и заступају. Па зар да се не каже са основом, какови је ко онакове су му п присталице. У Неготини је велико незадовољство и огорчење противу тих развратних људи, али помоћи нема. Место да се противу њих најстрожије мере предузму њима се иде на руку и повлађује, те смеју поред осталих својих покора, да слободно и безазорно шаљу којекакове ј депеше у којимо се лажи распростиру. ј 11а докле ће се трпети зло н покваре| ност! Да ли ће томе бити већ једном I краја! Из Куршумлије пишу нам како је нај род тамо јако озлојеђен због извесних поступака .виделовачких-. У опште наI род је незадовољан са „виделовачком" | радњом, јер она на сваком кораку чннн

стало п кад са тога старог споменика » докле су запљускивалн до 1876. тур- ј скн таласи сад погледаш даље на запад исток ц југ у старо-српске пределе видиш велике планине, које се у ведро небо дижу а вичан друг каже тн : л Сад је наша граница иза оне планине што се далеко види још дан хода....! ц А као што је некада било на Катуну, код Алек- , синца, на Суповцу, на Јанковој клисури ј на Грамади н другим пограничннм пределима — сада је тако на новим прелазима: Преполцу, на Врањн и др. местима, где престаје све што је наше а настаје варварско, турско — где се све игго јс српско мора склонити пред бесном силом, у нади да ће и тамо сванути нови дани, као што свануше браћи од Катуна до Врање и од Преполца до Цариброда. И нека би дао Бог да ускоро буде тако! На „Старој Граници- стоји лево од пута још турска караула; јака зидина но озго проломљена а са стране проваљена — онако како је још у другом рату, носле напада остала.. Ја сам сишао с кола да прођем пешке ову историјску бразду што је сад путник, Србин — жудећи да стигне у „славни град Ниш" — ваља после Делиграда, Ђуниса н Шуматовца да пређе и да се сети

тешке, мучне и поучпе историје свога млого напаћеног народа, који је сваку ову стопу земље својом млогом н драгоценом крвљу отимао и бранио, губио и опет отимао, док је видео да се сатрвени београдски и нишки пашалуци опет зову својнм поносним именом : Краљевина Србија. Од ^старе грннице" наступа Нова Србија. Велики друм, кога није било за време турско иде све крајем моравске равнице а све по дно висова, који с леве руке стоје. Иде се мало заклонитим местом, док се дође поврх првог места у Новој Србији. То је село Топоница. Ту се кодТопонице прелази једнабистра речица и има до ње једна стара мејана са — — неизбежним „Цинцарином ц . Одатле до Ниша нема више ових .Странопријамница^. Над Топоницом су још нрви шанчеви из I рата за слободу. Спрам Топонице, нреко Мораве виде се места Суповац, Мрамор — чија су имена много у I. рату спомињата. На Суповцу је пукао први весник рата — први топ ујутру, 20. јуна, 1876 годнне. Код Суповца је озго припро Јастребац, а одовуд други висови и ту се долина М^раве знатно сужава а одатле —

ј се шири нова земља и кад се пође одТопонице видн се тамо пут Лесковца вис са „Курвин"-градом и црквицом „Ку! мига" што чини као нека врата за у 1 Лесковачки предео. Кроз та врата тече Морава. Од Топонице повија пут све више у лево (источно) и излази на лепу утрину ! на после већнм делом иде право — Нишу. Пиш се на по сата раније угледа. Прј во се виде турске касарне под „Гори! цом- и црква Саборна са својим делом ' вароши. Што се више прнлази Нишу 1 угледа се сва варош и град са новом | касарном , која је источно од града а ! близу брда л Виника и . Даље на исток затварају долину Нишевачку велике планине али их је све надмашила ч Сува Плапина" један огроман вис на границн нишког и пиротског округа. Како је особено размишљање и осећање, кад се ступа на једно тако I историјски давнашњем и славном гра| ду , као што је Ниш!! Оне историјске ! успомене, које смо од својих лоших I ц добрих учитеља н проФесора ионели | из П1к. скемије — како су сад добро! дошле, да зачине ове тренутке. Који I се школован човек не би, ступајући пр1 ви пут у свом жувоту у Ннш сетио Византиско-римског цара Константина Ве1 ликог, веродавца, који је се у Нишу ро-

дио? Ко се неби сетно подвига Великог Србина Немање I који се труди да од цара Манојла освој'и Ниш и Дубочицу (Лесковац)? Ко да се не замисли и за будућност, кад се сети да су још у 12. веку, у доба Немањино Германи и Крстоноспа војска подцарем немачким Барбаросом наишли на ову велику моравску капију и код Ниша се тај давнашњи претходних седог Виљема пруског краља и немачког цара — срео са оснивачем срнске државе Немањом I. Ком да не надну на памет први насртаји Турака за време првеЛазареве владе (1372 год.), који су били управљенп на Ниш. којн и пада њнма у руке, као кључ н Србија мора тада први пут да отвори свој ковчег да плаћа овим варварима данак и да првн пут губн своју независност!?... да је губн тако брзо, тако нагло, кад још не беше прошло ни 30 година после смрти првог и највећег цара нашег Душана!!! (наставиће се).