Српска независност

БРО" !60

УТОРДК, 23 НОВЕМБРА 1882. ГОЛ.

ГОДИНА I!.

ОРГАН НАРОДНО- Ј1ИБЕРАЈ1НЕ СТРАНКЕ.

ДЕ5Е 51 СРБ2Ј7: , ГОЛЈШУ 24 ДЖН., НА ПО ГОДННБ 12 ДЛВ., НА ЧЕТВРТ год. 6 дин. ЗЛ 0СТ1ЛБ 5ЕИЉЕ 21 В1!512:2СН ПСЈГ7СТ027. , ГОДННУ 30 •РЛНА&А, НА по годннс 16 «р. на ЧВТВРТ год. 8 »р. 81 17СТРС-УТ1РС27: I Г0ДЖНТ 16 *0Р. 7 ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 •. НА ЧВТВРТ ГОД. 4 • . 31 СВБ ССТИВ 1РЖ1ВВ : I Г0ДЖН7 36 ОРАН., Н> по ГОДННВ 18 «Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ 1Т0РШ01, 4Е1ВРТК01, и НЕДЕЉОМ ДБЛОМ "Т а-иа т*—*г ГРКДНЖШТВО Н АДИЖН ИСТРАЦНЈА у гт г. Коств Ц рногорда Г0СП0ДСА УДНДА ВР. 7.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДЖН. ПАРА ОД РВДА, А иослв СВАЖЖ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 60 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/иолиси шалу ев уредништву, а претплата адтинистрацџјо „СРПС2В 2Е31В2С20СТ 2"РУКОПИСИ НК ВРАЋАЈУ СВ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НК ПРИМАЈУ С*.

БЕОГРАД 22 новембра. је оиет иродужила Сад, кад ее последшн иут саста- један важан закл.учак. а па нме: да је она скунштнпа, коју народ срп- се на место оних посланика, што ски неће пикад заборавнтн. треба пажл,нво на н>у погледати н уочити оне прте љене, које ће доцније требатп за псторнју пашег нарламентарног живота. Оставнмо за сад на страну радњу њену, па погледајмо само на љеп спољни облнк. на њене саставне делове. Боже мој. како нзгледаше та скунштипа у почетку, при нрвом појаву

су дали оставке, нареде нови, накпадпи нзборн. Ми незнамо јесу ли заоставши скупштинари тако решење донели, и јели оно прошло све законске «орме, но знамо то. даје председннк скупштнне, Алекса Протов, нзвестио владу. да нма тако решење и да је па основу тога наређено, да буду накнадни избори и то 31. Маја. Наравпо, ко може да

рад и донела ј била Алексу Протова, којн беше чредседник, душа томе теду, а тело Оез душе „мертво јест"! Истина, чује се да ће у нсто време доћи у Београд и Алекса Протов; алп на велику штету нашег повијег нарламентарног жпвота, он сада, овом приликом, неће ући у скупштинску дворану, него у судску апсану ! О, како је тешка народна клетва !

своме, а како ће да изгледа сада нрн | неверује на реч Алексе Протовог, кад је он ве само председник. него н душа те скупштине. Према томе 31 маја бише извршени наквадни избори. Народ нзабра опе исте носланнке, којн се натриотски борнше противу баш;рота Бонту. Но ти послапнцп неуђоше у скуцштпну; а без њих ннје било довољпо иосланнка за решавање. Али председништво јавн, да је скуп-

носледњем сво&е појаву. За две године дана, за тако кратко време каква велнка промена, каква недогледна раздикн. У ночетку нзгледаше она тако г је.1ноЈуи1на а , да тнме довођаше „тделовце и до безумне ра дости; они се тада том иривидном г једнолушношКу* толнко разметаше н ачише, као да су знали да то неће дуго трајати. И доиста, мало било дуго нетрајало. Чпм дође у Србију, она свстска варалипа-Бонту. он баци у скупштипу јабуку раздора —- опај кобпн утовор, који одмах окрњи један део скунштнне. Тада неколнко узоритих чланова те скупштипе положнше мандате своје, да неучаствују у раду, у коме нредвиђају штету за Србију. Скупштина оста мало окрњена.

НАШЕ ЦРКВЕНО ПИТАЊЕ (Свршетав; Па кад то све српски еиископи знају, то већ у папрсд видимо њихову победу над насилницима православие цркве; већ видимо у папред. да ће оно нсто одре* ђење, у више пута помињаном законском предлогу, којим се хтело успеха томе законском предлогу осигурати. да ће то исто одређење довести цели закон у опасност. Јер епископи ће врдо добро зпати за оно кононичоо наређење. које гласи; _вси во мнрје свјашћеници кромје епископа немогут пасти церков Божију, ^совершено управл>ати јеју.- Те кад штина решавала и решила. да сех.^ знзју, а уз то још и то. да ихпароти изабрггнн послагтчни нис\ моглн^/^а свуоштнва и мнвнстзр просвете * „„„„„ ,, 0 „ " ,е матра за лишене њиховог звања и пони оирати 1ер су искључени, иа , е , " ^ Ј г ј ј 'е 1С ћжаЈа; то онда нетреба епископп нн-

то да се ииају позвати у скуншгћ ну опи. који носде тих изабраних имају највише гдасова. Но како да се то решење нзврши ? Већином стари носланици добилн су све гласове, иа није било никога носле њих ни са два гласа. који би се могао позвати. Наравно, отуда се није

али то јој није сметало да нродужн могао нико нн нозватн и та места осташе пезаступљена. На другим местима било је таких који су нмали по два гласа и такп су бидн

свој рад и да примн уговор славнога Бонтуа. Истнна, и они што су остали нису сви гласалн „за и , а и они што су гласали, пису то чипнједнаком вољом. ј *ер и сам Вонту није све једнако ценио: ина слава звездим, а ина слава солнцу! И ако је у след тога скуиштина била мало окрњена, опет је изгледало, да се у њу повратила пређашња п једнодутност и . Но ни то ниЈ "е дуго трајало. није ирошла ни година дана, а из Иариза стиже страшна вест. да је славни Бонту безславно нропао. Скуиштипа тада беше на окуиу. Вест о банкротству Бонтуа н о грдној штетн, која Србију отуда може постићи ироизведе и у скупштини велнки потрес и расцеи. Тада знатан део скупштннара иступи из скупштипе, а у њој не оста пи онолико, колико је потребно за пуноважно решавање. И тада наступп оно доба, кад екуиштина беше без спупштииара т. ј. без онога броЈа скупштичара, колики је по закону потребан, па да може битн скунштине. Но и у таком неиотпуном саставу, и у таком крњ м облику, она

позвани. а на трећим местима бнрачки одбори ннсу хтели датн нуномоћија тим г иозваних иосланнцима ц опи донеше у скуиштнну на место пуномоћпја пасоше. Са таким новим посланицнма до-

друго да чине, него само да црсстану рукопологати, и свештеничком влашћу сиабдепатн друге лнчностн у Србијн, иак ћемо одмах вндети све те јунаке, који су и какви су, што хоћеју да се титрају са епископнма; вндићемо их докле ћеду са својом цамећу доспетн ?! Еиископи у овим околностима само се чзрсто морају држатп свога тврђења: ,ми смо збаченп, пак неможемо внше у Србији вршитн своје аиостолско звање." Ова ће околност принудитп владу и скгпштину, да се обрате за ту службу на кога епискоиа илн митроиолнта вап зеаље Србие; а та појава прннудиће дотичис, да се осиовно известе о стању цркзене стварн у тој земљи. те када сазиаду, да се цела ова ствар тнче самовољиог октројнсања црквених устапова од стрш^е српске владе: то несамо што желнмо впдити таквога митрополита и епископа којн сме без саглашсња државном влашћу свргн) г те јерархнје „србијапске," посвећивати нове еиископе, рукополагати свештеннке. и рукопроизво-

била јета скупштина са свим НС^-П дити друге степене црквене у Србијн, облик. П у том новом облику она 1 ~ К °Ј Н Ј е Та 1 а Р квени Ј е Р а Р х »Р а ' _ Ј вославне вере, који при тпм околноетије радила и урадила две врло ва:к- ес ће с места аиатемнсатг све оне не ствари: прво. одобрнла је нре- "П^здне. без разлике положаја, који се тих « ј детичких наредаба држе, а епископа пос уговора пропалога Бонту на ј ^ ВД аде збаченпх наређења нерешпекнеко ново друштво. коЈ *е се тек има тирају? Желили би видитн онога васесагтавити • нпуго да сваки онај по- ленског патриарха, који би прн таквии саставиг , др> . Д Ј | околпостима могао се уздржати, а да несланик. којн иоднесе оставку мора | 0 ду 3ме Србији автокеФалиост. н неанаилатитп хиљаду динара глобе ! И > темише све одпадвмке. п јеретнке од ^ цравославља ? да иије те мере било, можда бн се ^ кад ово све так0) као што наведовећ сви иосланици разишли куд који, ( С мо, наступи, које безусловно пастуннно она је још одржавала заједницу Г» ■'^^Л^зГни и то јаче. него сва п усмена и пнс- ј р ат у Србији: нећели онда родољубље мена уверавања Алексе Протова, ј диктирати српској владн, да тај законда неће бити штете. Та иста скунштипа, од Јуна ме-

сеца, позвана Је сада на иоследњи састанак 25 ов. мес. То ј *е опа иста скунштина, али оиет мало другчнја јер је она међу тим, од Јуна на до сада, изгубила ирвака свога, изгу-

ки предлог, који толшку буру т земљи ј наговештава, повуче натраг, н еиископе 1 опет у њихово старо канонично звање и положај натраг поврати V Илн ће ваљда прсдпоставити интересу државпом. народном данашња српска влада непромишљени усклнк српског министра просвете, и црквених послова, који гласи • „Видићемо, чија памет у Србији влада, паша ил поновска?" Доста то,

да смо ми овде изложнли начин н пут, којим може оно миннстарско наређење у законском предлогу, да буде камен претиканија за самог министра којим је исти хтсо, да обузда, не епнскопе, него слобпдну цркву иравославпу. Но ми и сувишс добро нагађамо, од куда се српска влада у целој црквеној ствари тако јако закасала. Њу је незнање учења своје цркве, п страначва страстност навела на тај пут, по оној пословнци: >мрзећн на Николу, омрзнуо сам а светог Ннколу." Српској влади пнје прав био мнтрополнт Михаило, јер се недаде употребити за оруђе њиховој странци. Па почем вндише, да је у нашој овостраној црква отишао у мировипу покојни патриарх Прокопнје; то ништа прече нису заали, него дај збацуј митрополига Михаила са митриполнје. Све новине у Србији без разлпке етрацке нашле су у своје време за добро, д а „замере угарској влади/ шта се са п триархом Прокопијем догодило; но у ова два случаја лежи грдна и непрегледива разлика; јер угарска је влада чиннла по какону, по црквеном праву, а српски миннстар просвете без основа законскога, илн канонскога. Господа у Србији требали су знати, да јс патриарх Прокопије Ивачковжћ због својс телесне слабости (једна му се нога осушила), и д^шс^чог недуга (пре по сата говорено, кећ је сасв за^оравио), молио самог владаоца, да г* •д дужностн цатриаршества реши. Нон на то добнје одговор, да то немо*о донде бити, док то своје потраживање каноискпм наређењем своје цркве неподкрепи, Натриарх се постара том захтеву тиме одговорити, што уцути угарску владу на писмо трећег васељенског сабора управљено па памкилијски синод у етварц митрополита Евстасија, које писмо уједно сачињава н 9-тп канон тога васеленског сабора, Видећи ово канонско парећење угарска влада, примн од патриарха Прокопија оставку, и поднесе је Његовом Велнчанству цар/ и краљу на одобрење. Уједно са овим усвоји н од самог патриарха предложеног бачког епископа Германа Анђелића за администратора иг.триарховог. Овоме су уступљена сва агенда патриашеска, осчм аредседништва у С9. синоАу. Па н ово се само зато овако збило, пгго тако устав црквени наређује, по коме у св. синоду нсмож* нако друш арвтседаваги. доли арави литроаолит. Тако је у овој стварн радила, та тако слатко, од свију органа „срби}анске к владе грђеиа угарска влада, а како је радила сама српска влада са својпм мнтрополитом, и куд ју је тоодвело ? Најбоље показују горе наведени законски предлозн о црквеннм властима у Србији! Зато нека пз оввх нашнх црквених навода извуче п данашња, иа н свака будућа ериска влада поуку за себе: „како је свако црквено пнтање врло јако тугаљнво;" нека се усљед овс" а из саме светске повестнице поучава: „како је неудеспо покретање тога питањадо највеће песреће и невоље довађало, н друге веће, према црквн и пндИФерентннје народе, него што је наш срискн ц^род," те по томс пека донде, док и ма како незнатно црквено интање, што осповннје, и што објективније непроуче, да са њиме ннгда п нипошто пред свој народ на среду нензлази; јер заиста, то је већ велика срећа н по владу. и по Србију, да усљед таквог законског предлога, као што га напред иставнсмо, ннје још до метежа и Србпјн дошло; јер толнко унлстањс ДЈЈжавнс власти, и у таквом облику у црквенс ствари, као што јс то ▼ споменутом закопском предлогу изложено: то се незове, од цркве државп нрпзнато право највишег надзора оси гуравагп, него то је самовластно и сво-

У