Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

10:40

Не окопње до Ђурђева дана; Други паде о дану Ђурђеву,

Не окопње до Петрова дана: Погубисмо и козе и овце, Погубисмо краве и теоце, Погубисмо коње и волове,

Балш волове наше ранитеље:

И то, пашо, СОријем не расели, А ти ћеш га, палпо, раселити: Али не ћеш, пашо, ако Бог да!»

По том му приповједио, како је била некака

година сушна, те људи погубили сјеме од пшенице: Ни то, пашо, Сријем не расели, А ти ћеш га, пашо, раселити; Али не ћеш, пашо, ако Бог да!

Па му најпослије каже, како је некад био некакав зао паша, као и он што је, па ударио на народ велику порезу:

На сироту жену удовицу,

Која ништа на свијету нема

До преслице и туђе куђеље,

На њу удри по десет дуката; Ни то, пашо, Сријем не расели, А ти ћеш га, пашо, раселити; Али не ћеш, пашо, ако Бог да!

У то му још каже, како је он ишао у Цариград, те ономе злом паши донијо катил-Ферман, и погубио га:

«И тебе-ћу, пашо, ако Бог да!»

Онда се паша поплаши, па му одма пусти сина и кметове, и поклањао му атове и ћуркове, но он тога ништа није ћео примити, говорећи, да