Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

147

Тко ће љута змаја преварити #

Тко ли њега спаваћива наћи 2

Ђорђе се је јунак научио

Прије зоре свагда уранити, Умити се и Богу молити,

И попити по чашу ракије: Бјеше Ђорђе прије уранио

И отипго у доње подруме.

Када виђе око куће Турке,

Он се њима јавити не ћеде. Јави им се млада Борђијница : „Да Бог с вама, Турци, ноћас био! „Шта тражите овђе у то добаг „ Борђе сада пред кућом бијаше, » Ту сад бјеше, пак некуд отиде, » А ја не знам, куд је отишао.“ А то Борђе и гледа и слуша. Кад је Ђорђе избројио Турке, Чашу попи, а пушку потпраши, Узе доста праха и олова, Па изиђе својему обору

Међу своји дванаест чобана;

А кад дође, чобане избуди,

И овако чобанима рече:

Браћо моја, дванаест чобана !

„ Устаните, обор отворите,

„ Из обора ишћерајте свиње, „Нека иду, куда коме драго;

» А ви, браћо, мене послушајте, „И шарене пушке потпрашите; „Ако Бог да, те се оно стече, „Што сам данас радит наумио,

49)

485

495

505