Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

18

„Трећему ћу жао учинити.“ Све је мисли на једно смпслила, Сави скуте и бијеле руке,

- Свој тројици леже чело главе.

41!

А када је у по ноћи било, Заплака се нејаки Стеване: ујао бабо, тешко ти сам гладан!“ А беседи Новаковић Груја:

» О Стеване, моје чедо драго! „А шта ће ти учинити бабо Кад су баби савезане руке; „Иди, сине, под шатора мајци. „Је укради ноже од матере, „ [е пресеци на руку конопце, „Онда ће те наранити бабо.“ Ал' је дете колена ајдучка,

А јуначка срца слободнога, Те отиде под шатора мајки, И украде ноже-—од матере;

Ал детету невоља голема: Ножи тешки, а дете нејако, Једва ноже довуче до бабе, Оберучке једва подигнуо,“

Те наслони ноже на. конопце, Џа повуче ноже по конопцу, Те превече на руку конопце, Посеч' Грују по десници руци, Из руке му црна крвца пође; Писну дете, кано гуја љута: »јао бабо, посеко ти руку!“ А беседи Новаковић Груја: „А не бој се, Стево, чедо моје!“

185

190

200

205

210

215