Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

„ШИ

скупљање пјесама таки су људи најбољи; јер они особито пазе на ред и на мисли, а пјевачи (060бито који су само пјевачи) млоги пјевају и не мислећи шта, и знаду редом само пјевати, а казивати не знаду (с такима сам ја кашто имао муку).

Шјесме јуначке по народу највише разносе слијепци, и путници и ајдуци. Слијепци ради прошње иду једнако по свему народу од куће до куће, и пред сваком кућом испјевају по једну пјесму, па онда ишту да им се удијели, а ђе и ко понуди, онђе пјевају и више; а о празницима, иду к намастирима и к црквама на саборе и на панађуре, па пјевају по читав дан. Тако путник кад дође у каку кућу на конак, обично је да га у вече понуде с гуслима да пјева, а осим тога путем по ановима и по крчмама свуд имају гусле, па путници у вече пјевају и слушају; а ајдуци зими на јатаку дању леже у потаји, а по сву ноћ пију и пјевају уз гусле, и то највише пјесме од ајдука. Кад каква пјесма дође из Ерцеговине у доњу земљу, ђе се не говори по Ерцеговачком нарјечију, ондашњи је људи пјевају по свом нарјечију, Н. п. девојка, деца, лего, и т. д. али ије остане у млогим ријечма, ђе је нужно да се испуне слогови, Нн. п. лијепо, бијело, вријеме ит. д. Тако би бев сумље и Ерцеговци чинили да каква. пјесма одоздо дође међу њи. Зато је тешко женске пјесме назначити и одредити која је из кога нарјечија; него сам и ја наштампао како сам коју ђе слушао и преписивао. Које су женске пјесме назначене са (Т“%), оне сам слушао и преписивао у Крагујевцу од неки (Турско-) Цигански ђевојака,