Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

101

91

А кад Туре бјеше уз Погачу, Путем срете бољега јунака,

Од Никшића Маруновић-Муја:

„Здраво Мујо, драги побратиме !“ Пита њега Мујо побратиме: „Докле си се, Асо, подигао 2“ Све му Асан по истини каже,

А вели му Маруновић Мујо:

„ја ћу 6 тобом, драги побраљиме !“ Пак обадва заједно пођоше. Док дођоше кули два Шаренца, Али дома браћа не бијаху,

Него пошли у сестре на пиће. Отолен се Турци подигоше

И одоше у Пиву питомну

На дворове сестри два Шаренца; А кад близу куле испадоше, Угледа их сестра два Шаренца, Браћу своју сестра авизала,

А. вели јој Кресојевић Крсто: „Драга сејо од оца и мајке! „Ти истрчи пред бијелу кулу, „Па ако те упитају Турци, „Камо тебе Петар али Крсто, „Ти им реци, дома су отишли.“ У то доба Турци на вратима, Анђелија дочека на врата,

А силни је Турци уватише

И на живе муке ударише,

Она млада муку подношаше : Али браће казал' не хоћаше;

А то гледа и Петар и Крсто,

> ст

10

15

(2) [

со сл

90