Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

120

108 _

И дофати Бабовић-Јована, Дофати га, по совилену пасу, Лијева је замашита рука: Пос'јече му двије пушке мале; А Јован се добро насрдио, Једном ману, хагу дофатпо, Пос'јече му главу од рамена, Па му узе коња и оружје

И његову булу каданџику; Здраво Јован на дворове пође, Здраво пође, весела му мајка !

40). Чета Спушка

(и8 ЦРНЕ ГОРЕ)

Ина се је чета подигнула А од Спужа града бијелога, Чета, мала, петнаес Тураках,

Пред њима су до два побратима,

Једно ми је Бошковић-СОмаиле, А друго је Каро Реџовића. Када чета Височици дође,

Па погледа село Мартиниће, Али виђе овце Војводића,

Код овацах Стојковића Мато Од малога села Мартинићах,

К њему су се Турци загонили: Стаде Мато подагонит' овце, Но му вика Бошковић-Смаиле: » А не бој се, Стојковићу Мато !