Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност

__и једва се помаљаше; =

_ тоштати,

и потискивати и гура-

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ

о7 =

пред кућу на уском месту, јаше море од зграда. Ја незнам да _назовем то сталноћом или неразумљем, ер бејах навршио истом осамнаесту годину,

ахтем књигу Тита Ливија па је као од дувремена станем чи-

ти па, како бејах почео, и исписивати којезашта из ње. На то ето

"њему из Спањолске, па кад виде мене и матер тде седимо а мене још _ тде читам, стане њу котрити што је немарна = мене што сам без- =

___брижан. Ја за то ипак Е __ скиво прионем

и даље зтитати. Већ бп седми == сахат а дан још сумњив - ==

већ пуцаху унаоколо

зграде па већ пмасмо

великог узрокабојатисе, да ће се све силно стро- = ма да бесмо = на. отвореном месту које ипак беше узано. Тала се најпосле накани-_ смо да изиђемо из грала. Народ упрепашћен - | пође за нама, па радије слушајући туђ савет нето - свој, што у страху вреди колико и разум, стане у великој гунгу-

ЦД

ска

"ти оне што иђаху напред. Ми изишавши из трада застасмо па мнота чудеса и страхоте тпретрнесмо. Јер кола, ашто извезосмо напоље, Е= и ако беху на најрав- = нијој гураху «се тамо амо па се не «мирише на истом месту и кад се камењем

тодупреше. Сврх тога : == море као да беше само = «себе прогутало и као да се потресом земље натраг потиснуло. (С друге се етране црни страховит облак, испрежидан огњеном паром, која кривудаше и вијуташе тамо проламаше у дугим пламеним облицима, који беху натик на муње али много већи. На то онај исти шријатељ из Спањолске «стаде жешће говорити нам и наваљивати на жас: Ако ти је брат, трече, ако ти је ујак жив, он хоће, да ви будете спасени: ако је погижнуо, хтео је да га преживите: ва то што ожлевате те не бежите 2 — Ми му одговорисмо, да бисмо се огрешили, == кад бисмо се о себи старали не знајући, е ла ли се он спасао. Он не оклевајући даље

УШИ

ДРЕ

пољани,

амо,

_ шојури напред. стане тртати што итда може

_па се уклони од погибли. Не потраје дуго

"Ови јадаху за својом

"са себе,

заклони море. Беше прекрилио Каприју:) и прекрио је, а Мизену, која изилази напред, уклонио испред наших очију. Сад ме мати

моја стане молити, наговарати па и заповедати ми, да ма како побегнем, јер сам

млад па могу, а она је отежала и годинама и телом па ће спокојно умрети само ако не буде узрок мојој смрти. Али ја јој рекох, да нећу да се спасавам без ње; за тим ухвативши је за руку нагнам је да похити напред. Она се нерадо нокори кривећи ме, да се ради ње ја задржавам. Сад стаде падати пепео, али још редак. Ја погледам натраг, али се за нама приближаваше нека густа тама па просувши се по земљи пристајаше за нама као каква река. Хајде да се уклонимо, рекох ја, док још видимо, да се не би-

да, када претрпесмо и очекивасмо погибао, не могосмо се одлучити да одемо док не дознамо што о ујаку. Ето прочитај што сам написао ма да није вредно за повестницу, а сам себе окриви што си то захтевао ако налазиш да то није вредно ни за писмо. Буди ми здрав.

Превео Др. 6. П.

ОТАРА ОРИОКА ЗВОНА.

У јесен год. 185. нађена су у Чачку,

смо стропоштали на 402 при копању ровова а Е А Цише; пете ЕН путу па још да нас М | а 5 за Е новој окру-= не би смлавила го- А у жној кући, три стара мила оних што иду (| | ~ српска звона. за нама. Истом по- ЋЕ | 4 | Највеће од њих седамо кад алт смр- а — <= служи данас при чакну се не као кад не- СВА РТ чанској цркви, средг = А јони три с: Пе пи ма Био или се ђ | ИААЕ Њ и најмање красе наоблачи, него као | | београдски музеј. кад се на каквом за- | ; |] | Од ових доноси= : | == | твореном месту уга- | иу | мо. данас слику. си светлост. Зачу се ђ || По натпису што ђ || | 5 С ) Е лелек жена, запома- | АЕ | га у лепим старо-срп= гање деце, вика љу- | || || Це ским писменима има ди: неки зазиваху || | | на обојим већим зво- | || је Н ЈЕ Е своје родитеље, дру- ов || | ИЦ: : нима, она су грађена ги децу а неки му- - ЖЕ |“ АНЕ. БАКА године 1454-те, СОли-

жеве па гледаху да

их по гласу познаду.

| С УЛ | КАМ КК а || ДУ М Цу

вена су по кроју и сразмерама, какве су

несрећом, они за несрећом својих рођака а други бојећи се смгр- (|) ти пожелеше емрт. Млоги дигоше руке к боговима, а рече, да нема нигде богова па тумачише ону ноћ као да је вечита ни последња целом свету. Беше и такових, који измишљеним и лажним страхотама умножаваху праве погибли. Нађоше се неки који рекоше, да се у Мизени

више њих

ово или оно срушило, да ово пили оно гори, па то и ако не беше иетина, ппак се веро-

ваше. Сад опет нешто завијне, али нама се чињаше да то није дан него знамење ватри што се примицаше. Та се светлост додуше подуже подржи, али се опет поврати помрчина, стане падати пепео, п то чест и потежак, да час по час морадосмо устајати и трести га како нас иначе не би засуо или баш својим теретом прегњечио. Могао бих се хвалити, да код нити сам уздахнуо нити сам ја-

таквих погибли

ПИТИ АМА НАМА

И ЛЕ СЕ , ПЕГЕ | - НЕ Пура ар | АДЕ ЈЕ

тада у звоноливаца

Ме Бо У 5 = – | У - опла у оопч ај у

АЕ

Спољни пречник је у већег 049 м. у малога 0:27 м.

Веће високо је без ушица 045 м. а мало 0:26 м.

Ливена су од лепе, сптнозрнасте бронзе, а изгледа као да звона никад служила нису.

Рапе п неједнакости што их са собом ноеп | ливење нису пзравњене, а пи не познаје се да је гвоздено клатно ударало изнутра о звоно.

Занимљиво је на њима што казује средње | који их је лио. На средњем звону поред имена | митрополита чачанског Никифора, који их је

ј, спо- миње се још и „Радоје звонар.“

Натпне на највећем звону гласи: -

(ле првоскепретњи аитрополитћ градњукн Инку= фор пркскетоп дахкОН Ећ благовкрилго сподиих деспота Јлоегд.

А натпие на средњем зво-

приложио цркви чачанској

акопо- прихожи

зподоткорнн_грл-

ДИН го=

ну који доносимо у снимку, чи=

чим гласом узвикнуо, да нисам

помислио — што је једна али велика утеха за људе, — даћу | ПР по |

та се:

= т Сине хвоно прилои пресоске| прети митрополњтњ градњукм Ми–

ја са сватим а све са мном пропасти.

Најпосле се она тама разреди, па касу

| дим и маглу разиђе, те буде прави дан па и сунце сијне али бледо жућкасто као што је

обично кад помрчи. Наше још застрашене очи нађоше све измењено па као снегом на високо засуто. Ми се вратисмо у Мизену па пошто како тако опорависмо тело, проведосмо страхотну и сумњиву ноћ надајући сеп страшећи се, али већма страшећи се. Јер п потрес земље

све једнако трајаше па многи у помами својој |

пророковаху најстрашније ствари па се подругиваху и својој и туђој невољи.

— жад али се онај облак спусти на земљу те

1) Мало острво па кампањском приморју.

Али ми и та- |

кифорћ књ лвто 5зузк 1ллос хиопхрћ. Чачак се у оно доба звао „Градац“ с тога

се у натпису и вели „митрополит градачки“

| п црква „пресвете чудотворице градачке.

| Цркву је пак градачку зидао брат Нема-

њин Срацимир. У току времена претрпила је

се још

измене па је била чак и џамија, али у њеном распореду и на неким деловима ње | ним види едичност са савременим црквама као н. пр. са Студеницом.

Шнемена у натписа, пруге око | своду

звона као

и оне зракасто размештене на звона,

| грађене су биле од воска па утврђене за калуп. Овако очувана ским крајевима. Позната је

звона реткост су у сре етвар да су Турци

и |