Српска независност

( му .1е за извесну ицј - 6.4 -

|р.тплате ппими.ш смо. Хвала вам.

седнвк са још двојицом окорелим партизанима, као што је и сам, доноси решење, да се исти човек уапси, и то по таквим основима, по коме полиција није нашла да треба човека уапсити, а зна се да полиција то чини по млого слабијим основима но суд. Зар сетозове пријатно и судска независност, кад се из касе н. пр. нишког суда изда г. Алекси Јовановићу председнику суда вар. Београда још месеца Јануара око 300 динара, г. Таси Радовановнћу судији у Прокупљу месеца Априла око 200 динара, Игрошанцу писару суда вар. Београ да око 160 дин. на послугу, и зар независан суд, да вздаје новац на елугу ? 0 ваш независан суд то сме да чини. Ваше многобројне комисије, одређене бајаги, да траже злоупотребе чиновника, не траже тамо, где ће то и наћи, него лутају по којекаквим гудурама оамо да се више позабаве и више дијурне да макну. Оне се врзмају око Ни-

I су и пре неколико дана , наиадади на свадбу г. Машићевог сина Димитрија, те I су се тако људи да би избегли неиридике и опаености морали разиласити пре времена кућама , или боље, управо бегати I својим кућама. Људи се жале на Деспића и друг$ хајдуке, но тамо је право разбојништво, и то јавно и отворено. Власти све то виде, али канда слабо хају за то. Сваки зна ко руководи том разузданом гомилом, па и опет коловође седе мирно, и безазорно развијају свој опаки посао. Коловође тих неваљалих људи су познати крајсме ј ње прљави и покварени „Апуш и и „крпо- вави човек." Има ту још нека рука коЈа п ове подстиче и смели; а које је та рука лако је погодити. Услед ових немилих појава влада у Неготини јако узбуђење. Људи већ размишљају о крајним средствима, како да се зла опросте, јер нема ни са које друге стране помоћи.

ша. алн нишки Је суд неприкосновен, н њему се не сме каса прегледати, нити се смеду у њему акта преврнутн, те да се внди. како независне судије раде, да се види. како се за време Ферије узимл»у тужбе и сведоци саслушавају, да се видн, како се отварају стецишта и како се после свршеног стецишта задржава полициска власт да продају сврши, а поверилац са дужником позивље се испод руке на равнање, као што тврди позив Љ 9.660 РЛЗ 957, да се види, како се јеврејин осуђује на два месеца дисциплинарно, што није на време јавио да је престао плаћати својим повериоцима, па се после десетодневног апса пушта из апса и да се нанослетку види н објасни, како се то за тако кратко време купују имања по Нишу. Ви то нећете да видите. Вама је главно да вам цвет носи лепо име, а за друго ништа не питате. Вама је главно да по судовима буду намештени ваши партизани, па макар то *ило и ш (1е1птеп1от јпвгШае, као што је то већ иа многим местима потврђено. 11а зар онда може ко веровати вашим проповедима о лепом цвету, пријатном мирису и судској независности ? Зар онда мирис са тог цвета не удара у нос као рен, н зар вам је онда још чудно: што пчеле са тог цвета не збирају мед? То не треба да »ам је чудно. Ваши Финанцијеки законн претрпели су толики пораз од стручних људи, да би било сасвим смешно још штогод о њима говорити. Они се показују на сваки корак, не к&о каква благородна биљ^ са мирисавим цветом, којом је нас наша лепа пријатељица Аустро-Угарска презентиралаЈ него као права иг1Јса ћип^апса, која тако жестоко прли овај народ, да ће тешко моћи издржати болове што му пликови од исте задају. И зар је онда чудно, што се граја на све страпе дише? н зар онда није нстина, да граје не би бнло: да нема болова. да нема за то услова. Ви чујете грају, али је то по вашем мишлењу само безобразно и нипгга више. Ви не налазите за вредно, да се уверите о узроку томе појаву. Ви сте тврдо убеђени, да је оно што сте створили мелем, а што рана све више н више отиче, то се вас ништа не тиче, то вас само још више утврђује у вери необичног и ванприродног. Уздајте се напослетку тврдо и у ту веру јер вера твоја спасетја, а ми остајемо староверци и тврдо уверени, да свако зашто има своје зато, и да ово тешко стање има свог очевидног узрока у ономе што стс ви сами створили. с.

А где су власти, зар оне могу и смеЈу на овако жалосне појаве гледати равнодушно? Смелп се овако зло заклањати за партајизам? Зар је дотле дошло да разуздани партајизам ремети ред и иоредак, мир и спокојство, једне целе вароши ? Заиста чудне н жалосне поја&е. Даље нам из истог места јављају, кано је жигосани и крајње покварени неки Стеван Ђурић за своје „подвиге" постављен за контролора над крчмарином, аа округ крајински са 1000 динара плате годишње и 5 динара дпјурне. Сада се овом прљавом човеку даЈе могућностда може под видом званичности, тумарати по округу а агитирати у цељи, која је сваком јасна и коју сваки мора строго осудити. Зар се и дотле дошло, да се сме и једном Ђурићу давати служба? А знају ли они који су му службу дали ко је он? Какова је рода и порода и каква му је прошлост и шта све он и сада радиУ Неће бити да не знају, али они не зазиру ни од чега, па за то су и дали Ђурићу службу. Свет гледајући оваква чуда не зна шта да мисли, куда да се окрене, и од кога да тражи поноћи н лека од ових покора, који сваку меру превршују.

ВЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Неготине пишу нам, како је тамо овладзло зло , да се већ горе не може ни замислити. Јавна безбедност ремети се сваким часом на најгрознији начин. И ово све чине познати покварени људи, који се називљу вајним присталицама „виделовачким*. Ти се људи не боје ни Бога, ни закона, ни власти , него чине покоре, и у свом разузданом беснилу насрћу на сваког. Тако су ти покварени људи пре неки дан око поноћи јурнули на ка<х>ану „Коркоделовића" и чинили п ексцесе, којп својом бесноћом и разузданошћу стоје ниже и од сами дивљи звсрова. После овога напада па речеву каФану нападали су и на дућан Мите Миловановића, трг. п то у највећој ларми и вици, као да се баш ни- I кога не боје, и као да им не сме ни власт стати на пут у том гадном и развратном послу. Нико није миран од тих покварених људи. Настало је у Неготини таково време, да се не смеју људи ни у својим кућама веселити ни састајати, јср могу сваки час бити пападнути од тих злих људи. Они су се толико осмелили, да

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Чланови-еародво-либерадне странке у Београду, на скупу од 22 ов. мес, решили су да учествују у иобору нредседника оиштине беогр^ ске; и да гласаЈ *у за садањег председника г. Живка Кара-БиберовиЛа. Ово се јавља и осталим члановима народно-либералне странке, кој"и нпсу моглн доћи на овај скун. — Ево још једног доказа како „внделовци- пречишћавају, „независне а судове. Да би они са свим били „слободни" и -чистн- они су све оне судије, који су остали у „нсзависним" судовима, после „пречишћења" поставили за старатељске судије, атиме их лишили могућностида учествују у делењу правде. Шта се хтело са тим лако јс погодитп. Треба судови да су „чисти^ то је да су у њима све саме присталице „виделовачке", како би п делење правде ишло не по закону но по оној „норми" и која је од како су „виделовци ц у власти внша но и сами закона. А то су „партајски интереси". Дакле ко не служи тима интересима, тај неће наћи правде нн на нуту ни суду. Тако се далеко иде данас. Алн докле ће то довестп видећемо. Но без сумње да ће се све немилс последице тога партајског п газдовања Ј пајпосле сломити над главама оних, који су узрок томс, даклс над г Виделовцима и . V — Чланови народпо-либералне странке давали су у Алексинцу 18. ов. м. парастос покојном Ђури Даничићу. На парастосу били су чиповници, нроФесорЈг- 5 и учитељи са својнм ученнцима и леп број грађана. На парастосу је лепу беседу говорио г. Аврам Миловановић онд. свештеник, у којој је нацртао рад Даничићев на српској књизи. На парастосу служио је прота са два свештеника.

шњнх послова. СаасиК долази за начелника одељења у министарству спољних послова. Ново посланичко место у Риму добио је потнредседник „скупштине" Кујунџиб. Посланици у Берлину, Иаризу и Петрограду остају. Ова постављања обнародоваће се за који дан. — Овоме би засад само то могли додати, да претплатницн „Српских Новина" ваља од сада да се претплаћују на „Пест. Ј1ојд и ■ "Пол. Коресп", ако желе ив арве руне да довнају за новостн београдске н за све што се у српскнм миннстарствнма ради. — Леон Гамбета чувенн француски државник рапио се пре неколико дана нехотице из револвера. 0 том случају јављају из Париза: 15. о. м. пре подне пошто је Гамбета испратио неколико својих пријатеља који му дођоше у походе, прегледао је механнзам од једног новог револвера и том приликом, по свој прилици због непажње, опалн револвер, куршум удари у длан леве руке, а отуда се прошета до самог лакта, где и напоље изаће. Лекарн брзо дођоше и пошто исниташе рану, изјавише да нема опасностп нарочито што кост није повређена. Крви је мало нстекло. За 5—6 дана уз добру негу очекују да ће Гамбета са свим оздравити. — Из Берлина јављају, да је некадашњм пруски министар председпмк Барон Ото Мантајфел умрво. Маитајфел је владао у Пруској од 1848—1858год. Он беше оличен реакцпонар и као такав оставно је рђав спомен у немачком народу. На такозвану „Мантај*лову еру" сећају се у Пруској још и данас с ужасом.

ТШГРАШИ Књажевац 21 новембра. Наставници овдашњих средњих школа, нриредише данас парастос умрлом Даничићу. Присуствовали преставници свију власти: млоги отмени грађанн и грађанке. Наука нађе увек поклоника.

По овоме пвтамо г. минмстра : 1. Јесу ли ово чиста посла, — да лр се види да ича печега међу г. Стевои и Димитријем ? 2. Је ли смео капетан Стева, по п напредњачкој 11 сили својој, овога пандура н после убијства турака у служби државној код себе задржати ? 3. Је ли смео капетан Стева по други пут узети код себе истог Димитрија за пандура и плаћати тако неверног и непоузданог служитеља из државне касе ? 4. Је ли смео г. Стева сада као помоћпик и по трећи пут узсти за пандура начелства овога Димитрија? 5. Да ли ћете по овоме сада пгто предузети противу г. Стеве кога сте за три месеца ванџирали са класом капетанском и најстаријом класом помоћника начелства, све овде у месту ? 8 Новембар 1882 год. у Прокупљу Мита Петровић трговац н одборник општ«не прокупачкс

Огласи

ДНЕВНИ К Страни. (Нов српсни -СЛужбвНИ- орган),, Пест. ЛоЈ4 и доноси по „Пол. Коресп." ове новости из Београда: Садашњи срнски посланик Филиа ХристиК иримио се посланства за Лондон. За његовог наследника биће БогиКеоиК постављен. На место СаасиКа поставиће се за секретара при бечком посланству Риста ДаниК секретар министарства унутра-

„Београдска Задруга за собно поиагање и штедн.у" отпочела је евоју радњу од 1 овог и ирима уилате на удеоиичке књижи це у евоме етану којн се налази у кући г, с. Велжовића спрам Руског Цара. У исто време прима п вовац покамату по 7°| 0 а издаје по 10°|„. 5. октобра 1882 г у Београду. Управни одбор. ЗА ОНЕ КОЈИ ПАТЕ ОД ЗУБ0Б0ЉЕ! Чает ми је јавити мојим досадањим пацијентима па и оеталој поштованој иублицп да сам приспео у Београд и налазим се у стапу моме од 9 часа пре, до 5 часа по подне. Овога пута бавићу се само 14 дзна , што молим да се прими к' знању. С поштовањен в. дик, ЗУБНН ЛККАР / гостиомици П .риа/. 252,2—5 првн спрат.

Јавно питање на министра полиције. Вама јс познато да је прошле године начелник среза прокупачког г. Стева Костић, дао за безбедност путовања у село турцима, хоџи и дервишу, свог папдура Димнтрнја Мнленковића, и да се овај са њнма у једним колима возио Овај пандур вратио се без турака и јавља своме капетану, да су турци у путу пред његовим очнма поубијани ; па н ако је знао од кога су турци поубијани, он их је за онда прикривао и ннје хтео убијце одати. После овога случаја, г. Стева још је месец дана држао овога пандура код себе у служби са платом. па га је после тек отпустио. Ово вн знате. Тек гато је прошло два месеца, Димитрије пандур седећи до куће свога капетана, који му )е тада и новаца да- | вао, — дође свом капетану и открива ко је турке побијо; а овај то не дос- ј тавља своме начелнику, већ неком г. Ми- ! тн Маринковнћу, који се овде титулирао као министар, — те после овога, пандура Димитрија опет прима његов капетан код себе за пандура где се налазио све док није други канетан на место г. Стеве дошао. те га овај из службе одпустио. Кад сте, г. Стеву ванџирали од капетана друге класе за помоћника начелства прве класе у месту, онда је био началник честити и уваженн г. Коста Поповић, па онда г. Стева као помоћник није могао свога љубимца Димитрије протурити ва пандура у начелству, да је блнзу њега, јер је г. Коста знао Димитрнја. Алн ево сад кад новн началиик дође, Стева помоћник нехте бити искрен свом новом началнику, већ му препоручи те узеде овога крајње извиканог, неверног и непоузданог човека за пандура начелства, свога љубимца Днмитрија Милснковића. Јер да је ноовн началник знао ово за Димитрија, уверени смо да га не би нримио ма да би Димитрије и џабе државу служио.

Један ђак, који слуша трећу годнну ФилосоФпје на великој школн , тражи кондицпје за гимназнју и реалку. Пријавити се треба у редакцнји овога листа. П ОЧЕМ САМ ЈА ДОЛЕ ПОДПИСАнн мои Филнал дуванџијске радње у Нишу продао г. Новаку Јовановнћу дувапџији у Нишу. Ја сам истоме Новаку и вересију појединнх моих муштерија продао да он у место мене наплати, зато познвам учтнво све моје муштернје кои ми дугују у Нншу и коима се Новак обрати са тражењем даму као пупомоћнику моме плате, иначе ћу у протнвном случају судским путем од истнх тражити и наплатнтн. Београд. Ј 7зо 1*82. с ПОШТОВАЊЕМ Д. С. МарковиК. дуванџија из Београда. 3-3.

Број 190.

♦

2 Част мп је свима мојим прија- у 2 гељнма као и поштов. грађанству I * до знања ставити, да сам овде у Ј Ј Бсограду у кућн поч. Николе Ми- \ ленковића ћурчије на теразијама

I * I ♦ I I I ♦ м I

отворио дуванџиЈСку радњу коју сам са свнм сортама доброг дувапа снабдео. Препоручујући моју радњу, трудићу се да као стручњак штов. потрошачима са добрим и укусним дуваном, а са умереном ценом па услузи будем. Молећи за млогобројну носјету, препоручујем се С попповањем Јусуф X. АсановиК Пишлија ДУВАНЏИЈА „КОД СУЛТАНА Ц на теразијама. Бр. 3—5

власнвк „Доужна за потполагање Српснв Књижев ости и пгга^но / шгампа и и „кој Св. Савк „ кнкв михаил ул. вр . 4 одговорни ркдник Др. Лаза Костић