Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

109

98

„Што преко ње гледаш на другије '

„Но ако ти није мајка курва, „Ти окупи све Бјелопавлиће, „Ходи шњима на СОливље зелено; „Ја ћу сокупит сву питому Жупу „И Дробњаке све до воде Таре, „Ову крајину од Херцеговине; »Да ми онђе медан под јелимо.“ Кад је Петра књига допанула,

И он виђе што му књига пише, Он окупи све Бјелопавлиће,

Све им, што је и како је, каже: „Затака ме Лакетићу Јанко

„За његову сестру Комненију; „Не ћерам је, е ] од рода злога, „Но шњом немам од срца порода; „Но устан'те, моја браћо драга ! „Да ми Јанку на медан идемо.“ Поведе их на Сливље зелено,

А одонуд Лакетићу-Јанко,

Он доведе сву Херцеговину, Шњом изљеве ниже Озринићах, Па се двије силе примакоше, Изљегоше двије меданџије:

Јанко узе за себе ђевера

А од Жупе војводу Вучура, Петар узе војеводу Рада; Сретоше се четири јунака, Ема Јанко иде пријеварно: Пушку пали војвода Вучуре, Те зађеде Петра Бошковића, Понесе му пуца са доламе;

10

20)

ст 80