Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

МЕ „Лепога смо роба задобили, „Лепа роба Новаковић-Грују, „ И Грујина нејака Стевана, „И Грујину Максимију љубу, 155 „Каква ј красна госпођа невеста ! «Што је лепа, то је одевена.“ Кад је чула крчмарица Мара, Она стаде сузе просипати, Од Турака заклања рукавом: 160 „Јао Грујо, Богом побратиме:! „Трипут си ми био на невољи, „Трипут си ме ропства опростио, „А јако си у ропство запао !« Она Турком медовину даје, 165 _А баш полак насу бенђелука, А на тврди санак намењује, а0 Нек спавају три Турчина млада. « Док се Груји не опросте руке. Пак одоше два Турчина млада, 170 И однеше слатку медовину. А кад Турци под шатор дођоше, Ев' седоше пити медовину, Макспмија медовину служи, Како коме чашу додаваше, 175 Онако је сваки и пољуби, Сваки јој се под гроце маша. Опише се три Турчина млада, Опшише се, како земља црна,“ Па поспаше, како да помреше. 180 А стала је Максимија млада, Она стала, пак мисли размишља: у » Та ако ћу код двојице лећи,

—