Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

; 42

у

„А камо ли једна женска глава |“

Сави скуте и бијеле руке,

Оде сама Груји под шатора, 250

Паде њему преко свилна крила,

Љуби Грују по недри свилени:

„Господару, Новаковић-Грујо,

«Турци су ме опчинили младу.“

А беседи Новаковић Груја: 255)

„Максимија, колено неверно !

„Та живи те опчинише Турци,

» А мртви те к мене приволеше,“

Па устаде на ноге јуначке,

Те подиже свилена шатора, 2 260) #3 Па отиде горе у планину,

А на своје шаториште старо,

Разапео свилена шатора.

Максимији поче беседити:

„Максимија, колено неверно ! 965

„Или волиш свећом свијетлити 2

„Ил ми волиш сабљу целивати 7“

А беседи Максимија млада:

„Господару, Новаковић-Грујо!

„Пе могу ти сабље целивати, 270

„Сабља ти је од свашта скрнавна,

» Него ћу ти свећом свијетлити,

„Ако јадна не ћуни спавати.)

Опда уста Новаковић Груја,

Па је узе за десницу руку, _ 210

5) Сабљу целивати значи побјечен бити, а свећом или лучем свијетлити значи спаљен бити: али је за чудо како ово (у нашијем наРоднијем пјесмама) нигда не разумије онај, коме се то оставља на, вољу, него сватда узима у смислу самијех ријечи!