Српска независност

— 997 —

опомињало на угњетапа „великог п.илена и словееског. Сам призор хришћанских кнежевина где грцају под притиском Аустрије, и крв Херцеговаца и Бошњака, која се лије противу војене службе швапском гоеподару, учонила је да он загрми без обзира на сваке „обзире ц , и све етикете. Најречитији од ових протеста чу се у самој Русији, на ирослави боја геок-тепског, и заљуља све народе н све кабинете. Нпти се он ту даде зауставити, него га понови и у Варшави пред лицем Старе Прускс — шта велим? у нашсм Паризу. пред самом «п леменитож рањеницол — пред оном што љуто задркћс пред простим споменом извесних победа и извесних несрећа. Питам, који је тај Француз, достојан имена француског, који се таком госту неби аок.хонио. који Скобе.ч,ева неби аозлравио^ — Али само, гпрко искуство научило нас је да угушујемо својс непосредне осећаје, да се клонимо прве ватре одушевљења , и да занос првог дана поверавамо ладном ,размишл>ању другог. Ето тако је то мо'гло бити да смо пусти-и најдичнијег посетника да оде недав му разумети и да смо га чули, док нас је у самој ствари његова реч дирнула у најтајније живце Он је отишао праћен само нашнм брат ским жељама а предусретан гњевним клетвама с ону страну Рајне. Немачка беше ј«ча од његове славе, јача можда и од јавне благодарности Романова, јер изнудн да се разоружа овај војник лав, као онај у басни, и да се тако безопасан пребаци у Минску губернију , камо ево дочека и баналну и прозајичну смрт Али Француска одаје заслужену правду иалу јунаку и учествује у тузп великог народа од Севера 5 . (СВРШП-КЕ СЕ.) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Потврђује се да је бечка влада обуставила рад око утврђења у Кривошијама и на црногорској граници. Аустро-угарски јистови истина наводе да је томе узрок. штотано веК од дузкег времена силна киша пада, и што је међу раденнцима заредпла врућица ; но велико је пи тање да нису при томе друге, политпчке околности узете у обзир. То је у толнко више вероватније, што је влада у Кривошијама п дуж црногорске границе оставила и по ставила јака војна одел.ења као посаде и што их јс сместила у најпростије бараке од дасака, где ће мучно наћи заклона и од ветра а камолн од кише. Близу је дакле памети да није само киша и врућица узрок, јер ако се мислело штедпти раденике, морали би се ти обзири 1 Франдуском. * Видн парискн вечерњн лнст Т«Н%гарће" број од 9-ог Јула (п. н.) ове гвдине.

и на во.јску пренети. У осталом и тп „раденпци," нли бар ве1>ина њих, нису ништа друго до војпици. Међутим јавл,ају из Котора о новим ванредним мерама тамошњих властн. Тако су недавно похватали и затворили многе домаКине и прве људе, јер се посведочило (?) да су ови хтели поново буну да дижу. И са женама, што су поеледљих дана прешли из Црне Гор^у Кривошије и дотерали нешто марве да презиме у својим већином разваљеним колибама, не поступа се боље. Властн су их подвргле строгом испиту, одузеле им оружје што су понеле због личне сигурности и да заштите своју стоку, и најзад су неке позатварапе, што се бајаги нашла код њих писма од појединих устаничкнх вођа. Њихова стока, као без госе пашће по свој прнлици шака војницима. — Немачки цар и пруски крад. отворио је лично пруски сабор прест;оном беседом 2. о. м. у Верлину. У беседи се већином наномињу унутрашња питања. и изрнче задовол>ство да су одношаји Немачке према осталим европским државама врло повол.ни. Беседа је добро примл.еиа. — Енглески лист „ 'Гчјмс " штам пао је ових дана једно писмо Ара би паше, у коме овај бивгии вођ Мпсираца нзјавл>ује, да је отпор и рат против Енглеске закл>)чен у мисирском минпстарском савету под председништвом Кедифа у нрнсуству Дервиш-паше султановогизасланика. Ту вест вал.а с највећом резервом примити. јер Араби паша, у своме садашњем положају, баш н кад би то истииа бнло, небн смео без опасности свога живота тако што тврднти. — Из Париза јавл,ају даје председник Француске републике, Греви, јако оболео. — По мадрндскнм вестнма родпла је шпањска Краљица жен^ко дете. — У Грчкој коморп поднео је мпнистар Финапсије нацрт буџета за 1883 годину. У буџету је означен прнход у 73 мплиона, а расход у 82 милиона. Према томе се показује деФпцпт у 9 милиона. Тај деФицнт мисли мннпстар покрпти

порезом на алкохож, випо, дував и новишењем порезе. — По петроградским вестима одобрила је руска влада, да се одмах узму у израду неколико великих ратпих бродова. дописи Бељина. (Босна) 19 октобра Близу смо до вас па вам је без сумње и иозната наша жалосна судбина. Али поред свега тога неће бнти згорег да вам коју ироговорим. У вашим листовима н нема о нама скоро ништа. А како и да буде, кад се једни боре да одрже оне, који хоће по што по то иријател.ство са нашим најцрњим нспријател»ем, Аустријом а други ооет својим космолитизмом запијени, слабо маре за народност, њима је српггво и православхе споредна ствар, за које они веле да су се иреживели. Једина „Сриска Независност" што држи срнски народни барјак високо и бори се за оно, у чему лежи спас српства. Али наши непри)ател>и забранили су ваш лист, те тако не можемо да читамо оно што би ми иајрадије читали, и што би нам лжло мелема на наше л>уте ране. Више сам пута хтео да вам пишем, али како ћеш писати, кад су наши нови зулумћари ра.чапе.ш своје мреже на све стрине. На тешко ономе ког би ухвати и да пише у ваш лист. Тек ако ч»»век добије поуздану нрилику може по штогод отиравиги тамо к ва^а, а иначе не. Под Турцима наше су везе биле јаче, а и састајали смо се један са другима чешће и слоб«»дније. Особито ми иогранични, неговалисмо те везе појединце и умаси, при славама и саборима црквеним где смо један другоме одлазили, те се ми браћи из Србије јадиковали а они нас оиет тешили: верујте човеку је лакше сносити беду и невол>у, кад има с киме да је иодели. а особито кад се потужи своме рођеном, но сада и тога нема. Швабе су све то забраниле. Затвара се и премеће сваки опај који дође из Србије и са редовннм нсиравама, н на њега се мотри, на ако се човек по приватним или трговачком послу састане са киме од ваших, онда тешко оном, с ким се саетајао. Одмах њега на испит и у хапсу. Ваше власти сада се слабо заузимљу за — онога, на кога Швабе насрну, бар тих је случајева било безброј, па се л>уди устручавају /а нам и долазе. А ми сироти не смемо никако ни да тражимо дозволе да идсмо у Србију, јер одмах нас сумњиче, гоне и киње. 0 саборима црквеним несме нико да нам пређе, а нас никако не пуштају у Србију.

Швабе ти овде код нас свакојакс гласове о вама проносе, па тешко ономе који би се усудио да их тера у лаж. Наши свештеници и учитељи на правој су муцн. На њих се дигла и хал>а н врана, хоће баш да их сатру и искорене. Знају Швабе шта нам они вреде и како они чувају нашу веру и српство, па за то на њих највише устају. Кад је год служба божија, увек ти је наша црква пуна шиијуна, увуку се ти несретници међу народ, па чак и међу жене и депу и прислушкују шта ће ко рећи, па да га воде у хапс и мету на муке. Ако се наша невина дечица играју, таки их иолиција швапска тера, не да да се и два детета српска заједно играју. Има случајева где су власти швапске позивале и децу. те их са претњом и бојем исиитивали, да кажу шта им се код кућа родитељи разговарају. Намети су код нас велики, ужасни. Швабе нам оду.чеше и црно испод ноката. Турци су у свакнм погледу били бољи у сто пута, но што су Швабе. Под Турцима си Сар колико толико на суду и на путу имао правде, али код Швабе је право безакоње и насиље. За Србина нема ни правде ни закона. њега сма трају Швабе као звер, те им је слободно беснити над њиме колико им је драга воља. Буд нам Швабе*одераше кожу с леђа, буд нас гоне и у цркви и школи, буд нам није ни лнчност ни имаовина сигурна, туд још хоће нашу младеж да вуку у њнхове солдате, те да нашадсца крв лију за њих и њихово тиранство. Мало се зар српске крви проливало за Швабе, те је и нашу Босну постигла несрећа, да се п ми боримо за те заклсте непријатеље српске. Баш еу се Швабе укопистиле да нам живо срце из недара ишчупају. Али бива неће успети Потражићемо ми лека злу. А зло је код нас нревршило сваку меру, дошла нам је душа у подгрлзц, па или вал>а мрети или се ослободити ових покора. Ва .Ђда ће се и код вас једном разведрити и окренути на бол>е, па би нам и опет било мало топлије око срца, загревала би нас нада, дајемајка наша Србија срећна. па она онда неће ни вас вевољнике заборавити. Ми се непрестано богу молимо да се у Србији сатре корен паклених Бранковића, молимо се Богу за Краља Милана, да што пре оствари аманет српски. Имамо сви ми Ср'»и доста непријатеља, али кад би се паклено семе у крилу пашем сатрло, онда би сви ти непријатељи били слаби и немоћни да нам нахуде. А нас сироте Босанце огрејало би сунце што пре, ми би се избавилн овога зла и несреће, која нам пропашћу прети. Ф.

гима, који су тога уживања ради. Но писати о пределима, о варошима, о животу — о тако променљпвом животу у „унутрашњости" — то је врло тежак посао. Иа као вид што у том животу нема еистеме, не може је бити ни у посматрањима, па често ни у описивању. Но кад кад су случајне мисли, нехотичне наиомене, дражнје од „дубоких истраживања". — За то ћу н ја овде сљедовати само својим мислима и оиако, како се појаве биће читаоцу на расположењу. Варош Ниш. Ниш — варош — налази се на левој страни реке Пишаве. Град. Београдски крај и „Јагодин-мала" с десне стране. Оба дела за сад спаја само један поменути мост пред градом. Нишава је чиста планинска река доста брза и велика. што служи вароши Нвшу и на добро и иа зло ! Добро је имати овакву једну воду која снира и одности сваку нечистоћу. Овога лета било је и једно (војноЈ купатило више двора, на 4. понтона и са платненим оградама начињено. Цена купања била је грош, за свакога. А зло је за Ниш као врло ниско место — што при свима мерама сигурности Ниш није сигуран од

опаке поплаве. За сад има од моста дуж Нишаве уз воду једаи насип, као заштита од поплаве. Но у јулу ове год. хтела аГНишава и то да разбије и Ннш потопи. Но благодарећи војсци која је (на заповест гарнизонара п. пуковника Светозара Хаџића) бранила и одбранила ороњен насии од провале. Има повише од моста један зид тако од својих 100 метара, као заклон. Баш на том зиду који је подлокан, а све води на ударцу — и биће Нишу опасност! Нека дакле Нишлије, место што су пустили матицу под зид (више купатила и двора) дуж целог зида набацају насип и засаде дрвима и тиме зид вечно осигурају а воду одбију средином. — Исто тако и не мање опасно оронио је се зид десно одмах испод моста. Ово су све такве рупе и јаме, на које ако се за рана не пази, могу скупо да стану. Јер као што се давно зна: „Вода је добар слуга, а зао господар!" Нншу нису првине да му је Нишава улазила у куће и дућане. Још може њена матица да дере преко средине! По освојењу Ниша — н одласку турске војске и грађанства — Ниш је имао исто подобије као и београдски Дорћол после 1862 год до регулације Београда. Шта је могла битн прва намера п грађана н властн но да се Ниш регулише,

да се просеку правилне и простране улице дуж и преко ? Одлазак турских становника олакшао је овај паметан план. Пет јс само год::на од освојења Ниша и до данас је Ннш толико коракнуо да се мери — и ако не с Београдом — то са сваком другом вароши у Србији, п од млогих је сад лепши. Остаје млого н млого да се уради, да се калдрма дигне, да се побочне улнце просеку (јер сад су главна брига велике улнце од града ка цркви), да се наспе и подигне (нивелише) да се просеку и озидају каналн, који ћс воду и т. д. одводити испод земље у Нишаву. Поглавито пак да се водоводи за чесме поправе и тврдим цевима (чунковима) замене и тако обзидају да нигде на површину не излазе. како је сад. на уштрб здравља. случај. Јошт доста, доста има да се у Нишу уради ! И ми желимо нашим драгим Ни шлијама добру срећу п издржљивост на добром путу и раду. Сад има у Нишу четири велике улице. које га пресецају унакрст, почев од моста до Горице (и до цркве) и од прве пијаце (пред мостом) на исток и запад (Пироту и Мрамору.) Најдужа је улица од моста ка црквп преко „Арнаут-пазара". За њом је „Лесковачкн сокак- (ка Мрамору и Лесковиу) ио том „Пнротска ули-

ца а (ка ћеле-кули, Бањи и Пнроту) и „Муфтнјскн сокак- који иде упоредо са главном улнцом, алн нпје до краја (к цркви) пробијен и изведен). Главна улица (преко „Арнаут-пазара") нма исту судбу. као и ^Кнез Михаиловау Београду ! За што"? Ја не знам! А мислим, да бн било боље да је права! Она је лепа, ту су најборатпје трговине н стоваришта, раднонице и млоге каФане — али она је крива на половини. Баква ће бити улнца ^Муфтијски сокак" где је сад телеграФ — још не знам. Право је изведена _Десковачка улица с а после ње је ^Пиротска улнца- поред гостионице „Европе^, поште и болннце. Регулацнја је повукла за собом другу иосљедицу: велико насипање улица, т.ј. нивелацију ово је. п ако истина за по нека ниска места тешко и скупо. за целнну и варош добро. Вода отиче брзо и варош је сува и без бара и рупа. Но насипате су само главне улице. Бокови стоје исто тако ниско као и пре а приI лично има и бара на неким местпма. Тек кад се све улице просеку — кад се све поднгну онда ће у Нишу бити поправљена велика погрешка. што Ниш није исељен на десну страну Нишаве. где је град и чисто ноље, впше и лепше но ма који део данашњега Ниша. Стари Ниш — биће да је н бно на тој (десној) страни.... где је н Немања зи дао свога светог Пантелију. ■ наставиКе с.е).