Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

106

Те Турцима добро, јутро виче, И Турци му помоћ приватили: »да си здраво, силан каурине !“ Ато бјеше Мркоњићу-Перо: Помаче се тридесет Турака,

Те и Џеру мјесто направише

У застави према Јаут-бегу; Дадоше му чаше неколике Ожђелдије и добродошлице, Док се Перо мало напојио. Када чаша Јаут-бегу дође, Онда вели силан Јаут-бего: „адрав да си ми, Мркоњићу Перо ! »Ни у моје ни у твоје здравље, уНи у здравље цара ни ћесара, Ни у каква проча господара, „Већ у мога мача зеленога, „Који ће ти осијећи главу.“ Ћути Перо, ништа не бесједи, Чаша иде од руке до руке, Доке сиђе у Џерове руке,

Онда Перо бегу наздравио: „Здрав да си ми, силан Јаут-бего ! „Ни у моје ни у твоје здравље, „Већ у име Бога истинога:

» И светога краља Дечанскога, „Коме сам се данас замучио, И у мога бистра џевердана, „Који ће ти срце прекинути.“ Чашту попи, на спнију баци,

А положи пушку по синији, Доброј пушци даде ватру живу,

100

105

110

115

120

(== > сл