Српска независност

јевоЈкао пренначавање саме цркве прашославне; то је уппаво устројавање н завађање неке нове, од српског мини»*тра просвете нзмншљене државпе ннетнтуције т Србијп, која ће од сада тамо зкмењиватн цркву православау. Аји нека сви српскн дрхавници имају свагда па уму светско историјско правило, да је само она влада своје политичке ндејале остварптп могла, која је ввоју политику наслањала на задовољено верозаконо чувсгво свога народа; а сва експсриментнсања у томе погледу, да су кажњена са пропашћу дотичног народа, одпосно његовс државе ! Па ако има Србија каквих својих политичких ндејала, зар их мисли ова платити оним начином, којим су доданас све државе до свога растројства и пропасти доспеле ? Зар мпслп ко у Србији, да за Србију постоје други природни лакони. него лп за све друге народе и државе ? Зар су српскн државннци тако кратковиди, да невнде, да је и код њих нуждпо, да и њнхов мннистар просвсте оуде тако нсто обавештен о суштини оних струка, што спадају у његов округ, •гао што је н сваки други мннистар дорастао своме портФел >у ? Бека пемисле српски државннци, да је оно најбољи министар богочасти и проевете. који нмаде нешто појма само о модерној тенденцији наставе, а да су црквене стварп предмет, о коме евакн терзија н механџија без икакве спреме. ■ основног нзучавања тпх ствари нравоваљано резопиратн може. Добро нека та господа запамте, да, је само онај народ и држава процветавала и усневала, која је чувала чисту н нраву автономију своје цркве, која се ограничила према цркви само на право врховног надзора; а да је сваки народ и држава сама себи нож у срце ударила, која Је тежила, да цркву учини каквом државном институцијом, као што то данас Србија жели. Само примера ради нека погледе ерпски државници на социјализам у Не мачкој, комункзам у Француско), у Русији нихилизам и т. д , пак је довољно да се о тврђењу нашем увере, и да се од овоме подобних свраЧова осл«»Соде! Зато пека сви државници у Србији, ако имају патриотиша, ако имају л»убави наспрам свога народа, и желе својој земљи леие будућностп: нека свагда прн склаиању новог мнннстарства добро мотре, и пазе; ком ће и каквом лицу поверити звање министарства црквених послова; нска .обро промишл»авају: ка*:воме човеку поверав<«ју тем.љ народњег морала, основу снаге и истрајности ..ародње у свнма невољама и искушењима, која па тај народ игда наступила буду; нека увек испитују : имали онај, који је за министра црквених дела определ>ен, сигурног познавања своје народне цркве, имали љубави и пожртвовања за свето, н спасоносно православље? Јер ако овога свега српски минпстар просвете и црквеннх послова пема: онда знамо, колико часова бије у Србнјн; онда смо известнн н сигурнн са најско ријом будућношћу Србије. Ово, што овде написасмо, нека прибележи и п Глас Православља.^ односно његов покровитељ митронолит Михаило, а и „Хришћански Вестник," односно присташе српскога министарства нросг.ете, да је ово становиште васеленске право-

Л 2СФ&К

н и ш и нгт-тттзсе згигенитссти.

(шаставак.) Најживљи је дан у Нишу субота дан пазарни ! Према добу године и назари су. Јссењи иазари су највећи и пајбогатији, јер се тада — кад доспе жетва у свему — има шта и дотератн и донети на па«ар. И ако има нарочита пијаца, ипак — све улице закрче кола, товари, стоварена роба, коњи, магарци (којнх по брдовитим предслима има млого; око Прокупља веле још вишс), — једжом речију да се не може човек ни у једној главној улици да размимоиђе. На главној раскрсницн (Арнаут-пазару) ееде жене у великој мложини. Једна иродаје вуну, друга чарапе, трећа изаткано платно, четврта појассве широке, нетој се мећ прстима обрће танко вретено и она упреда — свилу, шеста продаје сукно... и ту седе ови јаднн перставнпци „српске индустрије" и цео им дан крчс цре-

славне цркве, и да је св. патрнарх Герман са тога гледишта свагда делао и дела Богу уславу, а народу у корпст." • * * ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД У двору Његовог Величанства Султана Абдул Хамида овладала је ирава паника. Правоверни цар царева саша даљу и ноћу о неким заверама, етрахује за драгоцени жи вот евој и ионаша ее у оиште као човек, који је на нрагу да изгуби памет. Кажу да је већ дотерао дотле да од свачега преза и да му се увртило у главу, да га крвницп на сваком кораку окружавају, да га гопе н да му о глави раде. То нервозно, болесно стање почиње од неког доба већ да урођава плодојј. Тако је Падиша нре неколико дана, без сваког новода, заиоведоо да се у масама хансе први турски дркавнвци п генералн. Међу њнма је мушир Фуад-паша , који је још пре неколико недеља у нарочитој мисији однео н нредао аустријском ћесару највећн турски орден. Каква је забуна у опште у падишином двору наступила, сведочи између осталог и та околноет, да је у последњем часу одказан свечан ручак у двору, који је бно снремљен у ночаст херцегу мекленбуршком и немачком ванредном носланику Радовнћу. Та повреда дворске етикеције увредила је херцега мекленбуршког у тој мери, да је одмах оставио Цариград и пе онростивши се са Султаном. Но и политичке последице иза тог Султановог душевног расположења пнсу изостале. Султан је, пс» свој прилнци у раздраженом тренј--" тку, отнустио свога министра еиоГ" них послова, Саид пашу, а носј неколико дана нроменуо је цело ми пистарство. У исто време раснустио је цео један нук дворске гарде черкеских драгона и нротерао их из Цариграда , а њихове команданте, једног генерала н нуковника. оковао је у гвожђе. Ново министарство састављено је скоро од сасвим пових људн. Стари министрн пали су у пемилосг , па тако и ноглавица дворски евнуха-, ва од глади, док једаи појас продаду.... а одмах иза њих праштс нрема сунцу овакве Фнрме : _Леви и , г Коен и . и др. које опзт као на јагму продају туђе крпе на хрпе! — — — Но обрпимо лице од ових накарадних одношаја. Има још нешто што овесели посматрача. Има један најдрагоценији нроизвод српсие крви, који се у великом млоштву на пијаци виђа али нијс ни за куповпну ни за продају ! Свака скоро жена носи уарти на .геђима ао једко детенце. Нпсам пигдс видео оволико дечице као што их там. сеоски свет има и које добре мајке, поред других тсрета и па пазар доносе, да им на дому сама не оетају ; јер има ту света и поиздалека. Нек су сретњи и напредни сви мали Срби ; а доста их има ! Доста их се рађа и уверих се да је истинита штатистика оног Француеког научењака, који плодородност у Србији на прво место ставља. Јест — доста нас се рађа.... али млого иумире. То је о*ај црв, који народ подгриза. Законодавци — помажите ! Људи у шубарицама, у Фесовима у ћулавима сваке врсте или (и без капе !) са обавајсним псшкирима око главе, која енглеска мода почиње од Делиграда па иде даље на југ. Колика ли је сведоџба ова вбрка од капа, да Србин у Шумадији н нема своје народне капе, као што је има Тур-

који је до сада уживао пајвеће поверење. —Рускн министар спољних иослова, Гирс, стигао је у италијанску нрестолиицу : где је с великим одлнковањем примљен. Што је у Берлину и Варзнну био његов дочек хладнији, у толико већи канитал граде италијански државници отуда. Сам двор нредњачи у том обзиру. — Из Лондона јављају да је Лорд ДиФерин енглески цариград ски ванредни иосланик, кога је енглесп.а влада нослала у Мнсир да проучн гамошње ирилнке, нредложио енглеској влади да се обустави нарнниа нротив Араби наше, ношто се не доказуЈе да је он нотстрекавао Мисирце да иале и иљачкају АлександриЈу. Тако исто не може се Араби-пана осудити ни због бунтовништва, јер Је доказао да је радио но Султановом унутству. ДиФерин је даље саонштио енглеској влади, да је садашњи Кедиф Мисирски ансолутно неснособан за владавнну. Као човек без духа, енергиЈе и иницијативе вечно ће бити изложен унливу своје иепосредие околине н с тога нредлаже ДиФерин, да енглеска влада ностави ТеФиковог сииа за КедиФу и да му дода за регента једног енглеског генералног губериатора, ко јн би у његово име владао у земљи. — Аустријска влада ноставила је генерала ШеиФелда за војиог комаидаита у Ердсљу. ШеиФелд се рачуна у најсносооније аустријске генерале. Неко време био Је шеФ главиог генерал штаба. Нред свој одлазак на ново онредељење кои,Ферифо је ШенФелд неколико часова са мпиистром Калиоклјем, од кога је по свој прилнцн иримио уиутства полнгичке нрироде, а могуће да је н о новим утврђењима нрема румунској границн бнло разговора. Таксираве хлеба у Београду. Спродужеи.е) г:ј- "-• Мовчано (»д нет до петнаест талнра да се казнс: 4 _ 1 чип у Фесу или Црногорац у својој округлој кагш. Желети ваља да се бар шајкача одомаћи ; али док Шумадинац о саборима и вашарима, на ноннжењс свога мушкога стаса и образа везује па подвезице парице а на капу придева женске л брошеве- пришива шљоке л везује ,-еве погане пантљике јеврејске, око врата о св. Илији носи „по модч и шалчић.... дотле ће српскн народ цркавати од знме и болештина које отуда долазе; а да о пско) „српско-народној а ношњи буде говора — ту је наду ђаво одавно понео, а са утврђењем сеоских дућана још је то све на боље обрнуло — путем лажне г цивилизације" у селу и по варошнма! Лепа нам будућност престоји ! Народ се тамо боље одева но у Шумадији. Људи се облаче топло и сигурно. Сваки има чакшире и леп гуњ са ужим рукавима но што се у Шумадији носи. Но најлепше — ваљда још етарииско — парче одела јесте велики 1уњ , на струк срезан као велнки капут. А све то од њина руна и њине руке/ У том великом гуњу и у сламњачи лежи завијепо оно велико питање о „народноме здрављу", које мисли наш сапитет да реши крупним саиитетским фондом н завађењем среских болница, у којима ће се оиет лечити келнерн, кочијаши и болесни пробисвети мушког и

„2. Меанџије. који неаечен хлеб иродају, „у коме случају морају вратити и новце „за хлеб, који им се на траг ношље, па „ма овај и начет био".

„4. Меанџије који своју мечну са свил ма потребпостима снабдсвепу не држе, „нарочито ако немају х*геба у аиКа ит .д. „5. Меанџије , касани, свећари, који се т усуде иреко таксе. која им је 04 аолицајне власти одређена, наалапивати , и „6. мсанџије и пекари, које екеичав ,хлеб продају". _У случајима под бројевима 1, 2, и 3. „означенима имају се сзаки пут шкод„љиви предмети одузети и одбацити а у „случају оод бр. 6. означеном одузеће „се хлеб на нолзу шнитаља, апсеника „или општинске касе." „У свима пак случајевимаможе сс за„браннти упражњавање радње за неко „време". Кад се упоредс ове одредбе оба ова законика. види ће се да исте нисутачне и прецизне према нашим данашњнм и јмовима о механској н хлебарској радњи. Јер док је нређе у полнцијном законпку с једне стране јаепо стајало. да не само меанџије него ни хлебари несмеју хлеб продавати преко одређене им таксе, дотле је опст с друге стране §. 66. говорно само о меанџијама, који продају непечеп хлеб. А такав је иста случај и са казнителним закоником, јер док тачка нод 2. §. 372. истог законика припређујс меанџијама извесном казни, ако нродају пенсчен хлеб, дотле опст о хлебару — пекару неговори ни речи односно тог случаја, него, као за пакост, тек у тачци под 6. истог §-ва присетио се законодавац и пекара па јс ту порсд меанџ |је именовао н пекара. Но јамачно ни законодавац од 1850.. а ни онај од 1860 год. није ни замишљао да једаи вид радње казни за једно дело а да због таквог пстог дела други вид радње оставља нскажње. А ни нико други несме помислити нити допустити да су ова оба законодавца и могла такву логичку глупост учинити. Зар може ко да тврди да је законодавац хтео да се меанџије казне , кад продају непечен хлсб, а пекари да могт и ненечен хлеб продавати. И г. Министар унутр. дела ннднревтно тврди, да то све може да буде, јер он всли, да у тачци иод 5. §. 372. каанит. закон., где се говорн о такси. не помињу се и пскари, а кад је то, онда. пошто се опет у тачци под 2. неговорп о иекарима, по логнци г. Миииетровој излази, да пекарц могу продавати и непечен хлеб. По оваквој логици г. Министрово) нсби се од пекара могао одузети ни онај непечен хлеб, што се нма по последњем раздељку мало пре помеиутог §. 372. да учини; него некар би могао такав хлеб „сербе-г да и даље продаје, а меанџија јадник ем да буде кажњен, и да му се одузме сав такав хлеб. Ми миелимо да пи сам г. миниетар неби доиустио овакву логику ГЈогићеву. да је овакве коптрасте упоредио и да је па време прозрео редут који јс Богић иза некаквог Данчевића угледао и уочио. А кад пођсмо даље, на станемо анализирати поједине одредбе §. 372 казнителног закокика, доћи ћемо свакојако д<> женског рода, који се целог века протурају по свету, тргујући са разним нриродпнм и непрнродним артиклима.... док не сатруле и с поља и изнутра и падну у пску болннцу, да се ту — раснадну; јер за такве вшпе лека нема. Неће српски кућевник у болницу. Али сриском кућевинку ваља с друге стране помоћи. Та се помоћ састоји у великом гуњу и у сламњачи. Зађите по селнма да видите како спавају и песпавају наше вајие газде, којима се ломе шљнве од рода , а гссни торови и оборп од добре стоке н ко)" имају земаља да би моглн пркосити каквом немачком херцогу! Само нема уредна кревета, на ком ће он евоје радом утруђене кости и снагу да одмори. И ако понеки и нма нешто на то налик — али већина се ваља по тврдоме пабоју своје куће, прећући поге по пепелу н обрћући табане у ватру; живљење му је вечито логоровање, код толика мала и имања;'* код вуне, код конопља, код сламе и гааше.... код свега што ми у варошима купујемо а они имају. али не знам за кога чувају већ ако не за покров и подушије онима што помру с тога пре времена. Треба дакле издати налог да сваки домаћнн мора у својој кући од дасава отесан вревет на коме да се налази