Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије
101
91
А кад Туре бјеше уз Погачу, Путем срете бољега јунака,
Од Никшића Маруновић-Муја:
„Здраво Мујо, драги побратиме !“ Пита њега Мујо побратиме: „Докле си се, Асо, подигао 2“ Све му Асан по истини каже,
А вели му Маруновић Мујо:
„ја ћу 6 тобом, драги побраљиме !“ Пак обадва заједно пођоше. Док дођоше кули два Шаренца, Али дома браћа не бијаху,
Него пошли у сестре на пиће. Отолен се Турци подигоше
И одоше у Пиву питомну
На дворове сестри два Шаренца; А кад близу куле испадоше, Угледа их сестра два Шаренца, Браћу своју сестра авизала,
А. вели јој Кресојевић Крсто: „Драга сејо од оца и мајке! „Ти истрчи пред бијелу кулу, „Па ако те упитају Турци, „Камо тебе Петар али Крсто, „Ти им реци, дома су отишли.“ У то доба Турци на вратима, Анђелија дочека на врата,
А силни је Турци уватише
И на живе муке ударише,
Она млада муку подношаше : Али браће казал' не хоћаше;
А то гледа и Петар и Крсто,
> ст
10
15
(2) [
со сл
90