Српске народне пјесме. Књ. 2, У којој су пјесме јуначке најстарије

148

134

се =

„Честите ћу вас све учинити, „»Оковати у сребро и злато,

» А у свилу обућ' и кадиву.“ Ови чобани једва дочекаше, Ишћераше свиње из обора,

Пак шарене пушке потпрашише, На мах они за Ђорђем пођоше. Оде Ђорђе право своме двору, А кад Турке с чобанима виђе, Онда Ђорђе овако говори: »Чујете ли, дванаест чобана: „Сваки јако глајте по Турчина, „АЛ немојте пушака метати, „Докле моја најприје не пукне, уја ћу гледат Узуна Мемеда, „Виђећете, што ћ' од њега бити,“ То изрече Петровићу Ђорђе, земљи паде, пушци огањ даде; Џуче пушка, остат' пуста не ће; Бе је глед'о, Ђорђе погодио, Мртав паде Узун са кулаша. Кад то виђе дванаест чобана, На мах пуче дванаест пушака, Мртви паде онђе шест Турака, Шесторица на коњма побјеже. . На мах Ђорђе викну по Тополи, Те сакупи јоште више друштва, (ве по трагу Турке поћераше, До Сибнице села. доћератше,

И ту Турци у хан побјегоше, Ками мајци да остати могу!

Ту их Ђорђе опколи са друштвом,

510

520)

сл [4] сл

сл со с=

с (41 сл