Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

104

94.

см

уда носимо благо Немањића, „А нико нас поћерати нема, „Него сами прни калуђери,

„Ни у једног ни пушке ни ножа,“

Кад то чуо силан Јаут-беже, Он послуша свога брата мила, Па окрену тридесет Турака, Отидоше цркви у Дечане. Далеко их старац угледао, Угледао старац игумане, | А мало их ближе сусретнуо, Те им добре коње приватио, Па одведе коње у подруме,

А. одведе у ћелије Турке.

„ја чујеш ли, старац игумане! „Готов', море, госпоску вечеру, „јање пеци, а туку пирјани, „А замеди препеке ракије.“

То је њега старац послушао,

Те зготови госпоску вечеру, Те вечера тридесет Турака. И ту Турци ноћцу преноћише. Каде свану и огрија сунце, Поранило тридесет Турака, Они пију каву и ракију;

Кад се мало понапили Турци, Проговори силан Јаут-бего: уја чујеш ли, старац игумане, „Ид' отиђи у бијелу цркву, „Те донеси благо Немањића,

»Да ти б'јелу не поробим цркву.“ јелу р ркву

Ал говори старац игумане:

40)

сл