Српска независност

закључжа: ла све што врсли за жеанџију Ојносно хлеба врели и мора ла врели и за пекара, хлебара. Што се тичс продаје неиеченог хлеба, о чему говорн тачка нод 2. истог §-ва, нанред смо већ нзложили како стоји ствар. Тачка под 4. истог §-ва каже да ће ее меанџнје казнитж, ахо немају ловолно хлеба за продају. Зар се сме и претпоставити, да је завонодавац од 1Н60, год. ишо на то: да пекаре — хлебарс —, који се искључно баве пецивом и продајом хлеба, да н>их заклони од одговорности и казнн, кад и ако немају довољно хлеба на продцју, а еамо меанџију да казни? Чисто нам јс криво да ту мисао и допустимо, да је г. Гарашанин могао п јчинити овакву несмис..ицу, а учинио ју је, кад је изрекао : ч ла нема аакона но хоме се може олређивати такса хлебу и . • Види поменуту броншру па странн 38. одма други рсд озго). Кад се све ово, што јв напред изложено н спомснуто, сумира. нрема резоновању г. Гарашаниновом излази : 1. Меанџнје нису то исто што и пекари, а ти всги меапџнје за то, што према уредби о меанама, која је изашла на годуну дана доцни/с од казнителног законика, — што према истој урсдби не морају ио варошима да вмају уза меану и пекарннцу — ♦урунџиницу — пе морају по томс ни да имају хлеба на ■родају. По кад они не м<»рају да имају хлеба иа продају, како је могао законодавац учинити такву грубу логнчку погрешку, те је нретпоставио да ће те исте меанџије продавати ненечен хлеб, па му за то одрсдио чак н казну, а овамо не мора ни да има хлеба. 2. Те исте меанџије казне се, кад нсмају довољно хлеба на продају, и ако према тумачењу г. Гарашаниновом ннсу дужне ни да га имају на продају. 3. Тим нстнм меанџијама има према и данас вредећим пропису изложеном у гачци нод 15. члапа .*Јо. општипског завона општинска власт да одређује таксу $а продају хлсба, а овамо према тумачењу г. мипистровом нс мора ни да га има на нродају. -±. Нрема таквом тумачењу г. мннист овом иекар не само што може прода■ати хлеб по што хоће, него може продавати и непсчен хлеб, па опет да га не може пико за то казнити, па шта више, да немора ни да има довсљно хлеба аа продају, јер нн у тачци под 4. §. 3 12. казв; зак. не помиње се пекар, пего иеанџија, те тако налази, да онај, који гу радњу радн као глаапи свој посао, (а радн шта и како хоће, а онај који је или не радн или му је она уз главну ;)адњу само споредно заннмање, нма да »ршн нске пропнсе за оно, што ие радн. •чакап апсурд ? ! Ама тако је, снагда се до апсурда долази, кад се човек не држи логичког мншљења него се држи некнх разлога Бонћевнх а који су оиет на некнм мнсте,)Иизпим „златннм- темељнма основанн. Као што се из напред казанога види: • >ба закона, и онај од 1850. као и овај д 1860. г. ннсу чннили строгу разлику лзмеђу меанџпја и аекара, него, као што јс већ напоменуто, узималн су оба

ова занимања аа једио исто, за равнозначна. То показује цео тскст оннх одредаба на оба закона, које се односе на продају хлеба, а за то најбољи је и најочи ти)ц доказ оно Фактичко стање нашег живота, што се до уредбе о меаиама од 1661. год. поред готово сваке пекарнице — ♦урунџинице — точило пиће, иа то точење пнћа назовите или меанском нли каФанском радњом, све једно, јер до 1^64. г. није законски нн постојала разлика између једне н друге радње. Имајућн дакле на уму, да је по варошнма обично и по иравилу сваки #урунџија (пекар) крчмио пиће, а знајући оиет да ирема иравилнма, која су иостојала до 1861. годнне за друмеке н сеоске механе — јер за варошке законодавац се дот.*е ниЈе ни бринуо — свака таква меана имала је и евоју пекарницу — све ово нмаЈући на уму, не може а да се не увиди, да је законодавац с доста основа и разлога могао и узети обе ове радње за једнозначне — синонимне, па да је, по томе с мнрном савешћу, могао веровати да ће оно, што он наредн за меанџију, вредити и за пекара, кад овај одвојспо од мсанске радње. врши оно, што врши н меанџија што се тиче хлеба. Овај Факт, да су пскари обнчно и инће точили, па се због тога звалн и меанџије, врло је важна околност и треба је беспрекидно имати пред очима, негубећи је нз вида никако при нашем даљем расветљивању овог питања. (НаитавиКе со). дописи Ниш 17. Новембра 1882 год. Дсрња п а „Виделова* главу пам је пробила, како су његови покровитељи једини усретитељи Србцје и Срп.тва, како је Србија под његовим покровитељима унутра процветала: слободама, 'савршенијим судством — већом гаранцијом за правду, — силеством мудрих Финанциских закона, строгом правичношћу према чиновницпма, који злоупотрељавају своју дужност, н још тма божији мирисавих цветова набрајало нам је више пути „Видело", којима јс дрво Србије нод благодетним утицајем његових иокровнтеља иекићено, и са којих пријатан мирис не само да се осећа у Србији, нсго и далеко ван Србије, но целој Аустро-Угарској. Тај мирис еа тих -^етова и јссте узрок по мишлењу Виделоваца, који овако сретно по Србију иривлачи к пама Аустро-угарску. тс нам је ова као држава од укуса и парФимерије овако близу пришла и своје пријатељство на услугу ставила. Тај мнрне и јесте узрок те се Србнја овако сретно налазн н нрсма епољности као н према унутрашњости. Па кад јс једна држава, овако мала као Србија, унутра искићена тако мирнсавим цветовима. а с поља осигурана тако искреним пријатељем као што је Аустро-Угарска, зар опда „Видело* не сме да каже. да су њсгове госе заиста једини усрећитељп Србије и Срнства, и зар оно онда не сме да ставља у нзглед, да ће по Србији нотећи мед ? 0

како да не сме. Кад су мнрисави цветови ту, а ту су и пчеле — народ, — а кошница је оеигурана снгурном стражом — Аустро-угарском — зар онда „Видело и да не каже српском народу, како онда може бити, да не буде меда, меда мора бити н то не мало него читава река. Јеет Виделовци то ненрестано тврде, а.:и и Срнски их народ ненрестано нита: камо вам то што оОећавасте, н где вам јс та медена река ? Внделовци се ево већ две године муче да одговоре Српском народу на ова нитања. Оии одговарају али како ? не само без медене реке, него и без кани меда. Њиов прес од довољног броја коњеких снага, за ово две године, не и^цвди нн наЈмању канљицу, коЈа би бар колнко толико дала знака, да саће исиод тоГ иреса ниЈе суво, да има бар штогод сока. Онн се чуде томе чуду и чуђсње им је потпуно оиравдано, јер ио ирнродном закону, кад су само условн ту, којн условљаваЈу какав иоЈав, онда Је и иоЈав неизбежан. Они се чуде и толико се чуде, да су чак ночели да гуОе веру и у ириродне законе. Они су готови, да се врате у доба Оригена и Парацелза, у дооа када мисао није тражлла истине, када се није учила да из сиољашњег заплста вади унутарњу простоту и целину, него је гушила сама сеОе, када се уиињала, да од лакога начини тешко, од разумљивога — неразумљиво, од нростога — силетено, од суштине — нзмишљотину, од жнвота мртвило, када се јс лутало ио лажљивом кругу сколастаке и с крстала се иажња људска с ираве истнне на мртво сдово, са жива жавота на лист иснисане артнЈе, када Је Фантастичка система заслањала соОом свако нскрено исинтнвањс н када Је сва важност давата само необичном и ваннриродном^Они су у забуни а не знаЈу куда да се окрену. Један нојав, којн Је у овом случаЈу неочекиван нојав — у место меда г«»рчина, — нроизвсо је велику забуну. И занста Оити тврдо уОеђен да ће нешто Оитн, и даЈе све нриирсмљено да то нешто Оуде, па нанослетку у место тога нешто, Оуде ништа, и запста јесте нешто, што може јако да збунн, што може јако да ноколеба веру чак и у науком нотврђену истину. Не госнодо на ту страну. Разгледајте мало боље те ваше мирисаве цвстове, забодите мало д>'бље ваш нос у круницу тих цветова, па ћете виднтн, да је круннца заиста шарена, алн да мнрис Л)в ннје онакав, као што вам се на диви м ах учанило, ако вам само обоњаље није наопачко. Вндићете како нчеле не збирају мед са тих цветова, само зује око њих. И само то довољно је да вам објасни, зашто нема меда. Но ми ћемо и поред тога још нешто казатн о тим вашим мирисавим цветовима, тс да вам счевидније будс, зашто нема очскн ванпг резултата. да видите како и опет остајс истина, да кад су условн :-мо ту, који уеловљавају један појав, појав је неизбежан. Ваша црвена ружа — слободна штамна — која јс сво промепула боју, која јс толнко потамннла, да сте се н ви већ њом престали кнтитн, прпмамљивала је сваког, који је се осећао достојап, али редак је прнмер, иојн није горко нлатно од оних, који су ималн слободу да нс-

ту помнрншу. Вама је довољпо само да вам какив ваш нришипетља. н. пр. какав оредседник еудски каже, тај и тај мирише ваш цвет, па да га луннте, као што сс обнчно мнннстар просвете изражава, без обзира, да ли ће то више шкодити ономе, кога мислите да сте лупили, или ономе, коме ви непрестано проповедате, да се старате за његов напредак. Вама је довољно било. да вам се неко понуди н да вам обећа, да ће он подићи напредњачку партију на извесним месту, па да га иоставнте за председпнка судског илн да му дате какво друго велико звање, на макар тај и не био споеобан за такво место, само кад он има циганске очи, што из даљине виде, шта који ради. па макар он и не бно способан да што више за партију уради. Ви не водите рачуна, да ли н. пр. такав један човек има снагу, на ко1у се можс ослонитн. н помоћу које можс у овој земљи стећи добар положај, или оесћајући се да исту нема на нодао начин гледа, да себи добар положај задобије. Јер кад би о томе воднли рачуна, ви би видели, да једна овако збуњсна главица, какав један екземплар и ми овде имамо, који на сваком кораку доказује своју збуњеност и којн је онако трогателно н срамно капитулирао, прпликом једне евечаности, нред многобројним грађанима, немогавшн да састави ни седам речи, и да штогод народу каже, не заслужује призрења, које од стране ваше има. Ви би виделн, да један такав човек. који стојн под закриљем бога Бахуса, и који на најдрскији начин прети да ће завртити шнју људма патриотама, и да ће им поскидати таковске крстовс, није човек, који је кадар народу да користи, који је кадар да стече поштовања код грађанства а тиме н партији да користи. Ви би ввдели да је један такав човек само способан мукташ н ништа више. Алн ко то да види и шта да види ? Ваша је ружа намештена иепод стакленог звона, да се само кроз стакло гледа, и свакн је онај ваш, који би вам доставио, да се који усудио помириеати ј 'е, па макар то био н каква највећа будала, које није кадра. не само да вам кога члана нридобнје. него и оно да одржи. што се затекло. Вама јс главно, да се ваш леп цвет не сме мнрисати. а за друго вн нишга ве нитате. Иа зар вам онда народ може веровати, да је мирис са вашег цвета врло пријатан, народ. којн оће еам собом све да нскуси, који оћс да внди, да лн је то њему намењено илн није? И онда можете очекиватн похвалу од на.-Ј рода и мислити да ће би.а благодетап^ утицај мириса са вашег цвета ? То нс можете никако очекнватн. Ваш леп цвет — судска независност — истина ноеи лепо име, али многобројин иримерн потврднше, да његов мирис иије онакав, какав сте ви ов«»м народу предетавили. Зар се то мо.т.е пазватп пријатно и судском незавнсношћу, кад какав председник судски пре него што је и погледао акта о каквој крвннци иолитичке природе, пре нкаквог еудског рсшења. казује, да ће тај н тај човек, кога је н- пр. одбор одредно да поздрави краља. прнликом његовог путовања, битн осуђен, само да то лице пе поздрави краља н да се другн за то избере, иа после овога па два дана, нетн пре-

гламњача, иа на том да епава. Даље је остављсно његовом богаетву н укусу хоће лн оматн н душек и др. угодностн. И тим је учињена једпа велика за наш парод врло важна санитетека уредба прс док се не разболи; јер подизањс болница није још мерило и средство да се здравље позна и очува. Чувај народ и светуј га како да живп док се не разболи — онда му је теже помоћи, као год што вељаху еељаци нашн за један „добротворан" европски народ, који за време турско-српског рата Турцима даје инжињере, оФипире, нушке, гранате и топове — а нама шаље мртвачка н болннчка носила! Болнице су за већ болеене ; а пама се треба бринути да здрави остану здрави. Ова је друга брнга и лакша и боља. А одсло ? Какво је оно у народа у Шумадији? Иогледајте тога „ионоситогШумадинца (н. пр. кад уз кола иде како је оголео као лнпа ! Нема на њему ништа од тврдог и здравог одела. Опанци и доколеннце још нешто и значе кад су читави н на суву времену) а даље опет гаће, кошуља, један узак појасић за којим се мучно оксмбесно или запатрљен стојн мали ножнћ — а нема меета за сребрњак горе пак пекаква џочица без рукава и без запстљача а у добром случају нска .,ћида ц (намуклија)

један несрећни труло и небрежљпво сашивеп аљетак, који нн за какав терет ннје но прска н дрпа ее чим покнсне и чим се човек размане да што теже ради , нлн товари. То све крунише један цео ' нлн прско .Фесић" 4 !!! То ви је еад „народво одело". Па докле је тнхо време н лени давн ■ ово зар овако лако и глатко може и I ноднети. Алп кад ухватп киша, ветар или друго зло време оваква човека у раду или ваи дома у путу. Погледајте га какав је онда! ? — Сав се ирецедио н предвостручио, најежио се н помодрио. Ноге голе. трбух го — гоцит, леђа неутопљена, мокар н прекисо до коже; е на ннје ли чудо ако увати поеле л терлему в , „суви кашаљ- „протнели*, п сла( бу пемоћ*, „срчаницу- и друге несреће — од којих у сваком селу има вазда болесника. кој"и умиру и новнм се емењују. Иогледајте Сремца, Бачвгчжна н Банаћанина, који као кочијаш, тсстераш или чобанип прелазн — зацело не од велика богаства у окриљу маџарскс заставе — па док зацсло знамо живи од дневпс зараде, од наднице, он ппак има свој велики гуњ, свој „дороц" којн до зсмље долази и с њимс може евуд : и у иол.е п у шуму, и на кишу и на снсг!

Почетком Октобра ове године, глсдао | сам око стотину наднвчара сиротапа Маџари су били — који са својим ко1 лицнма — са целом својом нмаовипом у њнма ! — стадоше нред главну жељсзничку капцеларнју, код делпјске чесме у ,Књаз Мнхаиловој улици", или да приме што за путни трошак, па да иду на рад у ноља и долиие, куда се жељезнпца рради — или бејаху већ у службп, иа Т1оже.... н како изгледаше ова сиротиња? Сваки готово имађаше на погама вслпке чизме, : у колнцима опет сваки велику онаклију, кожух који до земље довата н служи за огртање, иокривку н простмрку. Та важна руба никоме од њнх не недостајашс. Сви је нмађаху, као да нису из равнзг Подунавља, по као да оу из Снбира. Све су, сто, ово нрилнке з» унорсђење са нашим номодннм Ш>мадиицем, који често блиста у срми, а — цвркоће од знмс пли св упрео у тапкс гаћпцо н одрпану кошуљу и то не ; бага због иемања. А да преко све те голотињс н иреко тога вајвога кнцошлука има — јелан ве.шки сукнени |ум, да га носи у колима па да сс њиме покрије н заогрне ; како су натпп старп то радили — које бн му наудило и убило му снагу и вдравље његово ? Наши стари нмађаху нскакве ћнлимс у тср!.ијама, чакшире на ногама,

кабанице. гуњеве на плећпмз. кубуре о ' ункашу, срсбрњаке за пасом на нзгледаху бољи од нас и на мсгдапу и на дивану евакн ј *е нмпонирао н ако какав још оседео егземплар нрође друмом даI нас — оида му сс н пехотпце склониш с нута и чуднш се: како данас нсма ' оваквих људи ? !

Нишка околина Може сс рећи да је лепа. 1'а истока н ссвера и југа опасују предсо нишва повисока, махом 1ола брда. Мећу гим брдима је долипа пншка, кроз коју про тиче Нншава. Долипа је та на запад — ка Морави — отворсна н тамо нз овс излазп у пространу равннцу Нишава, која се ниже „Мрамора* улива у Мораву, која том притоком Нишпве постаје зпатно већа. >наставнке се).