Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

89

90

81

Ра ан

Паде Перо на зелену траву,

И добру му посјекоше главу.

Па се Турци Богом кунијаху: Триш му је труп без главе скочио ! Ма се Перо добро осветио,

Што мртвијех, што ли рањенијех, Има пуно осамнаес другах.

Ах! нека га, свијетла му душа! Такви јунак никад не умире,

Но остаје, да се споменује.

[40

пој

Лука Пустахија и Веризовић Рамо (13 ЦРНЕ ГОРЕ)

Кољигу пише Веризовић Рамо

У питому Жупу крај Никшића,

Па је посла ломној гори Црној

А на Кчево Пустахији Луки;

„Море чу ли, драги побратиме ! 5 „Мон ли знати, јеси л запазио,

„Када смо се, побро, братимили # „Братимисмо 6, а не извршисмо.

„Ходи, побро, у питому упу,

„да ми "брацку нашу извршимо, 10 „Да се, побро, дарујемо даром.

Каде Луку књига допанула,

Те он виђе, што му књига пише,

Но се димно Лука ођеднуо,

И под руку узе пефердара, Да Па отиде преко Липовице,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ; 1У.