Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност

а путници по турској царевини

звона мрзили, у прошлим вековима причају, да је турски

војник у велику заслугу своју рачунао кад разбије. звоно па које парче оронзе однесе у царску тополивницу.

; Градачка звона лежала су четири стопе под земљом, а п код Призрена ископано је пре

једно осам година звоно, за ДВА боп и две године старије од- градачких. Случај ће нам извесно још који драго-

"цени споменик српске прошлости, српеког рада п вештине поклонити, али се на тај начин врло споро попуњује слика, што смо је данас у стању саставити о прошлимвековима Сопства. (но би ваљало да се већ једном одпочне редовно копање и истраживање на онаковим местима где се је надати старинама каквим. Ваљало би да сваки, колико може, допринесе к расветљавању прошлости наше, било што ће очувати познате му старине од квара, било што ће их износити на јавност сам или их саопштавати зналцима, било што ће их, ако су за пренос, шиљати онамо, где има Српских збирака старина, где има српских музеја. Наши су стари на многим пољима рада и вештина радили. Они су писали књиге и иконе, резали у камену, дрвету, кости и металу, зидалш, ковали, лили и радили друге занате, и од радова њихових многи су по СОрпству растурени и до сад свету непознати, с тога би сваког од нас дужност била постарати се свом силом, да се све старине српске очувају, скупе на једном сигурном месту ради угледа и проуке п да се свет њима упозна на нашу дику пи наш понос. М. Валтровић.

МУРА РАИ ММРМ РРИР УРУ МРР ММИ МУР МР ||

ПРЕВОДИ

ВЕЛИХИ СВЕТ.

НОВЕЛА ГРОФА В. А. СОЛОГУБА. 7,

Робропгт1. (Наставак.)

4.

ПИ мој, дакле су те уловили г“ - „Као што видиш, драги пријатељу, ето сам у тамници. . . Шта знам чинити! Јуче сам био на чувидној игранци, (05 ј. на пгранци под образинама,) па сам се успавао, те нисам доспео на војничко веџбање.“ А који те бес гони на чувидне пгранкег да мене нема ничег досаднијег од тога. Ту можеш кадшто до зоре да се шеташ с каквом старом женом, па се још дивиш својој срећи....“ „Али за то нам се брајко,“ рече Сафјев подругљиво, „повере важне женске тајне.“ „Слушај, Шетинове“, рече Леонин: „јеси ли ти члан тоциљачког друштва 2“ У)

„Јесам. Хоћеш ли да те упишем 2“

„Буди тако добар.“

„Хоћу, драге воље, али на што ти то 2 Тамо је ужасно хладно. Могу ти се смрзнути прсти, или ти какав вешт тоциљач може скрљати врат.“

„Све једно! Молим те, реци ми, какве су карте-посетнице сад у моди, са грбом пили без грба 2“

„Е, драги мој, то је све једно!“

„Ја мислим да су посетнице с грбоми златним словима лепше. Могу ли се наручити код Бегрова 2“

«у у Петрограду се зими тоциљају на такозваним „пн- |

тлеским брдима,“ што се вештачки праве од снега | и леда.

за код = 5 „Слушај, кад ме пусте, хоћеш ли да се самном прошеташ кроз „невески проспекфг“ „Нећу, пријане, хвала ти лепо. Нисам рад да прозебем,“ „Идеш ли у вече на забаве код грофице Б. то

„Шдем. “= —

„Посећујеш ли пи инглеског посланика 2“

„Да богме.“

„Како бих ја могао прећи у гарду г“

„А за што 2“ 3

„Но па . Можда ће ме онда звати на дворску ПтраНЕј ода „Реци ми, јеси ли ме видео, кад т играз акту Играм ли добро 2“ „ Домста сене сећам- = „Шта мислиш, да ли ћу се смети упустити да играм мазурку 2“

Шетинов погледа Леонина зачуђено. „Шта ће то да значи“ Од куд ситиу један пут тако заволео светска уживања 2 Ваљда нећеш да постанеш салонским јунаком 2“

— „Но Па ако би баш и то билог Зар је то што пемогуће2 Држиш ли ти да ја нисам тога достојан Мислио сам, да ћеш ми баш ти у томе бити на руци... . ти имаш толико сродника и познаника ! Ти би ме могао увести у прве куће.“

Шетинов махаше главом, а

па рече: „Не бих ти световао.

„Дакле нећеш 2“ — прекиде га Леонин. као да се нашао увређен. |

„Та хоћу! Могу те представити, коме год

хоћеш. Пре свега свима мојим пријицама, (рођакињама). Морам ти рећи, да у Петрограду имам силесију пријица. Ту је књегиња Галинекова, књегиња Краеноселска, грофица Воротинска. ~ „Грофица!“ викне Леонин п лице му се зажари младачким жаром. , „Водићеш ме књојзи! Она ће ме примити 2 Дакле ћу се е њоме видети п говорити 2“

Шетинов се осмехну. Обојица почеше пушити и обојица се замислише.

На што ли мислише та два млада човека 2 То није тешко погодити. Кад млад човек пушш, па се замисли, може се као извесно узети, да у диму његових мисли просевају свионе витице, чарне очи, дивотно лице и све дражи и чари девојачког миља.

Леонин је духовним очима гледао пред собом грофицу у пуној лепоти њеној, дивну и узвишену, како га дозивље да уђе у злаћане палате великаша петроградеких — и оон јес поносом уживао у томе заносу.

А о чему је мислио Шетинов Ми, који смо се усудили да откријемо копрену његове тајне, кадри смо и то ласно да погодимо.

Он је видео пред собом белу одору, глатко очешљану косу, етидљиво спуштени поглед, девојче од петнаест година, у оном добу, кад мора да учи а хоће на пгранку.

Саејев је зловољно добовао по прозору. Најпосле се обрати к Леонину, а на лицу му се огледало искрено сажаљење. :

„Дакле голубе мој, ви баш силом хоћете међу отмени свете Нагло сте се одлучили.. А се, млади човече! Нећете добро пи

· Ви немате ни оца ни матере, који би били

од уплива, да вас подигну и узвисе у том друштву.“ „Молим, не марим за опомене,“ рече Леонин. „Е па еретно, пријатељу!“ — одговори

Сафјев. „Али ја се већ толико врзем по свету и по друштву у разним престоницама, те моји савети у том погледу могу бити од ве-

гадуре у лепом оделу. То емеју чинити само старе мазуристе. Почетнику може да шкодт. таква неопрезност. Не говори готово, никад, или само о најобичнијим стварима. Нека. баш те

миеле, да ниси особито паметан. То ти неће

шкодити — на против биће ти од хасне. Но=

си се увек по пропису, не требају ти ни злат= =

ни ланци ни лорњети, ни остале ситнице, што“ их носе војнички кицоши — једном речи, не носи ничега, чиме би могао пасти у очи. Код финог света нећеш доћи никад у моду; али се могу на тебе навикнути, па ћеш ва-– зда имати своје место у четвртом или петом

пару сваке мазурке. Твоје ће име доспети међу она имена, што се у очи игранке ораи ОЕ а сутра дан забораве..

„Али пре свега, немој се наметати, немој сувише и свуда да еклапаш познанства. Не клањај се ни пред ким сувише дубоко. Играј и ћути. Познанства и позиви доћиће полагано сами по себи, тим пре, што ће те ма која женска узети под своју заштиту и што ће те друге хтети да отргтну од ње. Али једно запам= ти: Твоја цељ не може бити, да о теби кажу сјезЕ па јеппе ћоштае Фабпопе. (То је одличан млад човек). То мораш оставити богатим пл допста тенијалним људима. Нека ти је само то цељ, да младе госпође о теби кажу : Ш езе утаппел+ сет (Заиста је уљудан), п да мужеви зевају и немарно одговоре: оп. . .1, сезв т: јоћ Фапзеш: роше ша Ба! (Да, красан играч за игранку). А кад се већ утврдшш на своме месту, зваће те у ошште Је ренф Геопт, а ти ја–

„дни реше (мали) Леонине, остаћеш решф Лео-

нин све до осамдесете своје године. Ето, то ће ти бити цела каријера. На скоро ћу ти дати свој очински благослов. Чини како знаш. Морам ићи кући да једем. Имам прекрасна вина и по инглески печена меса, коме би се иу Лондону дивили. Хајде Шетинове, да једеш са мном.“

„Не могу данас, драги пријатељу.“

„То је штета, голубе мој! А ја не могу сам да једем. То је једини час, кад ми је нужно друштво“.

Узе шешир, па-оде.

„Саможивац !- рече Леонин.

Отава“ лодаде Шетинов ипак има право. У осталом не узимам своје речи натраг. Идуће недеље биће велика игранка код моје Хане Ако хоћеш могу ти набавити позивницу.“

„Веома ћеш ме обрадовати“ рече Леонин, па му стиене руку, а у себи је ашелио : „видећу је опет... па онда - било што му драго,“

„а

2.

Пођите сад за мном у одају код Надинке. Мала је то собицатса два прозора, на којима су беле завесе. У ћошку има неколико лутака покрај дебелих речника; уз дувар је сто, на коме су неке свеске од хартије и мали албум уз то има у соби још и огледало и постеља, пред којом је застор.

Јелте, у тој собици ка/нда дише нека свежина чисте душе г Ту је ваздух ка "нда чисти= ји, а светлост јаснија. Све је ту задахнуто млађаном, невином свежином ..-

Надинка је седила на столици, па је замишљено ређала сухо двеће, које је ха руците у Гречеву „Руску Траматику“.

гат, нема бос начина, да се и 357 дру/ „штву. Удварај се вазда првим и најзнатнијим

лепотицама. Чујеш лиг Чувај се добро, да из |

скромности не станеш у мазурци поред какве —