Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

122

109

»Да л' нијесмо вјеру уфатили 2“ Но ми Мато ријеч проговара: » 0 Смаиле, родила те курва! »ијепу смо вјеру уфатили, уАл је танка вјера у Турака, „Ка' од вуне конац у везитку.“ А Омаиле танку пушку пали, Те погоди Стојковића Мата, Десну му је ногу саломио,

Па на њега Турци кеисаше; Но је Мато јунак од јунака, Од образа танку пушку пали, Те погоди Бошковић-СОмаила, Мртва га је земља дочекала; Таде скочи Реџовићу-Каро,

Да од Мата посијече главу,

Не да Мато главу без мртвијех, Од појаса пали пушку малу, Реповићу срце опалио,

Па му добру посјекоше главу. Ондолена побјегоше Турци, Мртве носе, а овце ћерају,

да њима се поточ подигнула Од Црнацах и од Мартинићах, Пред њима, је Ђукановић бего, Достигоше на Риманић Турке, Ту с' убише огњем из пушаках, И отеше овце свеколике.

Пуче једна пушка од Пиперах, Те погоди Муја Булинога,

Са земљом га мртва саставила. Кад то-виђе Тодоров Илија

20

25

30)

[1 (225)