Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

301

Мртав пусник паде у травицу; Јунак бјеше Фавли-харачлија, 320 На ноге се с коња дофатио,

Па с канџијом благо окупио;

Не даде му Роснићу Стеване,

Одмах стиже и одмах престиже,

Удари га бахом и ршумом, 995 Обје му је руке савезао,

(везана га пољем повратио,

Шћаше да га ћера у планину. Проговара Фавли-харачлија. | „Богом брате, Роснићу (Стеване ! 330 „Пушти мене моје б'јеле руке,

„Пушти руке и поклони живот,

„Прими мене, Стево, за братиметво, „На поклон ти седам мазги блага, „Лек ме данас немој похарчити 14 335 Њему Стево за Бога примио,

Те му пусти руке обадвије,

Оде Турчин пољем широкијем,

Оде Стево пољем у планину.

Кад далеко Турчин одмицаше, 34() Он се пољем често обзираше,

Па привикну из бијела грла,

Он привикну Роснића Стевана : „Копилане, Роснићу Стеване !

„Та л не видиш, ђе си погинуо; 345 „Остави ми седам мазги блага,

„Јел док викнем све из Бишћа Турке, „Те опколе друме и планине,

„Ни главе се нановити не ћеш,

„А камо ли благо дијелити !“ 35)