Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

уп

ог.

Тад се краде краљица госпођа, Она с' краде од пода до пода, Док изљезе поду највишему, На одаји отворила врата

Шта да види; чуда големога ! На јастуку од змије кошуља,

У душеку добар јунак спава, Загрлио Призренку девојку!

Онда краљица, желећи да јој се син више не претвара у змију, привуче се, те украде од змије кошуљу и баци на ватру, па потрчи краљу:

«Благо тебе а и мене, краље! Ја се диго на високу кулу,

На одаји ја отвори врата,

На јастуку од змије кошуља.

У душеку добар јунак спава, Загрлио Призренку девојку;

Ја украдо од змије кошуљу,

Па ју тури на ту ватру живу» «Што је, љубо, изела те змија!" Потрчаше куле на висину,

Шта да виде; чуда големога ! Мртав јунак у душеку лежи, Загрлила г Призренка девојка, И овако она беседила:

«О свекрво, да те Бог убије! Што остадо млада удовица.

А мене си мало учинила,

А себе си горе доправила.» Оста мајка без сина својега.

Од нас песма, а од Бога здравље! Нас лагали, ми полагујемо,