Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност

СРПСКЕ ПЛУСТРОБАНЕ повинЕ,

ди науке започео, на то сада преже од ју“ наштва. Пусти у море лађе са четири весла па се попне на њих, да иде у помоћ не само Ретини него и многима људма (јер у приморју беше млого становника ради његове убавости.) Похити тамо, од куда други бежаху, па стане возити и управљати крмом управо онамо где је погибао, а беше тако прост од страха, да је све покрете, све слике оне страхоте, како их беше очима сагледао казивао, те су их други бележили. Већ пепео стаде падати у лађе) па што ближе падаше, беше врући им гушћи: сада дође и плавац камен па онда црно, огорело и од ватре разлупано камење; он сад западе у неку пличину па му развалина брега не даде приступити к обали. Мало се заузтегне, еда ли да плови натраг. Али одмах за тим, кад гати крмар стане световати, да тако чини, рече: „јунацима и срећа помаске, хајдмо Помпонијану.“ Овај беше у Стабији) па га

мрачној ноћи још већма блплетати и светлети.') Мој ујак хотећи растерати етрах људма говораше, да та ватра гори одопустелих пољских домова, које сељаци у своме страху оставише па нема ко да је гаси. Затим оде да одпочине па спаше како се обично спава. Јер како му беше крупно тело, он дисаше тако јако и громотно, да то који око његове одаје мимо пролажаху. Али двориште, којим се ишло у кућу, већ беше тако пуно пепела И помешаног плавог камења, да не бп бпо могао изићи напоље, да је дуже остао у спава-

чуше и они

ћој соби. Кад га пробуде, изиђе напоље па опет оде к Помпонију и к другима, који беху будни. Стану се између себе световати, еда ли да остану у кући или да лутају по пољу.

Јер од честих и грдних потреса стадоше се.

љуљати кровови, па као да су из темеља померени, колебаху се час час На другој страни на пољу бојаху се, да не падне

тамо амо.

мртав етропошта : рекао бих, да га је густа. пара загушила и затворила му желудац, који му беше од природе слаб и узан те му се често подригиваше. Кад опет свану дан — беше то трећи дан како је умрњо, — нађоше му тело неповређено и у оном оделу, у којему беше обучен, а тело му беше такво да се он чињаше пре да спава него да је преминуо. да то време ја и моја мати бесмо у Мизени. Али то не припада у повесницу, а ти не хтеде друго знати доли како је скончао. За то ћу да завршим. Само ћу придодати, да сам истинито испричао све оно, што сам својим очима видео и што сам дознао одмах кад се истина најбоље приповеда. Ти ћеш изабрати што је најзнатније. Јер друго је писати писмо а друго повееницу, за пријатеља или за свакога. Буди ми здрав!“ = > и. Двадесето писмо у ком исти приповеда.

па пмаћ

= ===>

Манастир Раваница у Србији. По папрту проф. Стеве Тодоровића.

затим од њега одвајаше, јер ту се слева море међу обалама што га полако окружавају кривудајући тамо амо. Он ту, и ако погибао још не беше близу али на погледу па се растући приближаваше, однесе пртљаг на лађе, накан да бежи како би се стишао противан ветар, који мом ујаку беше најзгоднији кад се довезао. Помпоније дрхташе а он загрливши га стане тешити и опомињати, па да би својом неустрашивости ублажио његов страх, нареди да га однесу у бању, за тим седне за сто па

Али кад се споредише погибли, изабра се ово друге (т. ј. да буду напољу, па код мојега ујака одржа мегдан јачи разлог а код других

јачи страх. Да би се сачували од камења што

је падало, рупцима свезаше главе. Док на другоме месту још беше дан,

узглавнице око

тамо беше ноћ црња и гушћа од сваке друге ноћи, али је само многе машале и различне

| светлости расветљаваху. Омере да иду на оба-

стане обједовати весео као обично, или бађ |

чинећи се да је весео, што је исто тако

лика ствар. У том из везувеког брега

вестане широки пламен исилан огањ одејајивати те по

1) Дион уверава, да је тада пепео летео чак у Афрпку, а 26. Јулија 1770. летео је у Апулију.

=) Град у Кампанији између Помпеја ш Сурелтума, знатан са својих лековитих извора. Сула га јеу једном рату разорпо а пајпосле га је Везув у

у исто време са Херкулапеумом и Помпејем засуо,

морем, које још остаје страховито ипомамно. прострт

Овде мој ујак легне на стане пити. За тим се покаже пламен за пламеном, који наговести сумпорски мирише и од

којега пеки стану бежати а он се пробуди па

| паслоњен на два слуге устане па се одмах 7) Кажу да је пламен тако избијао пз Везува, да се

пењао у вис до 2000 мерпичких коракљаја те пута виши био пего и сам брег.

три

| лу па да изблиза гледају, еда ли се може поћи |

чаршав па |

|| 74 ~ : та се земља али не 0: "граховито ) онда час по час заштите скорашње воде те је | тресла се земља али не баш страховито, поште

| плаво камење ма да беше лако и изгорело. | шта је претрпео кад |

| да се све тресе,

је после везувске ватре са својом матером Мизени (исто издање, стр: 885.)

„Кажеш, да те је моје писмо, у ком сам

остао У

ти писао што си захтевао о смрти мога ујака, навео да зажелим дознати, какав сам не само страх него и беде претрпео оставши у Мивени (јер ту сам прекинуо у писању.) И ако ги се душа трози сетити се тога, ипак ћу 37почети“) Кад оде мој ујак, ја сам проведем остало време читајући, јер за то остадох дома. За тим се окупам, обједујем, па поспавам немирно и замало. Још много дана напред је то нешто обично у Кампанији; оне пак ноћи би потрес јачи, тако, да бп човек рекао не него да све хоће да се преврне.

Моја мати улети ми у спаваћу собу; ја баш устадох, да и ја њу пробудим ако боп она

1) Вирђил у Енепди, св. 7., песма 12.