Српска независност

— 600 —

гова у Ппризу оАратила је пажњу целог евета, и изнела на видик њеп-ву важнпет као аолпгичке чињенице. За њега је био довољан и еам еветлан могућих заплета ва нстоку, па да изговори срш-ким ђацима убојну беееду, и да ју, ноеле евега лома и чуда по Јевропи . пон"ви Пол,ацима у Варшави! Наистину Русија је јуче изгубила једног знам_*нитог човека, а сувремена историја једиог светлог и великог јунака својих трагедија и ! (Тће Г)аПу Те1е{?гарћ). Нетроград 7. јула (п. н.) „Ђенерал Скобељев умро је у Москви јут|)ос илмсђу два и три часа. — Ј "Ш се ништа нснна о његовим п«>следњим тренугцима. али еама вест пробудила је овде општу жалост и узЛ\ђеност. 11«>знато јунаи1твп Скобељева у последњем рату с Турцима учинило је од а-њ нравг идола и војске н народа. За њ се чуло и знало толико и у еамој дуЛини Русије да је слика „Пел< г генерала" где на коњу јаше кроз кишу турских куршума — висила на дувару руеког сел>ака заједно са еликом цара .оца" њи хова. СкоПсљев се од тада сдавио као п<.бедилац Теке Туркомана а особито као јунак поннатог п.прискпг јуриша на Аустрију и Немачку. Његов гуГжтлк осеКаће се не еамо у огромн«»ме царству руск«>м него и у васцел<«м Слопенству; јер се он борио за оне к««ји су слпбодни. и његов најслађ .1 сан био је да ослободи и оне што још сагињу врат пред ШваГ»«»м и Турчин<»м Било је и тлких л.\ди к««ји су хт»-ли да оспоре ђенералску висину ђенерала Скобсљева. али баш да узмемо и суму успсха њсгових за мерило, опет нсм««же се дсглсдати докле би тај човек унаиред дотерао. Нао к«>манданат, свс шт« год му је новерсно, све је достојно И1 вршио. Н>егова лична храбр«»ет. међутим, билајс нешто више и од саме дрскости . и задобијала је у необичном стеиену љу г >ав свију потчињених. Један официр к««ји је био и у турском и у т\ рк« манск< м П"Х «»ду прича ми како је једног дана шетао са Ск«>бељевим кроз нрве р«»в<»ве (руске) испред Ге «'К -Т«па. У т« м један куршум звиане п«»ред главе Ск.»бељевљеве тако бли.чу да се он сасвим механички тргне мало. Н«» он, љут што се трго, зашкрнии зубима, стегне песницу. и оде неки сто ворака испред пуних очију ненријатеља на бедему горе. Затим, саузвик« м -доста - . о» рене левокруг и врати се у шавац. Шат»»р Ск«»Г»ељева био је вазда на најн.и. жениЈем месту; он је делио све опасности као што је дслио све патЈБе св«»јих в»»јннка. Њег«»ва смрт, норед «»пште туге , завија у црно неке од најблагороднијих Фамилија Руснје".. г 11]>ерана смрт младих и храбрих војника вазда Г-уди вслико учешће, али ми сум амо да ли би неетанак икаквог другог туђина ђенерала нашег доба. изазвао у нами вернији и дубљи осећај жа лоети од вести по којој је сјнјна улога ђен. Скобељева напрасно прекинута. 'Бен. 'Ск(»бељев бно је непријатељ Инглеске, али доиста, само његовИ земљаци ако су са више пажње пратили његове борбе и иобедс. За нас )е Скобељев. за ово последњих десет година, би«» једини живи п«»јав на мртвој пучини руског бирократства — човек, који се нростом силом

свога ђеннја уздигао над тешким чамил(м које притрскује ошпту званичност исте царевине. Телеграм нашег иетрогратског Д 'пн( ннка к«»ји на друп»м месту допосимо, 1 д (»сТ (»јно иам сведочи о дубљини на| одне ж; л«»сти која се у Русији (»сећа над претрпљеним губиткон. Сва се Русија дичила и поносила с његовим јунаштв«»м; и заиста. његов живот јуначки више је н одговарао каквом роману него ли ирозајичним рсалностима нашега века. Од своје стране ми се овде надамо: да нам Русија неће учинити ту ненравду да погумња у иекрен«»ст овог нашег трибута оном вслик «'М ђснералу њен«»м к«»ме је, да се речма једног обожаоца његовог послужимо, с)ђено било: да буде ГлавнокомчнлуЈуКи у рату који (би им. о решити Источно Питање. У Скобељеву ми смо сви нриннавали и личну вредност и челичну караетерност, као шт(» смо налазили и оне особине њег«»ве расе које еу. нама бар. изгледале да одговарају далеко боље дугим и ижроким пољима А.чије нег«» ли п«»литичким и другим ет«тама и усл«»вима Ј^вропе У и| ви мах. млоги су критичари нидели у Скобсљеву само једног доброг сг.бљаша, али, су(»чаван еа ванредним тегобама, он је показћвао и дара за органинацију и одмерености и ладн«»ће у мсри еа кој«»м је изненађао и најватреније приЈатсље св«.јс Слав«-лл бље ђен. Ск«»бељсва било је више патријотске него ли личне природе . и његова глава била је п.на планова за и.чвршење г свете миси,е~ отаџоине му. Он је у осталом, био убеђсн да се та мисија нсможе извести док сс нретходно не реши иитање војничкс претежности између Русије и Немачке. Тешк(». ако икак«». Г»иђе он замсњсн. Његова одлучност. његова храброст и иопуларност давала је Русији једног в «-јск «'Вођу који би. зар, једини са успехом м^гао на мегдан и*аћи 11емачк«»ј и њеној војсној скли. То је био једини ]»уски ђ» не]»ал нашег доба којије 1к»казао да има ариролне ђснијалности, или не што томе равно. Сама његова п«»јава на белу коњу доводила је војнике у одушевљсње какво ни сами ветсрани Наполеона 1-вог нису никад надмашали. Смрт таког ч«»века, у овако критичној перијоди за и«к»риј\ - Јевроне, јесте ненакнадни губитак за Русију. Он оетавља за соблм неувело име, и њсгови зе&1љаци до иста. мучно ће оПележити границе д«> којих би, да је живио, доир'о овај млади освајач света." („Тће 81апс1аг(1-). * * * На хробу ђенерала Скобељева — коха још видим«. и чу|ем«»? Само мајку Руснју где пали кандило вечна спомеиа достојну сину своје силе и величине! Сви су други својс учинили. 11 сам туђпн. па и непријатељ. (»нлакао је > њсму оно шт«> је у њему и познао—слику и дику свегп рода људског\ Али има неког за кога тај велики гроб покрива све то и — псшто више. Ту почива главом онај брат и ј\нак кога еу ране братске и јуначке најдуГ»л,е затиштале, и који је н|»вим и најтежим рањеницима најпречи мслем привио... Михаило Димитријеви^у, ми смо Срби, у теби највиње изгубили... ,. г Такви борци сал су ређи Наши дани м.гого бле.ђи~... 1 Ввдп горњн.

Ти си тамо Вогу на истини — кажи, тужи, наше ја^е. наша искушења.... Ми смо ево јоште у жиеоту... наша крвца још се лије а застива још се вије — у хорама и у хулурама. Први јесу Срби Херцеговци наши прВИ мученици наролни — твоји први гости славвнски. Је л суђено — освети^емо ИХ. Не булс ли — јелан ТИ аманег: Прими њих — те наше Јунанв — тамо на небу као што си примио нас — њиховв ђане — овде на земд»и

Никола С. Јовановић. (_ АМРИКАНАЦ"). ^14» 1

■ШШ1Б1В1

ГЕНЕРАЛ

РАНКО АЛИМПИЈЋ

ЧЛАН ДРЖАВНОГ САВЕТА

Умрћоје 7 вовсмОра ове године, а сахрањен је 8 истог месеца во водне у 2 чиса. Генсрал Ранко АлнмнијК. рођен је 'Ј марта 1826 у шабачком округу у селу Накучанима. Роднтехи су му бнли спротвог стаља. Основне Ш| оле свршио јс у селу ро1)ења. Изме1)у Ранкових учител-а био је и честити, сада веК седи старац, лозничкн нрота Игшатнје Васнћ. кога је вокојнм Равко вазда аадржао у достојним иоштовању. Иаси1|, увидев у Ранка лене дирове, ноеаветова му да ее учи. што он и учинп. Као свакп сиротан и Ранко се уучио, учећи гимпазнју. 1Гао добар 1 ак нмао је благодеЈање а уз то учио је и другу дену Године 1842 гвршн Равко рето рику у Крагујевиу, иа због отлнчног учења и напрсдовања у мате магици, буде изабрат за државпог нитомпа, да учп војене пауке у Бечу. А.1п тадашњн метсжн у "земл.и осујете то. и Ранко нродужи вауке у Београду. Концем 1842 ступи Ранко у војску као нрост редов.. 1845 постане ОФицпром и аКутантом штаба. На годину дана иосле тога буде Ранко као државнп нитомац нослат у Пруску да нзучава војене науке. Раико се на странн трудио да што бо.ке изучи војене науке. а као даровит брзо је напредовао у свему. Но норед теоријсле снреме гледао је Ранко, да што внше прибавн војпичке практике, те је служио у разннм

родовима војспе у Пруској. Рапко се ноглавито спрсмао за генерал штабну струку. Исните је Ранко нолаго са отличшш успехом. Но преиоруци нруског мпнлстарства, Ранку буде 1850 год. дозвол.ено да нде у Белгију и ту продужи и настави своју науку. После кратког времена врати се Ранко опет у Берлин и 1851 сврши школу војспу, а концем ове године банио се Ранко још и изучанањем војене адмннистрације и интендантуре. Поред својих војених наук? на које је обра^ао озбил>ап труд и пажњу, Ранко је одлазио и на универзитет и ту слушао политичке науке. О распусту иутовао је он но разним евронским држивама. Проиутоваоје: Немачку, Похску. Швијцарску. Белп ју, Холандију. Енглеску и Фраццуску, задржавајуКи се у свима важнпјим местпма номенутих држава ио неко време. Иочетком 1852 врати се Рапко у Србију и постане про*есор у војепој школн. Те се године ожени са Милсвом, ћерком Петра ВукомаиовиКа, брата књагиње ЈБубице. Као нроФесор Ранко се трудио да што више војеног знања својим ученицима даде. Он је израдно за њнх: Тактику, војену адмннистрацију и генерал штабне послове, а те је нредмете нреднвно. Годнне 1858 појввио се и Ранко у реду оннх људи, који су ради >и да се Орбија ослободи несретног стања које ју је довело па ивпцу пропастн. На роднаскупштипа покерила му је тада уприву војске, и он јс своју службу вршио савесно и натриотски све до доласка књаза Мнлоша. савлаћивају1ш сваки неред у војсци и Ораие!|И пародпу скупштину. 1859 цостао је Ранко унравнтељ војсне шкоде у Београду. 1860 књаз Мпхаило ноставн га за начелиика онштевојеног оделења у министарству војеном. 1862 годипе о бомбардовању Београда, развио је Раико сву своју војепу вештнпу и знање, бранећи Београд, од насртија Турака. Таки после бомбардовања новери му књаз Мнхаило команду пад шест округа, п стави му у задатак да утврди границу срнску нрема Турској од Ибра и Рашке па до Раче па Сави. Рапко је овај задатак извршио добро, и руководно је борбу са Турцима у Ужнпи, и победио их. 1865 управл.ао је школом у којој су се училе старешине народпе војске. Поред овог пос!а предавао је Ранко војене науке на велвкој школи.

КРИТИКА Хајдуци и развратници у Ваљеву. НАПИСАО Београд 1882 године. .Овде заудара стрвина". Нар. Изр. Ма да смо од веког времена навиквути да читаио у нашој журналистици свакојаке чуд не ствари, опет кад смо прочитали горенаведену књигу нашли смо се у забуни и чисто не знамо, да ли да верујемо свему ономе што се у њој пише или да не верујемо. Баш и кад би код нас било апсолутно дозво2>ено писати шта гол когол хоКе, ми мислимо да наведена факта у књизи са именом писца јесу такве ствари, које ако стоје па^се и дал>е трпе чиниоци подобних нед ,ла : онда је наше друштво лешина коју кљују вране и гаврани; не стоје ли пак она Факта, опда је питање како се могу трпети у друштву дупле индивидује т. ј. како они за које се оно

пише а они нс хају, тако и они који могу подобна Факта пиеати. Једно је од двога: или је код нас завладала тако грозна коруиција која ће нас у гроб свалити, или су се међу нама настанилп некакви демони, који раде да тако буде. Ето такве су мрачне мисли на нас наишле кад смо ову књигу прочитали. Истина ми смо преживели време „Садашњости", _Домишл>ана а , „Балкан-Пре-" се ц , „Ере ц и т. д. што је све било привремено, минутно, па како се ова чеда разних диспозиција рађала. онако су и умирала, као што се рађају у шевару и барушљивом смраду оне многобројне отровне мушице, које човеку лете правце у очи. Ми емо прочитали и „Бомбу Живка Цукића^, ту поругу на књижевност, у којој се тај Пеливан, који је цео век провео по апсанама, хвали како је био у логору Керимовом кад су часни сипови српски крв своју проливали за ослобођење своје браће, а он растуро турске прокламације по народу и предиковао турску милост Србима. коју ми познајемо од Косова. Али на нас није могло учинити другог упечатка осим што смо се чудили, како још има образа да гази ову свету земљу ! Међу тим он је гази и још се свуда хвали Мићиним пријатељством.

Ми слушамо како су Швабе иамислиле и огласиле, да су наше сухе шљиве болесне и тиме народу учиниле штете на хиљаде и хиљаде дуката. па ником ништа, као што није ништа ни Керимовом агенту. У нас често не можеш наћи ни чистог вина. ни чистог млека, ни чисте масти, па се о томе нико ништа не брине. Нас гуле наши лебари и касапи, па то тако иде као да су нас узели под аренду. Кад кога надлежног о томе опоменете. он ће вам рећи : „махни се богати та то су само ситнице". Често ћеш у нашем друштву и то највећем сусрести сс са најнеморалнијим, најпокварепијим и најобруканијим личноствма. па 1 еви ћуте, слежу раменима и опет се с њима поздрављају, јер као пгго нема разлике између воде и млека, или измећу вина и џаварике тако нема разли! ке између поштења и непоштења. измећу честитостн и гнусиоети. На угледним местима ви се здравите са таквим лицнма. која на сокаку нећете ни погледати од стида и срама. Ми смо читали по новинана како је уиропашћено стотинама невиних породпца. било гу«5итком „лалогаја леба*. г»ила сељакањем. па слегнемо раменима и само се питамо : докле ће ово озако ићи ? Ја овде нећу да наиомињем ни Бонтуа ни његово банкротство а нашу

штету: нећу да претресам истресање наших ђумручких каеа, вити опет наше расипање као да смо нашли благо цара Радована, — него ћу само да се запитам : људи Божји, вредн ли што год и шта је то гпто вреди у овој нашој рођеној земљи ? Вреде ли з-кони, вреди ли поштење, вреди ли рад н савесно вршење службе и свога посла, вреди ли карактерност, вреди ли памет и разум? Колико ми имамо имовне еигурности, колико ли нмамо личне безбедности у овој земљи, коју су нашн очеви и браћа крвљу залила? На сва ова пнтања читалац ће наћн одговор у овој ењизи г. Робовића. И наћи ће такве одговоре, од којих се кожа јеага, коеа расте, а језнк занеми. Писац ирича како је Ђурђијћ украо дете из његове постеље. у коју је легло да снава, из куће богатог човека. из сред вароши, а мн ето у сред Београда доживесмо, да се пуца на нашега Краља у сред цркве, кад он приступа Богу на молитву, па сад сами одговорите на питање, имамо ли и колико имамо личне сигурности? Новине рекоше, да је овамо донешена некаква грдна гомила динамита, а по варошз се зуцка да ее негде у некаквом винограду пронашло неколико еандучића динамита, па сад нека одговоре Београђани јесу ли сигурнн лично и