Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

108

Лунветнеловић

БЕОГРАД

[шка Сејоме ВЕОСВАР

Добра пушка ватру приватила, Не поквари токе на прсима Већ поквари срце у Турчину. Како беже паде по трпези, А то цикну луди Амет-ага, Па потеже од бедрице ћорду, Шћаше Перу осијећи главу, Дочека га Брђанине-Перо

А на своје двије пушке мале, На прси му токе проломио

И на леђи пенџер отворио; Онда скочи Мркоњићу-Перо, Па потеже ножа окована,

У остале ударио Турке, Седам, осам осијече глава,

А остали побјегоше Турци: Од тридесет двадест утјецало, Нити траже коња ни оружја, Нити траже блага, Немањића, Већ да кажу како им је било, Кад су ишли цркви у Дечане Те тражили Немањића благо.

157

Јанко Ланетић и Петар Бошковић

(ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ)

БОкигу пише Лакетићу Јанко,

Па је посла у Бјелопавлиће, А на име Петру Бошковићу :

»Море чу ли, Петре Бошковићу : „Што ми ћераш сестру Комненију 2

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, ту,

130

135

110