Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

а

пђесана. Гласове е ове сложло (као што народђ пћене пћва) и за клавирђ угодо Г. Францљ Миредеји (Поликљ). Кралљичке се пене све пбвајо единнмљђ гласомђ као ЛЕ 69 (156)“) а пбена подљ М 95. (252) овако се повторава пћвалоћи::

Заспала девопка, заспала девопка,

Дренку на коренку, море дренку на боренву.

Пћ%ене су ове све тако напечатане, као што самљ ихђ л преписмвао изђ уста Срба и Орбкина, и зато су правилше у смотренпо говора народног! него оне прве кое самљ у А Бли отруј слушао, и лани овдђ писао. А што су едне печатане по Херцеговачком' далекту, а друге по Сремачком', то ће ми (надамсе) сваки опростити из слђдулоћег узрока: да самђ ихђ напечатао као што е у корену (кое би напправје било за 005 стране н. п. дђвоћка, дбца, видђфти, летђти и пр.), онда би свак имао право рећи: ово су народне шћене, пакђ зашто ихђ нје напечатао као што ихђ народђ пева; ерђ м6 и сами знамо како бн требало, него смо ради знати како народљђ говори; да самђ све напечатао Херцеговачки (н. п. древоћка, дђеца, видљети, лећети и пр.), онда бн рекли Сремци (а особито варошани и варошке): та шта ован нама садђ намеће Хорватсеш езнеђ; а да самђ све папечатао Сремачки (н. п. девоика, деца, видити, летити и пр.), онда 66 повикали Џараевцн, Мостардн, Пазардцн, Зворничани, Ужичани, и сви остали СОрблђи Херцеговачког далекта (ОД Адрилтическога мора до Осћка, Лознице, Валћва, идо Карановца): гле! како е нетко по-

#) Бројеви у загради означавају број песме овог издања.