Српска независност

— 596 —

задовољан са наредбама окупадионе власти у аграрном пвтању, онда је то пвтаље толпко колико решено, ■ онда престаје разлог, нрестаје гајзоп <Г е(ге окупацпје нред судом Јевропе. На питање, какве су основе спстеме коју он мисли да уведе у управу Босне и Херцеговине и какав успех очекује од оте системе одговара Калаја сасвим искрсно, да га при томе не руководе никакво особита ни иозитивна начела. Све што је учињено, то је већа одговорност нижих чиновника према вишима. На послетку и то признаје, да аустрпјска влада не може ништа учинити да аодигне благостање онога народа. — У погледу умаљења војничке посаде па тим и трошкова понавља Калаија оно што је казао и војни министар БилантРајт, да се војска жоже умалити, ако буде — мирна Босна. То су забринути нитачи Делегације могли знати и без Калаија, те су и после његовог одговора „80 И чјј а1з \\че гитог." Цео је Калајев извештај такав, да ни најжешћп противвнк окупације не би могао већма осудпти ту дерну окупацију, вего што је то учинио највећп пријатељ ге идеје, сам босански министар ћесарев и писац историје Срба, Венијамин Калаија. „Наравоученије" је његово: Докле имамо доста војске у Восни и Херцеговипи, дотле нам је тамо власт поуздана. А како дуго држање велике војске у заузетим крајевима мора, та ире та после, исцрпсти снагу и онако до грла задужене ћесаревнне, то ће данас сутра морати малаксати окунационо одушевљење самога Калаије. А кад Калаија малакше, онда Аустро У гарска нема више државника. коме би, са ијоле каквим нзгледом на уснех, могла поверити управу Босне п Херцеговине, онда ће се окупа цнја изметнути у — капнтулацију. — На гробу Зјенерала Скобељева 1 .* * * Много хтео много аапочео Час самргни п,ега је помео Још само неколик'« еедеља па ћс бити време и аолгоЈишњсм иарастосу ђене1 Види 151-ви број Ћ Сраске Нсзависности".

л

н и ш г ШЕпгхе зиаменитссти. (паставак.) Какве су огромне морале бити онда несреће, које су раздирале ову земљу и еарод, да је она из пуне снаге своје одмах отишла у суноврат, да јој се није могао после Лазара и Косова наћи нови бољи Господар и војвода, но да 1459 године покатоличена Десаотица Јелена — обрћући леђа Србији и Смедереву оставља својим једним писмом целу Србију у наслеђе.... ком мислиш Србине?... Ником другом но НапиуРиму! — А ћерка њена опет, која је била удата за босанског бана, на издисају Босне и Босанске слободе , тако исто даје Босну опет^— Папи!! И тако од напаћених сриских земаља, чак и Папа у Риму има једну и ако истина женску тапију! Коме ли српске земље нису још давате и продавате и ко ли у н>има — са све четири стране света — пије судио и господарцо. до данашљег днна!

рала Скобељева — тако је закашњен некролог овај. Више од четири месеца дакле, како витешке кости словенског патријоте труну испод матере земље. Досада је над њима и видљиви камени споменик подигнут са — клквим ли достојним натиисом ? Ако то и незнамо, небо је високо, Русија далеко — опет знамо, да би сраски Бранко тамо ацнисао : .Много хтео много започео Час самртни њега је помео и .... Да, чпс самртни, он јсдини то је и могао, он једини и јестс иос,1в4њи. Но збиља, какав ли беше тај самртни, тај носледњи час ђенерала Скобељева? т. ј. 04кг/4а и како му дође?.... Беше ли он воља божија или — дело вражије?.., Ми мислимо да права имамо да овако нитање ставимо, а — пустићемо другс да нам одговоре „Скобсљев умирс тајакствено и , с болом јавља Камил Фарси у „1,а Кгапсе и -у од 10 јула о. г. (п. н); а један земљак његов ево како се одазива из Русије на дан и глас смрти Скобељева: „Русија нлаче данас за својим легендарним Јунаком. Све је живо уцвељено — од највише палате до најниже колебе. Сам и сав свет еловенски тужно одјекује именом Скобељева.... Та нема ни осам дана како смо на овом истом месту говорили само о његовом ритерству, о његовој живости, даровитости и гласовитости у војсци и народу. Скобељев беше обасјан нсонисаним зраком славе. То беше за многе, Наполеон Руси)е. И други су борцп носледњи година умели стсћи гласа и љубави, али сва су та имена бледила нред његовим. Заман се прочуо ЧерњаЈев освојењем Туркестана, и толикомесечном одбраном Сроије. Узаман је и Гурко показао, на нољанама Бугарске и у кланцима Балкана. |унаш тва по примсру нашега Ммра-а. 1 Узаман се, наЈзад, и сам Игњатијев таЈ Фдаминиус РусиЈе, истакао Финоћом свога дара који је ставио у службу страсти народних. којим јс , дохакао Турцима , доир* косио Ипглезима, досадио Нсмцима и дојадио Жидима ! Велика слика Скобсљсва пимрачава све њи... Ја се ево сећам и рањеника на Плсвни које сам глсдач, д«1 носе Јадне и жа.1осне, но који устају да поздраве „белиг гснерала - а умиру с им. ном њсговим на устима ! Ти су људи одиста всровали да њега пушка не биЈе ни сабља не сече, да је он и бес^ртап као што јо неодмљив. У једном и истом јуришу на Плевну, под Зсленом Гором, граната три пута обара барјактара до њега, док се више и иезна броЈ коња што иод њиме ногибе. Сваки оФицир њсговог ђ\:нерадштаба хитао је да се прсд полазак осигура — тестамснтом!... Једнога дана пред Кивом (у Азији) нски се одред повлачио у нереду, јер се било чуло да ће за неколико минута одлстиш у ваздух куле од непријатеља отете. Скобељев на то ободе коња, јурне ирви на челу своје пратње, и на голој сабљи задобија победу. Али ево га где, у нуно> енази и полету, у тридесет осмој години својој, нестаје за неколико чсова — без познате болести. Како да све то буде ? Маса народа није ту оклевала. За њу смрт овог ванредног човека — неможе бити да је при1 Мцра — Мига! — пајхрабрпјц ^енерал Паподеопов. Но како су Турци од Папе ближи и јачи, како је српска држава — неслогом нли несрећом — већ била пз темеља потресена, како су већ две ћери срнског владајућег рода: Милсва Лазарева и Мара Ђурђа Смедеревца биле (морале бити!) Султаније т. ј. султана турских жене то је по праву свога топуза 1459 године, т. ј. осамдесет година после косовске битке а шест година посло пада Цариграда у руке турске би крај српском царству, срнском Краљевству, српском Деспотству и српском Господарству. Србија поста пашалук из кога су турске паше пунилн и своје кесе и своје хареме за дуго и млого! Па ако се овај срнски народ није већ једном опаметио — то не знамо онда кад ће он бити већ зрео за самосталност и чување својс слободе и независности Судбом Србије би решена и судба Ниша. Београд и Нпш била су два турска вечита логора из којих су они час нанадали или су у њих бежали, да се за нови напад спреме а и то јурење и бежање турских паша и јаннчара ишло је око 500 година све преко наших леђа и на рачун српског тора и обора! Београду се осмену Бог милостиви и пом^же му памет Милошева. Он је на пола Столећа раније био срећан да се сме, и ако прво плашљиво, звати онет

родна. — Ја ГесЈ1 сп1 рго(1ез1 — и он вели „Немачка га )е дала убити и („С ев1 Г,' А11еша§;ие цш Га ГаИ азиаавмег"). 1 А макар колико да је неосноиана ова оптужоа она јс веруЈте, у свачиЈем срцу. Самом Скобељеву иак, јсдино јс и недостаЈао овако та)анствени и трагични конац. Он га ево допуњуЈе и заврш^Јв. Скобељев нијс више чоиек већ симиол — иимиол Јунашгиа, родољубља и жалости ОнаЈ свет аванични који ]е знао и осећао његову моћ у војсци и који га у самој сгвари ииЈе никако ни волео — тај свет ево распростире испод руве наЈгадниЈе и најИодлијС версиЈе о у.чроку његове смрги.. 1у се вели , да Је Скобељев умро у часу прекомерног пића и уживања. Али његоии етари другови у оружЈу, који су изолиже могли оцениги његову трезвеност и његову шиартанску умереноет — а тако ието и госги ^иа ничинх банкета који су га иеброЈНо Пута иидели где се с чашом во4* у руци куца с пехарима шампањским — сии ти иелим, знаие шта да мисле о овој ниско) инФамији. — 11ити се више всре може поклопиги некаквој „болеети у ногама" од коЈе ее вели да Је пагио. Осам нли дееет дана ире Фаталног догађаЈа СкоОељев Је иреЈездио на коњу, а По наЈГорем путу, неких сто километара вд три наЈеет часова , а оваЈ Факт не сиедочи нимало у корист какие слаое и боЛеШ љиие ирнроде. Најзад, она ирегиоетаика о самоуоиЈетиу мора ее ироето и апеолутио одоацити. Је ли чудно онда што се ироносе гласови и у народу и војсци да је над Скобељевим извршено нросто убисгво ( л а88а88ша1-). На дан пре смрти, вели се. Скобељев је био на једној велико) г(1Вби , па да није том приликом послужсн — ио стимболски — каквом добром кавом? Ја, личпо, убеђен сам о противноме. али ваља признати да цео свет овде држи да је Скобељев — отрочан 5 Тако и толико дакле, са лица места, са извора . бавештења, а на адресу оних који су посде браће Словенч највишс нитали за здравље ђенерала Скобељева?! Да, Французи су то били који су се о живу Сгобељеву толико интересовали, за њ нита.ш и елушали. али колико је њи днрнула сама смрт његова — нека поеведоче 4руги редови које из Јавне им средине овде вадимо , и, без сваког коментара, ирплажемо! 1 Ма да нежелимо сиорвти кронвчарску верност г. доииеника, ииак нач тешко пада сама, ији бар могука, тенденција овог дела његоиог доииса. Бизчаркова Немачка није, доиста, нама нима.1о појитички м»иа — данас мање но икад — али сматр.«мо за д >гноС) да нау-тио ираво ценити. па по заслузи и поштовати и саме не пријател.е своје; и ми мислимо да је и војска и појитик :! те земл.е извојепала у ово наше време и сувише великих и тешких нобеда на отворену пољу, да јој могу требати овако мада и гнусна орузкја. А ако би наш «ранцуски пријател. желно знатн која бп од „цивиЈизованих" сила, иа иример кадра била и ова\о варварека средства изабрати — велпмо којро , јер нп са кпм некемо овде душу да грешпмо — онда га уверавамо да је така спЈа: Аустрија. Ми, Срби. знамо нешто о точе из народног нам искуства, као што внцју историје других народа исте среће, н ставл>ачо се као такви сведоци на рас 10Лохен >е ве само овом француском брату дописнику него, ако стара . Прсса* бечка прнст^је, н љеном „спецнјалном коресподенту* московском. Односно првог прпдруасујемо се оград« која сл>едује. ' Види париски днст „Г.е бо1еН ? - број од 8 /«о Јула ове године — доаис из Пстртрада. српски Београд. Истина и Београд је тек само десет година пре Ниша испратио и последњег царског војника, — низ Дунав (6. Анрила 1867) а Ниш је ту радост дожпвео 1877, Децембра 28., кад је царска војска подлегла срнској војсци која покаја смрт јуначког војводе Синђелића Стевана. који јг своју сељачку руку био први машио да отме овај велики кључ и ондашње ослобођене и садашње Старе Србије, па је на домаку Ниша собом оставно белегу, докле је српски војвода долазио н куда је — пут у Ниш . преко костију наших славних ћедова!

И ми бејасмо, у тим мислима и осећајима, већ код првих нишких кућа прошав велики артиљеријскн логор, где бејаху иа окуну око 8 батерија ради учења. С лева је град. с. деспа г Београдмала- и први, који је учинио селам иама путницима беше један с турбаном. за ког сам разумео да је Муфтија, старијн оџа, — омален човек. који сваког љубазно поздравља, онако лепо, како само Турчин уме, кад хсће да буде нитом и добар. У тој тескоби међ градом и „Београд-малом" мишљат да смо негде на Дорћолу ; јер ту је : ош остало ирвобитно, док за два мину- не стигосмо на мост

„Једна кратка и загонетна депеша јуче јави нам за несретн/ смрт човека који ј*с пре само неколико месеца био на свачијим уснама. У први пар питало се да ли наша п А|енција Хавас" у крајњом јој лаконизму, иије водила реч о каквом другом Скобељеву, о оцу, можда, чувенога ђенерада. Навалице се спорила верност донесене вести — толико је познатих и еепознатих пријатеља великог патриоте словснског у нашем Паризу покушавало да се самообманама преда. Али данас, нови телеграми који нам стижу, недају више ннкаква места лагкавој сумњи. Ваистину, Русија се облачи у црно за једним од најславнијих ђетића својих можда и најславнијим. Наша земља, тако равнодушна према звсздама туђине, и која од памтивека није признавала друге величине ван оних које је сама створила, или бар благословила, гледала је у Михајилу Скобељсву један величанствен изузетак. Од првог дана ово је име нама мило било. Француска га је својски одликовала. Тај ненадмашни витсз стекао је љубав нашег илемена. код кога је уостадом та врлиеа вазда у иочасти. Ми смо пратили његове подвиге. Чули смо најпре као кроз шапат, да је некакав роман љубавни био увод ратничку му жив'»ту; а овамо код нас радо се прима: да се срце јунака претопило у челик тек пошто је било у огњу женских очију. Дакле, нричало нам сс (а прича није без дражи) да га је нека страст без наде избацили на поље оружја. Ето рекоше нам зашто он продаје свој живот тако јевтино. Ето зашто у бојној ватри он вазда трчи испред својих батаљоиа. Али танад којој он пркошаше неумеде илн нсхтеде погодити га.. Анекдота је тронућа, па припадала оее легенди или историји, и ми ју радо понављамо. Војнлчка слава ђенерала Скобељева датира од експедиције противу Киве када је он, и ако иод командом ђен. Кауфмана, развио своја силна својства. Русији се <»н, пак, достојно прикалао тек у носледњем рату на истоку. Ко непамти, на нример ону неустрашивост његову иред Плевном, коју је, збиља бранио, један други и елавни јунак — Осм н! Ту би доиста требадо перо класичног Босија 4 — оно којс је оциса.1о б«»ј у предграђу Светог Антонија и изнело на видик два највећа ратника Француске Лудвика XIV.,,г — то би перо требало па да се достојно наслика један Скобељеи и други Осман, где предводе своје замаштане батаљоне, а оетављају историЈн да иресуди: ко је од кога храб. ији? — На Шипци у Балкану зна се улога коју је Скобеље« амао и колика је заслуга његова у успеху оног опасиог п|»едузећа. Најзад, као круну толиких и сјајних огледа видимо га у походу протиа Туркомана — као нигда и мудрог и храброг — и где јсдним најсретнијнм ударом обара тврди град Геок-Тене, и пресеца чвор целог рата. Ади, ако јунаштво Скобељева није имало себи равна. њсгов занос натријотски, рецимо слободно, његов ђенерозни шовинизам , није знао ни за какве границе — пн за дипломатску Финоћу ни за спољну учтивост. Као Словеннну срцем и душом њему је мрско било све што се немачким назвало, све што га је посредно или непосредно 4 Возвпе* — велики пнсац, тсолог н ♦нлоео«, ♦ранцуски из прошлог века. пред градом на Нншави и пред еама. од једном, снну — Нови Ниш ! С моста на Нишави гледећн стоји на 20 корака у позади град, с капијом, које зјапи право на мост. Напред је чистнна н лспа просторија. пијаца јсдна, лево су оба двора, старн и нови. Десно је једна воденица, која још није помакнута са првобнтног места (а сад се и то намерава н газда њен нште .лннију"), а даље се иружа ред све новпх кућа и — даље Главна улица (десно) а ^МуФтијски сокак- (лево). Кад се пређе пијаца отвара се опет поглед у .Лесковачки сокак" (који иде на запад) а према њему је п Пиротскн сокак и (који иде на исток). Свуда у тим улицама днгнуте су или се дпжу нове куће, какве смо навикли да видпмо по варошима у Шумадији. — У »Пиротском сокаку" налази се највећа нпшка гостионнца „Европа" — куда нам познаници саветоваху да идсмо на одмор и стан. Ми тако н учинисмо, жудни одмора после заморног путовања од 3 и но дана Наш долазак у Ниш бно је 31. Јула, у суботу управо у 12 сати. Од тог дана етајало нам је ирнлично времена на расноложењу, да посмотримо место које је тако уткапо у псторију наше отаџбине. Успомепе, отуд донешене рад сам био да уступнм н дру-