Српска независност

.02 -

роб страсти и новца. Дода ; ен да улеме Иелама и правоверпи! свих земаља на свсту морају нрнннати, да ми никад нисмо ирекорачиди границе к«»јв «-у <»значене у божјој књизи ; сви ти осуђу у страшно иоступање с нама, јер је то подсмех на правичност. 0, ви праводни мужони ! Је лп право , да се синовима све 8емл>е оду.шмају службе само да странци могу доћи на њнхова места, и д. «с у в<'ј«'ци н вајнижи чинови дају туђнпу нре него сину мисирском? Итд. Из мога затв<»ра }' Каиру Ахмед Араби

Д 0 п и с и Врања. 23 октобра 18^2. Зна се како је но малим варошииа и позн;.Т1» је какав јс у њима живот. Па и од оваког живота далек«» је мон«»т чшји жчвчт но варошима о» л -б-.ђених крмјева, изузумијући само Ниш. Т..ко: мп «»вде имамо две каФанице, у које већинчм чиповинцн долазе и пред којима се готово увек у ноканцеларнјско вроме могу видети. Нред каФаницом „Касином и обично изјутра сачекамо иоппу, •.! разпосач нрво дођс к пама па разда новине и пнема ком је шта донесен«» и ту заједпички чи тамо новине, ако који прс нађе што важније другоме нокаже ит.д. и на тај начин нанунимо се „новости,- к«»је су у срећном Београду још нре три дана биле. То толико уживања са новш тима е шппте нмамо. По наш ак — напредњак а нређс бивши ,ревн'»сан" турскн чиновнпк Горча. да би ста«» на пут ов«»м на овај начин ширсњу „без»»бразног мноња" нротив његових госа, ево измонуо је ту нрактику. Наравно само смо ми ли пени т«»га уживања. а „ворннма" се чини још више. Тако, братија поштара Горче „Чика" оекротар. Др. ЧоллК (само трсба знати чега докт.«рУ!), каскало Шијак. вуздован платпокрадоц и г С«»јтари даокал" Коста, све као што видите „одабрани" 4 људи. изјутра оду у канцеларију ноштанску па присуствују при отнарању п«ппте, нрегледају коме од кога иду писма и затим за себе узму пошту, ал ми гек нооле 9 сати, кад смо на дужност и, једва угледамо наше жсЈБСпе новине и ннсма с поште. Ми мислимо да нема тога закона који би оваку контролну комнсију допуштао. Мисјимо , да је пошта за све нас и све поданике наше државе установљена и по томе да морају сви подјоднако послужеви бити службом поштанском, Према томс, Горча злоупотребљава власт поштарску. кад извеснима даје привилегије да д«»лазе у пошту меото у механу, па у пошти да баратају по туђим писмима, док узму ако за њих шта има а све остало становништво оставе да им се пошта разнесе кад њима буде ћеФ. Ово а остали ааидури тапкају га руком по рамену и веле му (стр 79): _иди куКи Јово, па сутра шта имаш.— „У Ваљеву.... напредњаци... сродихи се са људима пз лоповске трупе и огласилн их као заслужне за своју партију (Стр. 83.) — „Лоповска је тежња претепа политичку. ц (стр. 83). Као што читаоци виде. ово већ прелази сваку меру партије и ностаје „страстан партизанлук удружен са лоповлуком." И нехотице падају ми на памет речи једног напредњака кз Врање, који на питање једног Веограђанина: какви су људн у Врањи напредњаци, одговара овако: .Бога ми нема ни једнога који није какво зло учинио, или који нетражи штогод мимо закона.Писац свршује своју књигу овнм речима: „ Народ не одваја окивот 04 рада, наирсдак 04 мира и благостање 04 имовне и личне безбе^ности. и И ми ово потписујемо, али се не можемо сагласити с пи^цем да страдају само једиио „радикалци, 1 * већ би на против имали право нешто друго рећи, алн како о томе г. Робовић у својој књизн ништа нс говори. ми ћемо то мимоићн. Где се га^е подобнн изроди, какве описује г. Г .уовић '?

износнмо најавност нека види свст. како напредњачки партизани врше званичну служ"»у, и како то њини патропи „ие виде" „нечују/ док иа другс чују и оно што неностоји, па гон»', иротсрују, истерују и раде шта хоће. Дотични. Врања, 30. Октобра 1882. И ако је у депе.ни 4. тек. односно Иснраћињц г. Вула ИоНовића. уваженог начслника, у главноме све казато, ипак »рсдно јс да се о ов«».ме чнну. којим па р .д одликуЈО свога старешину, на супрог томе, шгј га влада Гони и кињи, да се к.»ја оншириије рече. У срећниЈ01 Земл>п, где су чиновннци више зашТићсии од самовоЈће каквог Пироћанца. Гара.папииа, или Ноиаковића, где се збил>а 1'леда на сноСоОносТ и рад а не тера се нартајски Бсв, — у такој зом.ђи Можда он Тсшко Оило ноимиги оваковс и п ј Д о О пс нрнмсре, којима се евака права устаииосТ искл»учујс; али к«»д нас, гди СМо нид владом г чистом" од „уставаости иаиикнЈти да ове и горе призоре тако рећи сваки дан гледамо, гдн се самоиоЛ>а тсра до убескрајност, гди се гаас и воЛ>а народња угушује и нснравДа иа сваком к. раку јавно унражњава. кво су све ооичне ствари. Да би иак ово »i др^) ги н свакн нојмити могао. треОао ои мј само Један ладан поглод на иладаЈућу странку и оп«»зицију, на без ипакоа _) мора Дошао би д«» закључка: да влада са својом мањином стоји на јсдиој , а народна огромна всћина пн дру1 ој супрогној страни, да влада оадања ни^с о Д јск народпог гласа и народне в«»л>с п да она — влада — знајући то Дооро, само зато стоји и чини вршљај иа 1роипи народној, што зна да ћс ј««ј иамакиЈ »а ЛЈинистаргка гтолица постати 1 ин>иЛона Јаоука, ире.ма којој ће само в.чига Жсл>а остати. Докази су ов«»ме 1ако д|по.оороЈни и толико -оиипателии/ ла јс и.иишио Наводити их. А да влада у иркос народном незадовољству и уирав огорчсњу, хоћс н«.|нто по т«» да ое одржи и у тој цел.и свима се среотвима слјжи , мсђу к.»јима, нре иш п«»оле крупмих и сигних агитациЈа и ооталих безооЈнрнпх дела, етоји и гонење чеоти тнх чиаоиника и лишавање њих и њиховнх Фамил.ЈЈа хлеба. и ак«» су ио 20. н ииаЈе година честито земл»у олужили. то само зато, што нису њоне олепе иришипегл>е и да би од њих узимајући сао|у оутун тевабију наградила, на маКЈр ова да но овојој нрошлости и иначе 11о свему, сасвим нешто друго а не служо^ заслужује, — о овоме тако исто и с^више д.»каза има. Између ооталих много ороЈних и систематичких примера нека ноелужи ц цример, што се пеншонисањем уклања из службе наш начеоник г Вуле. и што је њему при свему томе у оволикој и највећој мери у казано му поштовање и уважење нароДно при његовом поласку; нека нослужи указана непритворна оимиатија народња. нскрена љубав народна он<»ме г. Вулу, кога влада напредњачка без икаквог узрока и повода самовољно уклања из службе стављењем у пензију, коју му немогаше узети и тиме ни крива нн дужна казни. Јест. и док влада овако ноступа нротив г. Вула, народ знају ћи честитост његову. тим више даје му израза свога ноштована: док влада веГ. Робовић тврди. да је нолиција Ваљевска поглавити узрок свију оннх јама, у којима се људи куже. Он наводи, како је полиција намножила тушту таму свакојаких каФаница и ћумеза, у којима се пати разврат, множи проституција и из којнх се врбује чета напредњачка. Да ли ће бити нотврђени ови Факти шиљањем комесара V На то пнтање иисац овако одговара: (стр81) „На и владин комесар. г. Христић. окружен је нстим људима, којима. је био опкољен пре њсга Мата~. Кад човек дода «»ним Факгима опште позната Факта: Фал. нфицирања докумената, ханшења. прогањања. када года двогласце и т. д.: иа како свако време има своју главну црту. којом се карактсрнше. онда ће бити карактеристика времена владе напредњачке овака: време хаЈ4угатва и разврата. У овоме времену није била сигурна ни држава ни црква, ни ^ете у својој колевци иа ни Крал Мхиган 1 и то још ни у Вожијем храму !

ли: „раоптги јего* народ то са тихим гунђањем прелази , хоћс рсћи: „није тако , не! , и на доцније , при испраћања, дајс излива своје љубави и ноштовању, Каква разлика, каква оу иротност , колики наук за владу ! На чи|ОЈ ли је страни правда? Да прсђсм на само испраћење г. Вула. Тек на дан два дозиало се да 1»е г. В\*ле н«»ћн 3 ов. мес. Пријатељи његони нојимајући симпатије које је г. Вуде уживао у народу овдашњсм намсравали су да у очи њогова поласка приреде забаву у чаот његову, да се тако сакуие и што срдачније с њимс ое опросте. Но г. Вуле из свромности своје није хтео ту иоиуду да прими. Једва је ири отао да 2. ток. п«»оле вечере дође у каФаиу која је намењена за то пошто омо му дали реч да ће нас само неколико бити. И он дође, алн неки беху ј«»ш нре њега дошли. а други п »оле оа Фамилијама, тако, да се каФана напуни. Веееље ово изгледаше чисто породично, па и чланови т<»га скупа као да беше све једна нородична љубав возивала Разуме се, да овде небеху никакве „чике", п шијаци а , -платно крадци." ..коете-даскали/ -г«»рче- и „карастајови", јер оваки „одлични а карактсри немају места у оваком друштву. а и желети је да свако друштво од таких буде чието. Неколико чланова овд. псвачке дружине, однсваше неколико несама, док се поое после иесма неограничаваше само за оним а. талом, већ и други и готово це«» окун вооело одушсвљепо иевачш. Више је здраница напијано у здрав ве г Вула, и за орећан иут, и овака је била задахн\та иокреном љубављу и тоилим нјштовањем, свака је изјављивала жалост што се растајемо, па и свака јо била пуна натријотских миоли и жеља. Г. Вуле тронут ов«»ликим оимпатијама свакоме је окоро узбуђсним глаоом од радости и жалости одпоздрављао и т«»ило ое захваљивао. Вредно јс да спомснем здравицу и овд трговца Димитрија Митке — Јовановићв. у којој је из)*авио сажалење што ое за «»вај окун није јавило, да би могли и други од Врањинаца доћи на је нород осталих жеља пожелио: да г. Вуле скорим прође кроз Врању као Нри <ренеки Начеоник за Призрен. Лено, хармоничио л мн<»гаја љета ц олед<»вало је после сваке здравице. Г. Вуле је отишао одмах н«»оле 12 сати. а други су остали и даље продужнли весеље до после 2. сата. У нсдељу 3. тек. беше се лоста света иекупило пред каФаном _касином," куда је имао г, Вуле проћи. Чим се у указао, музика јс засвирала >растанак и , а г. Вуле крену се даље улицом. за њим велика нратња: пред сваким вратима беше људи и жена, са којима се г. Вуле прашташе; „збогом". а они њему: „збогом — орећан пут". Пратња постајаше све већа, тако. да се улица, којом се ишло, напуни света. Могло се од евнју етрана чути: „еј, што беше добар човек:" -овакав начелник више неће доћи." »проклета душа „внделовцима- : .да богда скоро се опет за начелника вратио": _да богда у Скоиљу био начелник." Оваким благословима нраћен је г. Вуле. Кад је дошао до куће г. X. Микића изношено је пиће у част, а г. Микић напио је лепу здравицу. Од целе пратње захори се: _живео и . И пред кућом Ј. Миленковића трговца. ночашћена је пратња г. Вула нићем какво је ко хтео и наппјане су здравице. Кад се је изашло већ из вароши, г. Вуле стао је да ее онрости са пратњом. здравицом је захвалио на тако великој указаној му ночасти, на толикој симпатнји. поштовању н љубави. уверавајући да је све чинио и трудио се да одговори евојој дужности и позиву своме и да му је зато савест сасвим чиста. да му ,е жао што се растаје о народом, кога је од срца волео и да ће га навек на српу носити. молећи да тако исто и њега незаборави. а да и даље иде иутсм и цравцем којим је пошао. дајући тврдо у верење: да ће морати правда и света ствар победити. нагласив да добро упамте ове речи његове. На здравицу му је одговорено: да је народу веома жао што се са њим својим оцем. братом старешином раставља. да ће га у драгојусномсни вавек имати и да ће са том успоменом чувати и убеђење: да ће скорим уврећена нравда нравично задовољена бнти. а г. Вуле нека буде уверен да ће га срдачни благослов народни на сваком кораку нратити. После ових речи пастаде мала почивка. када се чујаше тихо јецање. јер многи ма суза нође жалсћи што се са своим добрнм отарешином раотавља. Тишину ову нрекидоше неколики глаои -живео". којима ое и цео народ иридружп и разлегашс се .живео" — _живео и . — — Заиста ово беше свечани тренутак: тренутак и радостан и жалостан: радостан, гато је народ толико свеетан да овако јавно одаје почаот н указује љу-

бав ономе, кога ћев министарски гони из сл\'жбе у пензију; а жалостан, што нашим роћеним очима видимо како се правта гази, самовоља тора. и поштени чиновници, праве народне патриоте уклањају да ое отворе мсота виделовачким нришииетљама. па ма то били врло жалоони чиновници, врло траљави карактери!. Г. Вуле поздрави се и изљуби се са пратњом, многи се пратише али многи на к«»лнма и коњима одоше да га прате до Нрибоја (село 2. сата од Врање). У Ирибоју се је г. Вулс мало задржао. жуоио ое да стигне за ручак у владичин хан где су га др^ги чекали. Пре него гато ће се крснсти поведс се кодо пред школом прибојском. у коме и г. Вуле бејаше. Одушевлењс боше нс»»пиоан-». Једном мишљу. едном жољом. једном вољом и једнаким о?ећа|ем беху сви у колу, задахнсти. Милина беше гледати. Затим се г. В\'ле опростио о пратњом. братоки захвалив се на љубав" и почаоти. и кренув се праћон нрколико пута понављаним од пратње -жи «ео м . ^ Неки том приликом изјавише сажалење, што ое од некуд није нашао Гарашанин. да види како народ поштује онога, к«»га он ол\'жбе лишава. и да се увери колнко има меота и корена у нар«»ду. Други пак оажаљев^ше што ово неможе да видк Новаковић, да сравна оа дочеком, који је њему чак као активном министру указан приликом доласка и Врању; видео би кога народ више љуби и уважава. Али тако је : благо оном ко стече благ«»слов народни. а тешк<» оном кога народ јога за живота к\'не. Јест — да завршим речима у депсши сгреле напредњачкнх интрига сломиле се о стену нравдс. пошгења, патри«)ти<ма и народпог поверења. Нар«»д је умео да суди и пресудио је. Нека г. Вула увек и на свак«»м мс«ту овакав благослов народни прати. Хил>ади , е се оваке старешине. оваки Срби ! Очевидац. о<че> ВЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Азање. у округу смедеревеком, јављају пам. како су 10 окт«»бра ов. год. Ранко син Милентија Вулићевића и овога брат од стрица Станоје насилним начином одвукли. Смиљу кћер Аксентија Илијћа онд. с нсмером, да се Ранко са њоме венча. Што је било код девојке новаца. отели су уз пут. и однели је у кућу Ранкову и тамо је затворилн, и злоставили. Пошто отац девојчин не беше дома. то њен стриц и мајка јаве за ово кметовима, и ови оду кући Ранковој, али је мсђутим, отац Ранкчв Милентије. био поставио стражу са пушкама о о куће, те кметови у први мах нису ништа моглн учинити . и тек пошто су позвали више људи н са њима дошли, отац Ранк«»в пусти у кућу само .виделовца - главног кмета Јанка Јелића. који је сву м&јсторнју употребљавао да девојку нриволе, да изјавн вољу, да хоће да пође за момка. али му све то не помаже. јер девојка није хтела да прнстане, но је говорила и јадиковала се, како је насилноукућу донесена, и да ће се она пре убити но што ће за момка поћн. призивајући у помоћ и одбрану, н кметови је тлда пусте из затворене собе и предаду стрицу и мајцн. који је одведу оцу и мајци њеној. Сутра дан отвц девојчин дође кмету и саопшти му целу ствар, а ова» место с-ам да зваиично саопшти о овом наснлном делу вишој власти, он тужиоцу одговори, да ак>» хоће да се т>жи . нека иде капетану. што овај и учнни и оде у Паланку к нреда тужбу. плати 5 динара за таксе и 8 х/ о динара за дијурну чиновнику. који ће доћи да дело извиђа. Али извиђај овог дела иаде у део прекобројном писару Буђевцу, који се држи у смедеревској Јасеници само за то. да штати и брани .виделовачка" недела и да агитира за -виделовачку 44 иартију. Па наравно да ни ово дело, поред свега тога што је оно грозно и нечовечно, није узео озбиљно у ислеђење. као што би по закону требало. но је гледао како да кривце и зликовце лаклони. А да је заиста овако, внди се отуда што су они још и сада на слободи. и нису претрпели казну коју су заслужили. Бућевац иепитује сведоке без присутних грађана н тек нопгго испит свриш он онда зове ирисутне ив чаршије да ови овере исказе сведока. По казивању истих сведока, Бућевац навикује и прети им. сам- *,а би ое они збунили у своме исказнвању. Бто види е доклс )е нартајизам овладао код „виделоваца,* да они и оваке злочине заклањају. У интересу би правде бнло. да надлежнп срески старешина смени Буђевца. н пошље другог кога Иде додатазс