Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

103

98

1165 Јаут-бег и Перо Мркоњић

На зорице ни бијела дана,

Од данице ни спомена нема,

Док с у Скадру врата отворише, Из града је јунак излазио

На дорату коњу од мегдана, Зелен га је барјак поклопио, Поклопио њега и дорина,

За њим иде до тридест Турака: То бијаше силан Јаут-бего.

Па говори силан Јаут-бего: „Браћо моја, до тридесет Турака ! уНије л мајка родила јунака, ујал сестрица брата одгојила „На чистоме ђевојачком крилу „И мушким га опасала пасом

» И јуначким дозивала гласом, „СОпремила га у чету јуначку, уда је данас у мојој дружини, „Ко би знао село неробљено, „Неробљено ни скоро паљено, „Ђе бисмо ми шићар шићарили 7“ Све му ћути тридесет Турака, Проговара луди Амет-ага:

»ја мој брато, силан Јаут-бего ! уШ то ће тебе село и ђаволи,

„ Откле ће нас власи поћерати 2 „Већ ја знадем ћара и шићара: „Да идемо цркви у Дечане,

»Да бијелу поробимо цркву,

10

15