Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

– __105 и

Од истока обрну нерука:

Мало било, ништа нестануло, Али дође стотина Црнацах, Пред њима је Пуљев Радоване, Халакнуше, Бога споменуше,

И Турчина брво поломише; Стаде цика танкијех пушаках, Стаде виска младијех момаках, Е су момчад на Турчина гибна И на Турске главе и оружје; Прах сијева, крв се пролијева:; Тек Пиперске пушке запуцале, А Турске су буле закукале: »Куку нама јутрос и до вијек! „Ено Пипер удари Турчину, „Ништа, пуштит“, до камена, не те,“ Бјежи војска преко Мартинићах, А за њоме Брда и крајине, Угнаше их пољу зеленоме.

Но се загна Пуљев Радоване Су његову стотину Црнацах,

А на Пулић ниже Мартинићах На. барјаке бега задримекога; Пушку пали Пуљевићу-Мило, Те погоди бега задримскога, Па прискочи, уграби му главу, Мило главу, Радован оружје, Пет Турскијех посјекоше главах, А ћерају низ Коприву Турке. У то индат од Пипера дође,

А стотина и педесет другах Испријека, не даду лијека,

150

160

165

170

18