Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

о ВИ из Сарајева, као што и пјевају Орпкиње Турског закона у Сарајеву.

Осим од прије мени познати и у рјечнику назначени разлика између нарјечија Српског језика, налази се у овим пјесмама још ово: а) Бошњаци по варошима, а особито Турског закона, не промјењују, као што је у Ерцеговачком нарјечију обично, пред јд у) нигукћ, н п. дјевојка, дјед, дјеца прелетјети и т.д. Па и то не само у оним ријечма, ђе је само у Ерцеговачком нарјечију 5 ил (а по Слав. 05 и тб), негомну онакима, ђе је у свима осталим нарјечијама, н. п. братја, братји! Тако сам ја чуо у Панчеву од једног Турчина родјак, мјесто рођак! Ово је врло знатно, и ваља да се по времену добро истражи и одреди у којим ријечма они имају ; и ћ. 6). Од Крушевца у Косово, и онамо како по Метоији, тако и по оним крајевима Ерцеговине и Црне горе у сушт. именима, која се свршују на ожје, чје, шје избацује се ј, н. п. оруже (мјесто оружје), наруче (м. наручје), подуше (м. подушје); Божа, (м. Божја), Божту (м. Божју) и т. д. в). По тим истим мјестима узима се често винит. падеж мјесто сказат., н. п. љепоте му у сватове нема; у јунаке. крвца узаврела; књигу пише, на мезиле прати; љепоте јој у сву земљу нема и т. д. Из млож. броја могао би ко рећи, да ово није вин. падеж него сказ., промијенивши 6 на е (као у Сријему и у Бачкој на џ, н. п. у сватови); али из јед. броја види се јасно, да је управо винителни. г) Ју мјесто је (у вин., н. п. па привика што ју глас доноси) и мјесто јој (у дал., н. п. боља ћу ју саградити врата) то је

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ т