Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

ЕРИ сам се само зато додао, да се лакше може разумјети, како су постале (и како данас постају) наше јуначке пјесме. Какогођ што шаљиви старци и момчад спјевавају оваке шаљиве пјесме, тако и други спјевавају збиљске од бојева и од остали знатни догађаја. Да се ни најновијим (а камо ли старијим) пјесмама (као народним) не може управо дознати, ко је коју први пут спјевао, то није за чудо; али

отиде к Видину, и доље у различним бојевима између Пасманџије и царски Турака задобије атове и ратове, и обуче се у сребро и у злато, и за превелику своју раброст п јунаштво добије презиме Шаин (соко); онда Турци, који су знали, да је оп Орбин, навале на Фочиће: »„Ми не можемо влаа звати шаином, ни гледати да се тако носи, него га потурчи.“ И тако га Фочићи понуде, те се потурчи и постане Шаин-Авдија. Пошто се јањичари врате опет у Бијоград, Шаин-Авдија постане војвода у Ћуприји; а послије смрти Апи-Мустај-пашине био је први кабадаија Мехмед-аге Фочића, и имао је неколико села своји; 1803. године, кад устане Смапл-бег Бегзадић против капетан-паше Видаића ш против његова брата Али-бега, пошаљу га даије са 600 момака Видашћима у помоћ, те погуби Омаил-бега, и млога Турска сила по СОпречи поара и попали, и на повратку своме у Бијоград оглоби најзнатније Турке по Зворнику (прем да је тада и одоздо ч одозго ноћио у Лозници, но не ћедне ни споменути ни за сваст ни за ђевојку; а сви су мислили да ће тражити и једну и другу). Кад даије 1804. године побјегну из Бијограда у Адакале, он остапе у Бијограду, и удружи се с Гушанцем; по том отиде негђе у вече само сам да убије некака спаију, који се с некаким његовим момком ћерао око некаке земље, и ушавши изненада к спаији у собу, скреше му шешану у прси, но шешана плане, а не састави, онда спаија потегне из пиштоља њега посред сриједе, па оставивши га у соби још копрцајући се побјегне у Њемачку.