Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

с У

је за чудо, да у народу нико не држи за каку мајсторију или славу нову пјесму спјевати, и не само што се нико тим не вали, него још сваки (баш и онај, који јест) одбија од себе и каже да је чуо од другога. То је о најновијим пјесмама, за које се зна, да нијесу ни од куд дошле, него да су онђе постале о догађају, који се прије неколико дана догодио; а како догађају и пјесми прође макар само година дана, или се пјесма ђе чује макар и о јучерањем а даљнијем догађају, нико више и не мисли о њезину постању. „Кенске се пјесме данас слабо спјевавају, осим што ђевојке кашто припијевају момчадма и момчад ђевојкама. Између свију овђе наштампани женски пјесама најновија ће бити 347 (683).

Једни пјесама различно пјевање по народу показује очевидно, да све пјесме нијесу одма (у првом почетку своме) постале онаке, какве су, него један почне и састави што, како он зна, па послије идући од уста до уста расте и кити се, а кашто се и умаљује и квари; јер какогођ што један човек љешше и јасније говори од другога, тако и пјесме пјева и казује. Какогођ што су овђе наштампане по двије пјесме у ПЏ. књизи о Наоду Симеуну (7. и 37.%) и како Марко Краљевић познаје очинуј сабљу (93. и 94.%%), иу Ш. књизи женидба Јанковића Стојана (7. и 8,%%%), тако би се готово о сваком догађају могле наћи по неколике пје-

#) 14 пи 15 у трећем издању.

“) 57 и 58 у трећем издању. #ж#ж) 91 и 22 у трећем издању.

ж