Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

ИМ убише педесет Тураках. Брђани их грдне заврнуше, Двадест и пет главах уграбише, А мртвијех, ни броја им нема.

19. | Ага од Медуна и Јован Бабовић

(ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ)

ЕОњигу пише ага од Медуна, Те ју посла у Васојевиће

А на име Бабовић-Јовану: „Море чу ли, Бабовић-Јоване !

» 2 сам чуо, ђе говори људи, »Да си добар јунак на свијету, »Ма ни мене не куде дружина; »да тобом је вјереница љуба, »Да је такве за влашићем нема: »Но ако ти мајка није курва,

„ Ходи, дођи на Кучко збориште,

» И доведи вјереницу љубу; уја Ћ' одовуд моју каду младу, „Ко добије, нек води обије !“< Кад Јована књига допанула, Књигу гледа, а мајци кажује, А Јовану мајка говорила:

„ Хајде, синко, Турчину на медан!

„Радија сам без тебе једнога,

»Но да тако под срамоту живиш.“

Ондолен се Јован подигнуо, (' вобом води вјереницу љубу,

сл

| сл