Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

И а, ни својије издерати не може (једни још приповиједају, да му је паша давао м кћер за сина). Такови су комади и од оне знатне пјесме о негдашњем Турском и Њемачком рату, како је вила са Авале дозивала пашу Бијоградског по имену (но ја му сад имена не знам): «Ето на те седам краља војске, Седам краља од седам земаља, И ђевојка, Англијска краљица, С Дуком зетом од земље Горанџе.» А паша одговорио вили: «Док ми гледа Крњо на Земуна, А Маргета на Врачар на поље, Танка шиба на малу Вишњицу; И док ми је ђеце јањичара; Не бојим се седам краља војске, Седам краља од седам земаља, Ни ђевојке Англијске краљице, С Дуком зетом од земље Горанџе.»

Како се он то с вилом још разговарао, а дође му књига од Бечког ћесара:

«Дај ти мене стојна Бијограда, Да не кварим бијела бедена, Да не арчим праа и олова, Да не трошим ђеце Њемадије, А и твоје ђеце јањичара."

А паша му одговорио: «Чекај мене за петнаест дана: Не могу ти дати Бијограда Без Фермана царева сићана, Без тестира царева везира, Без ријечи паше Босанскога."