Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије
89
90
81
Ра ан
Паде Перо на зелену траву,
И добру му посјекоше главу.
Па се Турци Богом кунијаху: Триш му је труп без главе скочио ! Ма се Перо добро осветио,
Што мртвијех, што ли рањенијех, Има пуно осамнаес другах.
Ах! нека га, свијетла му душа! Такви јунак никад не умире,
Но остаје, да се споменује.
[40
пој
Лука Пустахија и Веризовић Рамо (13 ЦРНЕ ГОРЕ)
Кољигу пише Веризовић Рамо
У питому Жупу крај Никшића,
Па је посла ломној гори Црној
А на Кчево Пустахији Луки;
„Море чу ли, драги побратиме ! 5 „Мон ли знати, јеси л запазио,
„Када смо се, побро, братимили # „Братимисмо 6, а не извршисмо.
„Ходи, побро, у питому упу,
„да ми "брацку нашу извршимо, 10 „Да се, побро, дарујемо даром.
Каде Луку књига допанула,
Те он виђе, што му књига пише,
Но се димно Лука ођеднуо,
И под руку узе пефердара, Да Па отиде преко Липовице,
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ; 1У.