Српска независност

1867 буде поставл.сп за иомоКника војспог иниистра. Но нсте годпнс опадну га нзвеспи иакосни 1,уди код књаза, н кв>аз га ставн у пснзнју. 1868 ноставл.сп је Ранко за вачслника округа краннског. а 1869 за пачелннка округа нохаревачког, у оба округа имао је Ранко у дужностн да руководи годншња унражнења народне војске. Ранко је у оба правна делао ревпосно и савесно, резултати његопа рада показнвалп су увек да је савестап чиновннк и правп натрпота својс отаџбнне, коме нстннски лежн на срну њено добро и нанредак. 1873 године постане мипнстар грађевнна, алн одмах те нсте годнне отступи. 1875 буде Рапку н онет иоверена комапда над 01рузима: шабачким, вал.евским. подринскнм , ужичкнм, чачанскнм и рудничкнм , и он је имао за задатак да брави и чува граннцу од панада турских. 1876 годнне пошље га Господар у Црну Гору да В(|Ди нреговоре о савезу између Србнје н Црпе Горе. Кад се Ранко отуда новрати буде наименпвпн за комапданта дринске ди внзије, са којом је 20 јуна исте годние ноћу ирешао Дрнну и уиао у Боспу н ту се са Турцпма нобпо. Српска војска под командом Ран ковом борпла се храбро у Б >сни н свуда побеђпвала Турке. Било је битака великих, и свуда се срнска војска одликовала храброшћу п побсдом. На Ирокопа 8 јула одржао јс Ранко са својом војском сјајну победу над големом сплом турском. Ранко је у Боенп освојио 17 села и држао се са својом вијском на босанском земл.ишту све дотле, докле није парсђено да се са војском врати из Босне преко Дрине у Србију. После првог рата постављен је Ранко за комапданта дринског кора. За време другог рата имао је Ранко у задатку да држи оФапзпву са босанске граннце. Ранко је ч) вао срп ску гранину од упада турских, те није никада ни један Турчпн могао учинити ннкакове штете оним кра јевима, који су на граници босанској. После рата 1878 постапе Рапко мииистар гра1>евине, но због нарушеног здравља да оставку. 1880 Ранка удари канл>а, која га поралише у жнвцпма. Од тада је Ранко боловао од те бољке, док му није учинила крај животу у добу, где би могао још иослужнтн својим леппм особннама и сиремом. и својим узоритим натриотизмом, отаџбини и народу српском. имовно ? Иисац нак споменуте књиге прича како се водили преговори преко парламентара измећу родитеља украденог детета и хајдука. па док су хајдуци чекали на т ресто и новаца ссдећи крај пута, полак сахата далеко од Ваљева, све су ^путаике који су туда прошли из вароши опљачкалн". Неки Шаичани игали у Ваљево н носили новце за шљиве, иа им исти хајдуци отели новце. Они дошли у Ваљево у 8 часова у вече (лети кад дете још није било враћено) и код полиције моле за помоћ, јер су „хајдуци остали на истом месту", а полиција нм одговара: л сутра па ћемо радити што можемо шта Ђемо вам". — Ама молимо господине ц с очајањем вапију опљачкани, „ено их на путу овде — нема пол сахата од вароши Учините, молимо."* — „Сутра, сутра;" одговара пол&цајац. — г Баш да ићаше, господине. ено их још тамо И кола су тамо. с — „Мата је тога дана био предузео да искупи народну војску и био ститао колубарски батаљон, но га је он распустио ку^ама још истога дана пре подне". — „Сељаци из истога села (страна 77) причају: Ми смо тај дан готово били опколели то место и хајдуке-, по неки смо се били нривукли врло близу њих и

Покојни Ранко био је једн одличан члан народно либералне странке, и истински се одушевл.авао за њепа начела, тврдо убеђеп, да су она сиас Србије и сриства. Спуштај)1 |И у гроб тако ваљаног Србина, војиика и патриоту , ми му прелнвамо гроб са истинским осећајима признања. а исторнја народа нашег забелсжиће и његово име у реду оипх заслужпих синова српских, који су живилп и радили, мислили и осећали за добро, срећу и леишу будућност народа и своје отаџбине. Нека је лака српска земља гепералу и натриотп српском Ранку Алимпијћу и дуготрајнн сиомен међу нама! ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Наши се читаопн без сумње сећају, како су нарочито аустро угарски листови , приликом последњег нутовања генерала Игњатијева по Европи, с највећом жестииом одрицали томе нутовању сваки иолитички значај, и ако је нелом осталом свету било јаспо, да Игњатијев није путовао тек масла ради. Но ако су оии листови налазили тада свога рачуна да тако пишу. сада, ношто се пре неколико дана и сам Гирс, руски мипистар спољних послова, крепуо па пут, налазе опи свог рачуна да опозову све оно што су о Ипкатпјеву тврдили. Не мислећи мн го шта су пређе говорпли, они сада прнзнају. да је главна цељ Гирсовом путовању да ублажи и пара лише утиске, које је Игњатијев на разним европскнм дворовима оставио. То значи, да ће по њиховом мшил.ењу. Гирс ионравнти оно што је Игњатијев покварио, да је, дакле, Игњатијев тада преко Беча отишао у Париз, и да је тамо у неку руку продужпо улогу Скобељева, а за тим додирнувши Италију, попово преко Беча вратио се у Русију. Шта је Игњатијев у Наризу учинпо, то ће по свој прилици још за неко време остатн тајиа, но сам тај Факт по себи да је у Паризу коиФерисао са меродавннм политичким личностнма, пружно је аустро-угарском новннарству довољно повода да с неповерењем и сумњом предусретне тај пут Игњатијева. нарочито што се знало, да овај у Бечу није никога тражио. гледали их очима шта раде.... гледали смо, али ми ништа нисмо смели иинити, јер нам је кмет казао: да за главу не дирамо хајдуке по наредби начелникаЗашто, упитаће когод ? Зато, одговара писац (страна 70): ^Мата избегава ла се ЂурђијК ухвати — „Људи се (стр. 61) изгубили од страха зликоваца. Нико не сме ниу варош, ни из вароши ни на пут ни на поље; несме ништа да прода, нити пред ким да узме више новаца. па да што купн или набавља или да дограђује," Јер ће зликовци видети и новце отети. И у иодобним приликама игра улогу један полицајац — .човек, који на задовољство публике трештен пијан јаше магарад у циркусу, п губице дрзи на полићу, као Жаба на површини воде. и Страх и ужас од иодобних појава чак је узнемирио и госпођу начелниковицу. Ноплашена и душевно узнемирена, она тумара по картарама да јој кажу шта ће бити са њеним мужем. и овако им се жали: л Ни једно не једемо. ни једно не пијемо нити спавамо од бриге." Картаре јој мећу карте и одговарају: „Бог ме ти Мати не стоји добро, ено му пут у апсану." (Стр. 77.) Ја нећу даље исписивати наводе, него ћу само запитати: од куд је ова напаст? Ко је тај, што је заборавио своју дужност, не боји сс закона, не стиди

Нсма сумље да у Аустро Угарској нмају и сувнше повода страховати од Игљатијева. Но мучно да се и од Гирса имају чему доброме надати. Гирс је прво свратио у Немачку да походи кнеза Бизмарка, а одатле ће, колико се за сада зна, у Италију, где му се иородица бави, на тек онда ^е нреко Беча натраг у Петроград. Да ји је то Гнрсово иутовање у свези с нолитиком, о томс морамо прнчекати да нас време обавести, но свакојако је значајно да у Аустро-Угарској поздрављају пут Гирсов по Европи с неким задовол.ењем и очекнвањем да ће варалисати рад Игњатијева, вал>да у корист њнхову, у истом времену, када се из Петрограда на све стране жицом јавл.а, да је Александар III. иозвао и примио Игњатијева у нарочитој аудијенцији. — До сада је Русију у Црној Горн застунао Јонин као министаррезидент и генералпи копсул. Сада је Јонин отпозван, а на његово место долази дојчкошњи диплохатски агепат у Бугарекој, Хитрово, као ванредни посланик и онуномоћени миннстар. — Епглеска влада иослала је у Мисир свога ванредног цариградског носланика Лорда ДиФсрнна. да проучи тамошње прилике и да поднесе свој предло: о нузкним пзменама у унравн мисирској. *Га околност као н то да енглеска војска пикако не излази из Мисира. шта више да је врховни командант војеке ногодпо стан на внше година, може иослужити као јак разлог, да Енглеска у онште не мисли излазити из Мпсира и да су дани мнсирске унутрашње самосталностп избројани. — Ето до чега могу довестн народ и државу лакоумни и бесавеспн државници, којн обично ночнњу са прекомерним задуживањем земље која нм је новерена. да је иосле изнурену, пзнемоглу н растројену предаду туђину. — У Мадриду је пре кратког времена умр'о бивши председник шпањске републике из 1873 године Станислав Фигујера Моракас. Од како се кра.Ђевство обновилоу шианској Фигујера није више учествовао у јавним пословима. се људи, своје личне интересе претпоставио и земљи и отаџбини. и како то сме бити? Зар нема закона у овој земљи да нагна свакога да попггено врши своју дужност, зар има у овој, нашом крвљу заливеној, земљи и таквих људи. који се Бога не боје. људи не стиде и законима се не покоравају? Има. одговора писац. Ко су ти људи V — То су ^стр. 30): -Напредњаци." Они су све жртвовали _интересима наарелне странкег (стр. 31) „Зарекли се јавно. да и најгоре људе очувају у напредној странци једино благословеној у Србији од голФионосца. - и нисац наводи овај елучај: >Судила се у суду кривица једног сељака из Михонице. Дело се догодило због сукоба неких сељака при збацивању кмета Ракића. познатог робијаша , кога начслник Мата на силу држи у кметству." Тужилап и његова родбина нознавајући нредседника суда ваљевског (као напредњака* мотивирају своју тужбу овим речнма: -Ми смо. господине. напредњаци•■. (стр. 35.) Наводи ч>акт како је председник Ваљевског суда из партајизма лажно свелочио Писац казује како су лопови. робијашн. људи с буџама. кесаропш. и т. д. саставили чету аапредњачку м туку остале л»уде, па им се то још уписује у ааслугу. Приповеда како еилне новце

— Турска влада појачала је турске иосаде на црногорској граници. У исто време тражила је од ирногорске владе о^авештења због тога што је дознала да се Црна-Гора оружа, и обратила се у тој ствари нарочитом нотом и осталим европским силама. — Бугарски кнез вратио се из Рушчука у СоФију. Араби-паша- У прошлпм броју нашег листа саолштили смо по страним листовима изјаву Араби-паше, да је рат прмтив Енглеске закључсн у мисирском министарском савету нод председништвом самога Кеди♦а и у присуству Султановог изасланика Дервиш-паше. Како смо и с;«ми посумњали у истинитост те вести. то ево сада доносимо у нреводу писмо што га је Араби паша из затвора гослао редакцији јонд нског лигта ,Тајмса а , да се нреда јавности. То писмо гласи : Господине! У 1105 броју и Јевајлба нашао сам и нрочитао један чланак под насловом : г Аншсње устаника у Мисиру". У томе чланку казује се кодико су устаничких оФицира. колико шејика бедујинских, колико кадија. д пугираца, улсма. мудира, чиновника, трговаца, трговачких п«»моћника ухапшени и одведених у затв«»р. Ако су се војници побунили, зашто су онда те многе уважене личности. које су разне дужности вршиле. ноханшене и зашто се с њима рђаво п«»ст\иа? И ако је цео нлрод беа разлике сталежа био у томе једнодушан, да оелободи земљу и да је брани од ненријатеља, зашто да се само они жигошу нмсном бунтовника? Доиста то је тиранија, што се тако с њима поступа. Рат је отпочету сагласности божијих и човекових закона, у сагласности са свечпнпм рсшењем једнох саввтп, у коме јв иредселчвпо Келифа и у коме је арисуствовао Дгрвиш-иаима султанов изас,шник. Над су војници и становннци Александрију напустили, вратио се КедиФ натраг и стао је уз оне који су отпочели рат пр тив ове земље, — а то је законом забрањено. Цео мисирски народ био је једнодушног мишљења, да се ТеФнкпаши мора по нужди одузети власт, што је погазио нрописе божјег закона. Народ је захтевао да се продужи одбрана земље и донео је о томе решење, о чему је и Његово Величанство, султан, извештен. Јесмо ли ми онда бунтовници? Ја тврдим. да смо ми бранили нач!у земљу онако, како нам и божји и људски закоип мнрају одобрити. и ко год противно говори, тај не казује истину, већ је троше људи којн ништа не раде и к«»ји ништа немају. наводн више таквих ирилика. Приноведа како нандури ћаре, како узимљу новце и како их напредњаци мењају кад треба разбојника пустити из апсане да утекне. (Стр. 48) п Брат пантур . а зет апсанџија.- „чланови напредне чете." (стр. о0) л Новац, вели писац, са аолитичким рааератом владајуКе аартије. која се са аандурском теокњом за влашКу ухватила у коштаи с наролом. »а бировски штаи и Још грознији Факт наводи за председника. Председник тражио црекобројно четири пандура да чувају Ђурђијћа у апсу. У очи бегства Ђурђијћева ирелселник „хапсанџије отпуетио, а нандуре разрешио од шиљбочења ноћу код хаисане. - Те ноћн је Ђурђијћа нестало. Овај је председник по речима нисца: _одборник управе напредне странке.... страстан полнтнчки агент п врснл лакеј изиграних аукторитета,- Напредњацн еу га ванцирали преко сваког реда и обичаја. Један од наиредњачких јунака. некакав нандур Јован. толнко се обезобразио и избезумио, да правн ексцесе у очима власти и насрћс чак н на помоћника. Помоћннк заиоведа да га отерају у хапс,