Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

Азур да си Призренка девојко ! Време дође полазит' оћемо.» СОви"сватови коње појааше Још узјану Призренка девојка, Кад то виде змија из дувара, Тад' се смиле змија низ дувара, Потприми се коњу уз колено. Па се зави седлу на јабуку; Окренуше низ Призрена града, По више њи један модар облак. Сви сватови коње разиграше, Стаде играт' змија Ластавицу Колико је њега ражљутила,

У Призрену истрла калдрму

И Призрена редом покварила, Баш се курвић поградити не ће За пуније дванаест година, Што је цару квара учињено. Па одоше здраво и весело, Отидоше у Будима града, Свадбу граше за недељу дана, Играше је па је проиграше, Сваки оде ка својему двору, Змија оста у своме дувару, Краљ остаде на своме дивану; Дође време,

Да се сведе момче и девојка, Изведоше лијепу девојку Изведоше на кулу високу, Турише је поду највишему. Кад је било ноћи у поноћи, Стаде граја куле на висину,