Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

105

95

мини

„Прођи ме се, силан Јаут-беже ! „Овђе није Немањића благо, „Веће нешто сиротињеског блага; „АК' однесеш сиротињеско благо, „Клеће тебе млога сиротиња.“ За то Турчин хаје и не хаје, Већ дозива опет игумана: „Игумане, један папазино !

„Зар ти људски послушати не ћеш „Ако викнем Арнауте љуте, „'Кива ће те на ватру ложити „И на сваке муке ударати,

„Па их опет мораш донијети.“ Опет вели старац игумане:

„Ви можете како гођ хоћете, „Али нема блага Немањића. “ Тек да скочи тридесет Турака Да увате старца игумана

Да на муке њега ударају,

Ал' се Турцим' даде погледати, Погледати низ поље зелено,

Ал' ето ти једнога јунака,

Све курјачки каса преко поља: Какво му је свијетло оружје! Све у срми и у суву злату; Кад га виђе силан Јаут-беже, Он је своме говорио друштву: „Морете ли, браћо, познавати

» Оно псето што каса уз поље“ Познаје га тридесет Турака, Познаје га, познат га, не може: У то доба јунак у ћелију,

65

то

15

90

85

90